Марко Краљевић и Алиманда Ћосо

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Марко Краљевић и Алиманда Ћосо

Вино пила до три побратима,
У Косову пољу широкоме.
Која су ти до три побратима,
Сва три ћу ти по имену казат’:
Прво ти је Краљевићу Марко, 5
А друго је војвода Милошу,
А треће је Реља од Пазара.
O свачему зборе и говоре,
А највише о добру јунаштву,
Ко је бољи јунак на мегдану, 10
Чи је бољи коњиц за мегдана.
Но што рече Реља и Милошу:
„Данас нема три боља јунака,
Од нас ође три српске војводе."
Но што рече Краљевићу Марко: 15
„Луди ли сте оба побратима,
Што ја знадем једнога јунака,
По имену Алиманду Ћоса,
Са његово тридест одметника,
Ето Ћосо у Шару планину, 20
У планину чардак начинио,
Затворио путе и друмове,
Нико туда наљећи не смије.
Када Ћосо види са чардака,
Одмах њему савезује руке, 25
А баца га на дно у тавницу,
Ту ће њему кости окапати."
А кад зачу војвода Милошу
Па оваку ријеч говораше:
„А тако ми вjере и закона, 30
Чиме сване и сунце огране,
Ја ћу јати на коња ждралина,
А ићи ћу у Шару планину,
У планину у клисуру тврду,
Да ја тражим Алиманду Ћоса 35
И његово тридест одметника;
Оћу Ћосу савезати руке,
Одметнике њему изгубити."
А кад зачу Краљевићу Марко,
Он загрли свога побраатима; 40
„Бе аферим Богом побратиме
Баш такога нема ниједнога."
Када свану и сунце ограну
Скочи Милош појаха ждралина,
Отиште га пољем косовскијем 45
Право ћера у Шару планину,
Да он тражи Алиманду Ћоса.
Кад он дође у Шару планину,
Ваздан тражи по Шари планини
Он не може Ћоса налазити. 50
Данак прође, тамна ноћца дође
Тада Милош осједе ждралина,
Седе Милош под јелу зелену
Стаде Миош рујно пити вино.
Даде му се нешто послушати 55
Јека стоји у Шару планину.
Кад то зачу војвода Милошу
Скочи Милош појаха ждралина,
Право ћера у клисуру тврду,
Докле нађе Ћосова чардака. 60
Он осједе ждрала под чардака,
Па потеже сабљу оковану,
Те осјече јелу чапорњаву,
Па он скреса низ јелу огранке,
Па он диже на рамена јелу, 65
Па је носи Ћосову чардаку.
Уз чардак је јелу устурио,
Па се пење јели уз огранке,
А погледа Ћоса у чардаку,
Са његово тридест одметника. 70
Ћосо сједи у златну столицу,
А он пије црвенога вина.
Одметници коло затурили,
Све два и два из грла пјевају.
Но што рече Алиманда Ћосо: 75
„Браћо моја тридест одметника,
Наран’те ми помамна сиваља,
Јесам чуо, јесам разумио,
У Косову пољу широкоме,
Да имају три српске војводе, 80
Не боје се никака јунака,
Оћу ићи у поље Косово,
Све тројици савезати руке,
Довести их у Шару планину,
Бацити их у ледна зиндана, 85
Ту ће њима кости окапати."
Кад то зачу војвода Милошу,
Те сагледа Ћоса и чардака,
Од јада га забољела глава,
А од главе и срцу додало, 90
Увати га трољетна грозница,
Па се спушти јели низ огранке,
Од по јеле на земљу скочио,
На лаке се ноге дочекао,
Па посједе дебела ждралина, 95
А побјеже низ Шару планину,
Право бјежи у поље Косово.
Када Милош у Косово дође,
А ту свану и сунце ограну,
Туј он нађе оба побратима, 100
Па он виче са коња ждралина:
„Бјежи Марко одле да бјежимо,
Сад ће доћи Ћосо са чардака,
Па ће нама савезати руке,
Одвести нас у Шару планину, 105
Бацити нас у ледна зиндана,
Ту ће нама кости окапати."
А кад зачу Краљевићу Марко,
Па се Марко гротом насмијава:
„Сјед’ Милошу да пијемо вина, 110
Срамота је бјежат’ са мегдана."
Тадај Милош осједе ждралина,
Па сједоше топло пити вино,
Често Милош гледа уз Косово.
Док се прамен западио таме, 115
Ни та тама не бијаше сама,
Док из таме ниче коњаниче
На сиваљу коњу од мегдана.
Кад га виђе војврда Милошу,
Па бесједи Краљевићу Марку: 120
„Ето Марко Ћоса на сиваљу,
Бјежи Марко одле да бјежимо."
Ал се Марко гротом насмијава:
„Ај Милошу немој лудовати,
Но ти јаши на коња ждралина, 125
А ти ајде Ћосу на мегдана;
Ако тебе до невоље дође,
Марко ће ти бити у невољи."
Скочи Милош појаха ждралина,
Па он ћера у сретање Ћосу, 130
Па му 'вако Милош говорио:
„Курво једна Алиманда Ћосо,
Ђе си данас амо наумио?"
Ћосо му се гротом насмијава:
„Сјед Милошу не сјело ти месо, 135
Предај мене коња и оружје.“
Али Милош говораше Ћосу:
„Не дам тебе коња ни оружје,
Но ми стани на дуга мегдана."
Тадај Ћосо бесједи Милошу: 140
„Курво једна војвода Милошу,
Удри прије да ти жао није,
Јер те пошље запанути неће.“
Тадај Милош копље дохватио,
А на Ћоса па га окренуо, 145
