Marko Kraljević i Arapin (SANU)

0001 Kulu gradi crni Harapine
0002 Na inkanat, krajem kora slana.
0003 Koliku je kulu zasnovao:
0004 U dužinu stotinu lakata,
0005 U visinu od sedam tavana.
0006 Kulu gradi trideset majstora
0007 I pet stotin’ đece šegrčadi,
0008 Što mu škalju i pržinu vuku.
0009 Gradi građu tri godine dana,
0010 B’jelu kulu i tanku avliju.
0011 A preda nju demirli kapiju,
0012 Đe đe stajat’ straža i soldati
0013 Da mu kulu na ćeneru brane.
0014 Kad sagradi divnu građevinu,
0015 Prekri kulu teškijem olovom,
0016 A omaza srebrom bijelijem,
0017 A kiti grčkijem kamenom.
0018 Pa otolen sitnu knjigu piše,
0019 Te spravi ravnome srijemu,
0020 A na ruke od Srijema banu:
0021 ”Ču li mene, bane pobratime,
0022 Evo jesam načinio građu,
0023 Tanku kulu i b’jelu havliju,
0024 A preda nju stražu i kapiju –
0025 Još mi pošlji trides’ lubarada,
0026 A poda nje vola sto jarama,
0027 Nek’ mi dođu do petnajes’ dana,
0028 E ću šnjime okititi građu
0029 Da se šnjima od dušmana branim!”
0030 A kad knjiga do Srijema dođe,
0031 Te je viđe od Srijema bane,
0032 On mu bojne puške opravio,
0033 Te ih vozi vola sto jarama,
0034 Dođoše mu moru na dvorove.
0035 A kad Harap puške postavio,
0036 Pa viliko izbrojio blago,
0037 Te bijelu kulu preplatio –
0038 Tri tovara i pet stotin’ rušpa –
0039 Osta Harap na bijelu kulu,
0040 Prekri kulu svitom crvenijem,
0041 Tri tavana jedan po drugome.
0042 Pa se Harap po tavanu šeta,
0043 A sam sobom riječ besedio:
0044 ”Jaja mene, za Boga miloga,
0045 Kad ja nemam svoga nikojega,
0046 Niđe brata niti pobrtima,
0047 Do jednoga od Prilipa Marka,
0048 Ono mene bješe pobratime;
0049 Evo ima šes’ godina dana,
0050 Nijesam ga čuo ni vidio!
0051 Bogme ću mu sitnu knjigu pisat’
0052 Nek”mi Marko slanu moru dođe,
0053 A da moju čestituje građu,
0054 A ođe će mene oženiti!”
0055 Pa otole tanku knjigu piše,
0056 Opravi je u Prilipu Marku:
0057 ”Đe si menie, Marko pobratime?
0058 Dođi brže moru na obalu
0059 Da ti moju čestituješ građu
0060 I da mi se pomož”oženiti!”
0061 A kad knjiga u Prilipa dođe,
0062 Napotule na Markove dvore,
0063 A na ruke majke Kraljevića,
0064 Uči knjige, suze prolijeva,
0065 Đe joj nema svoga sina Marka.
0066 Pa otole tanku knjigu piše:
0067 ”Moj posinko, crni Harapinu,
0068 Kami će ti tebi doći Marko –
0069 Evo ima pet godina dana,
0070 Ja mu ne znam smrti ni života,
0071 No je Marko davno poginuo
0072 U Stambolu, u cara turskoga!”
0073 Pa mu tanku knjigu opravila.
0074 Kad Harapu tanka knjiga dođe,
0075 Te on viđe šta mu majka piše,
0076 Suze roni niz bijelo lice,
0077 Žao mu je Kraljevića Marka.
