Марко Краљевић и Арапин (САНУ)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Кулу гради црни Харапине
0002 На инканат, крајем кора слана.
0003 Колику је кулу засновао:
0004 У дужину стотину лаката,
0005 У висину од седам тавана.
0006 Кулу гради тридесет мајстора
0007 И пет стотин’ ђеце шегрчади,
0008 Што му шкаљу и пржину вуку.
0009 Гради грађу три године дана,
0010 Б’јелу кулу и танку авлију.
0011 А преда њу демирли капију,
0012 Ђе ђе стајат’ стража и солдати
0013 Да му кулу на ћенеру бране.
0014 Кад сагради дивну грађевину,
0015 Прекри кулу тешкијем оловом,
0016 А омаза сребром бијелијем,
0017 А кити грчкијем каменом.
0018 Па отолен ситну књигу пише,
0019 Те справи равноме сријему,
0020 А на руке од Сријема бану:
0021 ”Чу ли мене, бане побратиме,
0022 Ево јесам начинио грађу,
0023 Танку кулу и б’јелу хавлију,
0024 А преда њу стражу и капију –
0025 Још ми пошљи тридес’ лубарада,
0026 А пода ње вола сто јарама,
0027 Нек’ ми дођу до петнајес’ дана,
0028 Е ћу шњиме окитити грађу
0029 Да се шњима од душмана браним!”
0030 А кад књига до Сријема дође,
0031 Те је виђе од Сријема бане,
0032 Он му бојне пушке оправио,
0033 Те их вози вола сто јарама,
0034 Дођоше му мору на дворове.
0035 А кад Харап пушке поставио,
0036 Па вилико избројио благо,
0037 Те бијелу кулу преплатио –
0038 Три товара и пет стотин’ рушпа –
0039 Оста Харап на бијелу кулу,
0040 Прекри кулу свитом црвенијем,
0041 Три тавана један по другоме.
0042 Па се Харап по тавану шета,
0043 А сам собом ријеч беседио:
0044 ”Јаја мене, за Бога милога,
0045 Кад ја немам свога никојега,
0046 Ниђе брата нити побртима,
0047 До једнога од Прилипа Марка,
0048 Оно мене бјеше побратиме;
0049 Ево има шес’ година дана,
0050 Нијесам га чуо ни видио!
0051 Богме ћу му ситну књигу писат’
0052 Нек”ми Марко слану мору дође,
0053 А да моју честитује грађу,
0054 А ође ће мене оженити!”
0055 Па отоле танку књигу пише,
0056 Оправи је у Прилипу Марку:
0057 ”Ђе си мение, Марко побратиме?
0058 Дођи брже мору на обалу
0059 Да ти моју честитујеш грађу
0060 И да ми се помож”оженити!”
0061 А кад књига у Прилипа дође,
0062 Напотуле на Маркове дворе,
0063 А на руке мајке Краљевића,
0064 Учи књиге, сузе пролијева,
0065 Ђе јој нема свога сина Марка.
0066 Па отоле танку књигу пише:
0067 ”Мој посинко, црни Харапину,
0068 Ками ће ти теби доћи Марко –
0069 Ево има пет година дана,
0070 Ја му не знам смрти ни живота,
0071 Но је Марко давно погинуо
0072 У Стамболу, у цара турскога!”
0073 Па му танку књигу оправила.
0074 Кад Харапу танка књига дође,
0075 Те он виђе шта му мајка пише,
0076 Сузе рони низ бијело лице,
0077 Жао му је Краљевића Марка.
0078 Па сам собом ријеч бесидио:
0079 ”Султан-царе, један муртанине
0080 Што изгуби побратима мога –
0081 С врагом ће ти Цариграду доћи!”
0082 Па отолен скочи на ноге,
0083 А довати суру бедевију,
0084 Оракћену и опусаћену,
0085 А притеже од боја хоружје,
0086 Па се Харап на кобилу баци,
0087 А бијелу затворио кулу,
0088 Па отиде пут Стамбола града
0089 Да он тражи побратима Марка.
0090 А овако Харап бесидио:
0091 ”А тако ми Бога јединога,
0092 Ја ћу моју изгубити главу
0093 Јал’ ћу виђет’ жива Краљевића –
0094 Ал’ ћу цару писати мејдана,
0095 Да ми главом за Краљића дође,
0096 Да га питам и осветим Марка,
0097 Још ћу му узети ђевојку,
0098 На срамоту цару и царици,
0099 Водићу је к приморју моме
0100 Да је узмем себи за љубовце!”
0101 Па отолен Цариграду пође,
0102 Здраво сађе под града Стамбола,
0103 Па на поље разапе чадора,
0104 Поби копје, привезе кобилу,
0105 Харап сједе ладно пити вино.
0106 А отоле ситну књигу пише,
0107 Оправи је цару на сарје:
0108 ”Чу ли, царе, један муртанине,
0109 Пошљи мене Краљевића Марка
0110 Али мене на меидан дођи –
0111 Од те двије коју теби драго!”
0112 Књига пође, султан-цару дође,
0113 А кад виђе шта му Харап пише,
0114 Књигу учи, а шњоме се мучи,
0115 Па пушти по граду телера:
0116 ”Ко ће посјећ’ црна Харапина
0117 И његову донијети главу,
0118 Даћу њему хиљаду цекина
0119 И сувуше начињену кулу,
0120 Поред моје, на гору од моје,
0121 И даћу му на Босну везирство,
0122 Да је везир дванајест година,
0123 И даћу му шћерцу за љубовце
0124 Да будемо главни пријатељи!”
0125 Док се један мегданџија нађе,
0126 По имену Ибра из Мисира –
0127 То је ујак Ђерзелез-Халила –
0128 Он Харапу на меидан пође:
0129 Како пође, већ цару не дође,
0130 Но му Харап посијече главу.
