Marko Kraljević i Alimanda Ćoso
Vino pila do tri pobratima,
U Kosovu polju širokome.
Koja su ti do tri pobratima,
Sva tri ću ti po imenu kazat’:
Prvo ti je Kraljeviću Marko, 5
A drugo je vojvoda Milošu,
A treće je Relja od Pazara.
O svačemu zbore i govore,
A najviše o dobru junaštvu,
Ko je bolji junak na megdanu, 10
Či je bolji konjic za megdana.
No što reče Relja i Milošu:
„Danas nema tri bolja junaka,
Od nas ođe tri srpske vojvode."
No što reče Kraljeviću Marko: 15
„Ludi li ste oba pobratima,
Što ja znadem jednoga junaka,
Po imenu Alimandu Ćosa,
Sa njegovo tridest odmetnika,
Eto Ćoso u Šaru planinu, 20
U planinu čardak načinio,
Zatvorio pute i drumove,
Niko tuda naljeći ne smije.
Kada Ćoso vidi sa čardaka,
Odmah njemu savezuje ruke, 25
A baca ga na dno u tavnicu,
Tu će njemu kosti okapati."
A kad začu vojvoda Milošu
Pa ovaku riječ govoraše:
„A tako mi vjere i zakona, 30
Čime svane i sunce ograne,
Ja ću jati na konja ždralina,
A ići ću u Šaru planinu,
U planinu u klisuru tvrdu,
Da ja tražim Alimandu Ćosa 35
I njegovo tridest odmetnika;
Oću Ćosu savezati ruke,
Odmetnike njemu izgubiti."
A kad začu Kraljeviću Marko,
On zagrli svoga pobraatima; 40
„Be aferim Bogom pobratime
Baš takoga nema nijednoga."
Kada svanu i sunce ogranu
Skoči Miloš pojaha ždralina,
Otište ga poljem kosovskijem 45
Pravo ćera u Šaru planinu,
Da on traži Alimandu Ćosa.
Kad on dođe u Šaru planinu,
Vazdan traži po Šari planini
On ne može Ćosa nalaziti. 50
Danak prođe, tamna noćca dođe
Tada Miloš osjede ždralina,
Sede Miloš pod jelu zelenu
Stade Mioš rujno piti vino.
Dade mu se nešto poslušati 55
Jeka stoji u Šaru planinu.
Kad to začu vojvoda Milošu
Skoči Miloš pojaha ždralina,
Pravo ćera u klisuru tvrdu,
Dokle nađe Ćosova čardaka. 60
On osjede ždrala pod čardaka,
Pa poteže sablju okovanu,
Te osječe jelu čapornjavu,
Pa on skresa niz jelu ogranke,
Pa on diže na ramena jelu, 65
Pa je nosi Ćosovu čardaku.
Uz čardak je jelu usturio,
Pa se penje jeli uz ogranke,
A pogleda Ćosa u čardaku,
Sa njegovo tridest odmetnika. 70
Ćoso sjedi u zlatnu stolicu,
A on pije crvenoga vina.
Odmetnici kolo zaturili,
Sve dva i dva iz grla pjevaju.
No što reče Alimanda Ćoso: 75
„Braćo moja tridest odmetnika,
Naran’te mi pomamna sivalja,
Jesam čuo, jesam razumio,
U Kosovu polju širokome,
Da imaju tri srpske vojvode, 80
Ne boje se nikaka junaka,
Oću ići u polje Kosovo,
Sve trojici savezati ruke,
Dovesti ih u Šaru planinu,
Baciti ih u ledna zindana, 85
Tu će njima kosti okapati."
Kad to začu vojvoda Milošu,
Te sagleda Ćosa i čardaka,
Od jada ga zaboljela glava,
A od glave i srcu dodalo, 90
Uvati ga troljetna groznica,
Pa se spušti jeli niz ogranke,
Od po jele na zemlju skočio,
Na lake se noge dočekao,
Pa posjede debela ždralina, 95
A pobježe niz Šaru planinu,
Pravo bježi u polje Kosovo.
Kada Miloš u Kosovo dođe,
A tu svanu i sunce ogranu,
Tuj on nađe oba pobratima, 100
Pa on viče sa konja ždralina:
„Bježi Marko odle da bježimo,
Sad će doći Ćoso sa čardaka,
Pa će nama savezati ruke,
Odvesti nas u Šaru planinu, 105
Baciti nas u ledna zindana,
Tu će nama kosti okapati."