0078 Pa sam sobom riječ besidio:
0079 ”Sultan-care, jedan murtanine
0080 Što izgubi pobratima moga –
0081 S vragom će ti Carigradu doći!”
0082 Pa otolen skoči na noge,
0083 A dovati suru bedeviju,
0084 Orakćenu i opusaćenu,
0085 A priteže od boja horužje,
0086 Pa se Harap na kobilu baci,
0087 A bijelu zatvorio kulu,
0088 Pa otide put Stambola grada
0089 Da on traži pobratima Marka.
0090 A ovako Harap besidio:
0091 ”A tako mi Boga jedinoga,
0092 Ja ću moju izgubiti glavu
0093 Jal’ ću viđet’ živa Kraljevića –
0094 Al’ ću caru pisati mejdana,
0095 Da mi glavom za Kraljića dođe,
0096 Da ga pitam i osvetim Marka,
0097 Još ću mu uzeti đevojku,
0098 Na sramotu caru i carici,
0099 Vodiću je k primorju mome
0100 Da je uzmem sebi za ljubovce!”
0101 Pa otolen Carigradu pođe,
0102 Zdravo sađe pod grada Stambola,
0103 Pa na polje razape čadora,
0104 Pobi kopje, priveze kobilu,
0105 Harap sjede ladno piti vino.
0106 A otole sitnu knjigu piše,
0107 Opravi je caru na sarje:
0108 ”Ču li, care, jedan murtanine,
0109 Pošlji mene Kraljevića Marka
0110 Ali mene na meidan dođi –
0111 Od te dvije koju tebi drago!”
0112 Knjiga pođe, sultan-caru dođe,
0113 A kad viđe šta mu Harap piše,
0114 Knjigu uči, a šnjome se muči,
0115 Pa pušti po gradu telera:
0116 ”Ko će posjeć’ crna Harapina
0117 I njegovu donijeti glavu,
0118 Daću njemu hiljadu cekina
0119 I suvuše načinjenu kulu,
0120 Pored moje, na goru od moje,
0121 I daću mu na Bosnu vezirstvo,
0122 Da je vezir dvanajest godina,
0123 I daću mu šćercu za ljubovce
0124 Da budemo glavni prijatelji!”
0125 Dok se jedan megdandžija nađe,
0126 Po imenu Ibra iz Misira –
0127 To je ujak Đerzelez-Halila –
0128 On Harapu na meidan pođe:
0129 Kako pođe, već caru ne dođe,
0130 No mu Harap posiječe glavu.
0131 Pa otolen caru knjigu piše:
0132 ”Pošlji mene Kraljevića Marka
0133 ali mene dođi na megdane,
0134 A ne gubi tvoje janičare!”
0135 A kad caru tanka knjiga dođe,
0136 Opet za se mejdandžiju traži
0137 I više mu obećava blago.
0138 Već što ću vi više kaževati –
0139 Kako koga care opravljaše,
0140 Đavoli se natrag ne vraćaše
0141 Ni sa Arapa glave donosaše;
0142 Dobi Harap šezdeset megdana,
0143 Sve po izbor junačkije glava,
0144 A sve ište Kraljevića Marka
0145 Al’ carevu za Kraljevića glavu.
0146 To se čudo po svijetu čulo.
0147 Kad se caru bilo dojadilo,
0148 Pa Parapu tain rasjekao:
0149 Na neđelju lijepu đevojku,
0150 I barjelo vina iz Vidina,
0151 I debelu kravu neteljenu
0152 I simita, kruva bijeloga.
0153 Tako staja za godinu dana,
0154 A sve knjige za Kraljića piše:
0155 ”Al’ carevu za Kraljića glavu
0156 Al’ mi pošlji tvoju sultaniju
0157 I uza nju treću haznu blaga!”
0158 A kad cru tanka knjiga dođe,
0159 Knjigu uči i šnjome se muči,
0160 Grozne suze od obraza pušta.
0161 A veli mu šćerca jedinica:
0162 ”A moj babo, care od Stambola,
0163 Oklen tebe mučna knjiga dođe?”
0164 A veli joj care od Stambola:
0165 ”Muč’, đevojko, munja te šinula!”