0131 Па отолен цару књигу пише:
0132 ”Пошљи мене Краљевића Марка
0133 али мене дођи на мегдане,
0134 А не губи твоје јаничаре!”
0135 А кад цару танка књига дође,
0136 Опет за се мејданџију тражи
0137 И више му обећава благо.
0138 Већ што ћу ви више кажевати –
0139 Како кога царе оправљаше,
0140 Ђаволи се натраг не враћаше
0141 Ни са Арапа главе доносаше;
0142 Доби Харап шездесет мегдана,
0143 Све по избор јуначкије глава,
0144 А све иште Краљевића Марка
0145 Ал’ цареву за Краљевића главу.
0146 То се чудо по свијету чуло.
0147 Кад се цару било дојадило,
0148 Па Парапу таин расјекао:
0149 На неђељу лијепу ђевојку,
0150 И барјело вина из Видина,
0151 И дебелу краву нетељену
0152 И симита, крува бијелога.
0153 Тако стаја за годину дана,
0154 А све књиге за Краљића пише:
0155 ”Ал’ цареву за Краљића главу
0156 Ал’ ми пошљи твоју султанију
0157 И уза њу трећу хазну блага!”
0158 А кад цру танка књига дође,
0159 Књигу учи и шњоме се мучи,
0160 Грозне сузе од образа пушта.
0161 А вели му шћерца јединица:
0162 ”А мој бабо, царе од Стамбола,
0163 Оклен тебе мучна књига дође?”
0164 А вели јој царе од Стамбола:
0165 ”Муч’, ђевојко, муња те шинула!”
0166 Па јој каже како Харап пише. –
0167 ”Но сад што ћеш, божја несрећнице,
0168 Хајде, јадна, за Харапа пођи,
0169 На срамоту, а не воље драге!”
0170 А вели му лијепа ђевојка:
0171 ”Што ћеш дати за Краљића Марка,
0172 Султан-царе, драги господару?”
0173 А царе јој тијом бесидио:
0174 ”Муч’, ђевојко, муња те шинула,
0175 Не парај ми моје срце живо –
0176 Сви бих дао до мојега царства!”
0177 А кад чула лијепа ђевојка,
0178 Она пође тавници на врата,
0179 Па отвори Марка Караљевића.
0180 Па ђевојка бесидила Марку:
0181 ”Побратиме, Краљевићу Марко,
0182 Која сам ти живот одржала,
0183 Све кријући од баба мојега,
0184 Но излази тавници на врата,
0185 Сад ћеш цару добро требовати!”
0186 А вели јој Краљевићу Марко:
0187 ”Посестримо, лијепа ђевојко,
0188 Све је моје огољело т’јело,
0189 Пала ми је коса до појаса,
0190 Коса ми је нотњи покривачи,
0191 Нокти су ми ка’ у орла панче,
0192 Све је моје оруњало месо!”
0193 А кад чула царева ђевојка,
0194 Па му баци стамболску чакију,
0195 Те с њом Краљић зави своје т’јело,
0196 Па изиђе тавници на врата,
0197 А узе га за руку ђевојка,
0198 Ту се шњиме упут побратила,
0199 Па отоле цару на сараје.
0200 Кад га виђе царе од Стамбола,
0201 Па завика грлом бијелијем:
0202 Благо мене мог посинка Марка!”
0203 Тадар викну три бербера млада –
0204 Један мије, други косу брије,
0205 А трећи му нокте сарежује.
0206 Па Краљићу примакао вина,
0207 Питомога вина из Видина,
0208 А шенице из равна Сријема,
0209 И дебела с јаловице меса;
0210 Шарцу коњу зоби и сијена,
0211 А поји га вином из Видина,
0212 Тако гоји себе и Шарина.
0213 Док се пунан мјесец испунио,
0214 Дадоше му Шарца и оружје.
0215 Онда викне царе од Стамбола:
0216 ”А мој синко, Краљевићу Марко,
0217 Погуби ми црна Харапина!
0218 Ево има пунана година
0219 Како пише мене меидане –
0220 Да ми, синко, посијече главу
0221 Ил’ да њему оправим ђевојку,
0222 На срамоту бутом царевини,
0223 И уза њу трећу хазну блага;
0224 Даћу тебе лијепу ђевојку,
0225 И сву моју трећу хазну блага
0226 И сувише на Босну везирство!”
0227 Он превари Краљевића Марка.
0228 Отолен се подигнуо Марко;
0229 Кад Харапу и чадору пође,
0230 Но га гледа црни Харпине –
0231 А познава Шарца Краљевића,
0232 А не позна побратима Марка, -
0233 Па сам собом Харап бесидио:
0234 ”Мили’ми је Шарац Краљевића,
0235 Но царева лијепа ђевојка!”
0236 Па поклопи суру бедевију,
0237 Харап викну, бедевија рикну,
0238 На оштро се гвожђе ударише.
0239 Првом ману Краљевићу Марко,
0240 Те Харапу посијече руку,
0241 Тадар ману, посјече му главу,
0242 Понесе је цару на сараје.
0243 Тадар њему казиваше Турци
0244 Ђе је био цару додијао,
0245 И тадар се Марко авизао
0246 Ђе је њему био побратиме.
0247 Узе цару пет товара блага
0248 И десету бачву у Мостару
0249 Да он пије вина без динара,
0250 Па Арапу задужбину гради,
0251 Пред Стамболом пребијелу цркву,
0252 Све за севап црна Харапина,
0253 А за здравље своје себе Марко.
0254 Два товсара похарчио блага,
0255 Три оћера у Прилипа мајци,
0256 Те погради дворе и дућане.