Копље укну, а све поље зукну.
За то Ћосо ни абера нема,
Но у руку копље ухватио,
Па га сломи на двоје на троје,
Па га баци у зелену траву. 150
Кад то виђе војвода Милошу,
Плећи даде, а бјежати стаде,
А све зове побратима Марка.
Ал’ га стиже Ћосо на сиваљу,
Те му свеза наопако руке, 155
Објеси га на коња сиваља,
А ждралина веза за сиваља.
Кад то виђе Краљевићу Марко,
Он дозива Рељу барјактара:
„Види Ћоса, богом побратиме, 160
Ђе он свеза војводу Милоша.“
Кад то зачу Реља барјактаре,
Скочи Реља посједе сиваља,
Па он срета Алиманду Ћоса,
Овако му Реља говораше: 165
„Курво једна Алиманда Ћосо,
Ајде мене на дуга мегдана.“
Ал’ му Ћосо ријеч говораше:
„Копиљане Реља барјактаре,
Удри прије да ти жао није, 170
Ал’ те пошље запанути неће.“
Тадај Реља копље доватио,
А на Ћоса копље окренуо,
Копље укну, а све поље зукну.
Кад је Ћосо копље опазио, 175
У голе га руке ухватио,
Сломи копље на двоје на троје,
Па га баци у зелену траву.
Кад то виђе Реља барјактаре,
Он побјеже на коњу сиваљу,— 180
А све зове побратима Марка,
Марко сједи, а све пије вино.—
Ал’ му Ћосо бјежат’ не даваше,
Но га сгиже на коњу сиваљу,
Паму свеза наопако руке, 185
Објеси га на коња сиваља,
А сиваља веза за ждралина,
Па га ћера пољем широкијем,
А све зове Краљевића Марка:
„Ђе си курво Краљевићу Марко.“ 190
Кад то виђе Краљевићу Марко,
Он посједе на коња шарина,
Па побјеже пољем широкијем,
А ћера га Ђосо на сиваљу.
Сиваљу је бреме отежало, 195
Он не може ни гледати Марка,
Побјеже му у гору зелену.
Кад се Ћосо виђе на невољи,
Он одсједе од коња сиваља,
Па он поби копље у ледину, 200
А за копље свеза побратиме,
Па он ћера Краљевића Марка.
Кад он изби у гору зелену,
Бјеше Марко осио шарина,
Па он сједе под јелу зелену, 205
Па све мисли што ће и како ће,
Остаће му оба побратима.
Докле изби Ћосо на сиваљу,
Па говори Краљевићу Марку:
„Стани курво Краљевићу Марко, 210
Да си мене јуче побјегнуо,
Данас би те Ћосо пристигнуо."
Кад то виђе Краљевићу Марко,
Насрди се, посједе шарина,
Па говори Алиманди Ћосу: 215
„Ја ти више ни бјежати нећу.“
Па наћера мрње на обрве,
А потеже сабљу оковану,
Па се Марку мрака уватила,
Па све сабљом око себе маше. 220
Док се вила изненада јави:
„Шта је Марко ти се помамио,
Што све сабљом око себе тучеш,
Те сијечеш јеле и огранке,
Ти си Ћоса давно изгубио." 225
Кад погледа Краљевићу Марко,
Кад му Ћоса на сиваљу нема.
Тадај Марко осједе шарина,
Те он прими Ћосово оружје,
А прими му дебела сиваља 230
И он скиде са Ћоса ођело,
Па обуче Краљевићу Марко,
А посједе Ћосова сиваља,
А шарина свеза за сиваља,
Па оћера на поље Косово. 235
Туње нађе до два побратима,
Објеси их на коња ждралина,
А ждралина свеза за шарина,
А сиваља за коња ждралина,
Право ћера у Шару планину. 240
А кукају оба побратима,
А све жале Краљевића Марка,
Марко ћути ништа не говори.
Кад он дође у Шару планину,
У планину у клисуру тврду, 245
Туње нађе Ћосова чардака
И његово тридест одметника.
Када Турци угледаше Ћоса,
Излећеше пред дрвен чардака.
Али Марко бесидити зађе: 250
„Одметници, дајте мене кључе,
Да отворим на тавници врата,
Да затворим оба побратима."
Тадај Турци кључе донијеше,
На тавници врата отворише. 255
Тадај Марко баци побратиме,
А потеже бича плетенога,
Стаде бити тридест одметника:
„Ајт’ улаз’те у тавницу Турци."
Виче Турчин један до другога: 260
„Шта је Ћосо ти се помамио."
Марко ћути ништа не говори,
Но затвори у тавницу Турке.
Па се тадај повратио Марко,
Па поведе оба побратима, 265
Изведе их Ћосову чардаку,
Па им бјеле одрешује руке,
Па сједоше рујно пити вино,
Вино пише док се одморише.
Побратими Марку захвалише. 270
Па им тадај бесједио Марко:
„Ето вама тридест одметника,
А ево ви Ћосова чардака,
Па радите што је вама драго.“
Тадај Милош ријеч говораше: 275
„Чујете ме оба побратима,
Ја ћу њему запалит’ чардаке,
Запалићу леднога зиндана,
А пуштићу тридест одметника,
Нека иду куд је њима драго, 280
Нек се хвале како им је било.“
Тадај Милош похара чардаке,
Похараше па их запалише,
Одметнике пушти из зиндана,
Нека иду куд је њима драго 285
И тавницу њему раскопаше.
Оде Милош су два побратима,
Оде Милош куд је њима драго.

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Српске народне пјесме из збирке Новице Шаулића; Графички институт "Народна мисао", Београд - 1929., Књига I - свеска I, стр. 177-186.