0166 Pa joj kaže kako Harap piše. –
0167 ”No sad što ćeš, božja nesrećnice,
0168 Hajde, jadna, za Harapa pođi,
0169 Na sramotu, a ne volje drage!”
0170 A veli mu lijepa đevojka:
0171 ”Što ćeš dati za Kraljića Marka,
0172 Sultan-care, dragi gospodaru?”
0173 A care joj tijom besidio:
0174 ”Muč’, đevojko, munja te šinula,
0175 Ne paraj mi moje srce živo –
0176 Svi bih dao do mojega carstva!”
0177 A kad čula lijepa đevojka,
0178 Ona pođe tavnici na vrata,
0179 Pa otvori Marka Karaljevića.
0180 Pa đevojka besidila Marku:
0181 ”Pobratime, Kraljeviću Marko,
0182 Koja sam ti život održala,
0183 Sve krijući od baba mojega,
0184 No izlazi tavnici na vrata,
0185 Sad ćeš caru dobro trebovati!”
0186 A veli joj Kraljeviću Marko:
0187 ”Posestrimo, lijepa đevojko,
0188 Sve je moje ogoljelo t’jelo,
0189 Pala mi je kosa do pojasa,
0190 Kosa mi je notnji pokrivači,
0191 Nokti su mi ka’ u orla panče,
0192 Sve je moje orunjalo meso!”
0193 A kad čula careva đevojka,
0194 Pa mu baci stambolsku čakiju,
0195 Te s njom Kraljić zavi svoje t’jelo,
0196 Pa iziđe tavnici na vrata,
0197 A uze ga za ruku đevojka,
0198 Tu se šnjime uput pobratila,
0199 Pa otole caru na saraje.
0200 Kad ga viđe care od Stambola,
0201 Pa zavika grlom bijelijem:
0202 Blago mene mog posinka Marka!”
0203 Tadar viknu tri berbera mlada –
0204 Jedan mije, drugi kosu brije,
0205 A treći mu nokte sarežuje.
0206 Pa Kraljiću primakao vina,
0207 Pitomoga vina iz Vidina,
0208 A šenice iz ravna Srijema,
0209 I debela s jalovice mesa;
0210 Šarcu konju zobi i sijena,
0211 A poji ga vinom iz Vidina,
0212 Tako goji sebe i Šarina.
0213 Dok se punan mjesec ispunio,
0214 Dadoše mu Šarca i oružje.
0215 Onda vikne care od Stambola:
0216 ”A moj sinko, Kraljeviću Marko,
0217 Pogubi mi crna Harapina!
0218 Evo ima punana godina
0219 Kako piše mene meidane –
0220 Da mi, sinko, posiječe glavu
0221 Il’ da njemu opravim đevojku,
0222 Na sramotu butom carevini,
0223 I uza nju treću haznu blaga;
0224 Daću tebe lijepu đevojku,
0225 I svu moju treću haznu blaga
0226 I suviše na Bosnu vezirstvo!”
0227 On prevari Kraljevića Marka.
0228 Otolen se podignuo Marko;
0229 Kad Harapu i čadoru pođe,
0230 No ga gleda crni Harpine –
0231 A poznava Šarca Kraljevića,
0232 A ne pozna pobratima Marka, -
0233 Pa sam sobom Harap besidio:
0234 ”Mili’mi je Šarac Kraljevića,
0235 No careva lijepa đevojka!”
0236 Pa poklopi suru bedeviju,
0237 Harap viknu, bedevija riknu,
0238 Na oštro se gvožđe udariše.
0239 Prvom manu Kraljeviću Marko,
0240 Te Harapu posiječe ruku,
0241 Tadar manu, posječe mu glavu,
0242 Ponese je caru na saraje.
0243 Tadar njemu kazivaše Turci
0244 Đe je bio caru dodijao,
0245 I tadar se Marko avizao
0246 Đe je njemu bio pobratime.
0247 Uze caru pet tovara blaga
0248 I desetu bačvu u Mostaru
0249 Da on pije vina bez dinara,
0250 Pa Arapu zadužbinu gradi,
0251 Pred Stambolom prebijelu crkvu,
0252 Sve za sevap crna Harapina,
0253 A za zdravlje svoje sebe Marko.
0254 Dva tovsara poharčio blaga,
0255 Tri oćera u Prilipa majci,
0256 Te pogradi dvore i dućane.