A kad začu Kraljeviću Marko,
Pa se Marko grotom nasmijava:
„Sjed’ Milošu da pijemo vina, 110
Sramota je bježat’ sa megdana."
Tadaj Miloš osjede ždralina,
Pa sjedoše toplo piti vino,
Često Miloš gleda uz Kosovo.
Dok se pramen zapadio tame, 115
Ni ta tama ne bijaše sama,
Dok iz tame niče konjaniče
Na sivalju konju od megdana.
Kad ga viđe vojvrda Milošu,
Pa besjedi Kraljeviću Marku: 120
„Eto Marko Ćosa na sivalju,
Bježi Marko odle da bježimo."
Al se Marko grotom nasmijava:
„Aj Milošu nemoj ludovati,
No ti jaši na konja ždralina, 125
A ti ajde Ćosu na megdana;
Ako tebe do nevolje dođe,
Marko će ti biti u nevolji."
Skoči Miloš pojaha ždralina,
Pa on ćera u sretanje Ćosu, 130
Pa mu 'vako Miloš govorio:
„Kurvo jedna Alimanda Ćoso,
Đe si danas amo naumio?"
Ćoso mu se grotom nasmijava:
„Sjed Milošu ne sjelo ti meso, 135
Predaj mene konja i oružje.“
Ali Miloš govoraše Ćosu:
„Ne dam tebe konja ni oružje,
No mi stani na duga megdana."
Tadaj Ćoso besjedi Milošu: 140
„Kurvo jedna vojvoda Milošu,
Udri prije da ti žao nije,
Jer te pošlje zapanuti neće.“
Tadaj Miloš koplje dohvatio,
A na Ćosa pa ga okrenuo, 145
Koplje uknu, a sve polje zuknu.
Za to Ćoso ni abera nema,
No u ruku koplje uhvatio,
Pa ga slomi na dvoje na troje,
Pa ga baci u zelenu travu. 150
Kad to viđe vojvoda Milošu,
Pleći dade, a bježati stade,
A sve zove pobratima Marka.
Al’ ga stiže Ćoso na sivalju,
Te mu sveza naopako ruke, 155
Objesi ga na konja sivalja,
A ždralina veza za sivalja.
Kad to viđe Kraljeviću Marko,
On doziva Relju barjaktara:
„Vidi Ćosa, bogom pobratime, 160
Đe on sveza vojvodu Miloša.“
Kad to začu Relja barjaktare,
Skoči Relja posjede sivalja,
Pa on sreta Alimandu Ćosa,
Ovako mu Relja govoraše: 165
„Kurvo jedna Alimanda Ćoso,
Ajde mene na duga megdana.“
Al’ mu Ćoso riječ govoraše:
„Kopiljane Relja barjaktare,
Udri prije da ti žao nije, 170
Al’ te pošlje zapanuti neće.“
Tadaj Relja koplje dovatio,
A na Ćosa koplje okrenuo,
Koplje uknu, a sve polje zuknu.
Kad je Ćoso koplje opazio, 175
U gole ga ruke uhvatio,
Slomi koplje na dvoje na troje,
Pa ga baci u zelenu travu.
Kad to viđe Relja barjaktare,
On pobježe na konju sivalju,— 180
A sve zove pobratima Marka,
Marko sjedi, a sve pije vino.—
Al’ mu Ćoso bježat’ ne davaše,
No ga sgiže na konju sivalju,
Pamu sveza naopako ruke, 185
Objesi ga na konja sivalja,
A sivalja veza za ždralina,
Pa ga ćera poljem širokijem,
A sve zove Kraljevića Marka:
„Đe si kurvo Kraljeviću Marko.“ 190
Kad to viđe Kraljeviću Marko,
On posjede na konja šarina,
Pa pobježe poljem širokijem,
A ćera ga Đoso na sivalju.
Sivalju je breme otežalo, 195
On ne može ni gledati Marka,
Pobježe mu u goru zelenu.
Kad se Ćoso viđe na nevolji,
On odsjede od konja sivalja,
Pa on pobi koplje u ledinu, 200
A za koplje sveza pobratime,
Pa on ćera Kraljevića Marka.
Kad on izbi u goru zelenu,
Bješe Marko osio šarina,
Pa on sjede pod jelu zelenu, 205
Pa sve misli što će i kako će,
Ostaće mu oba pobratima.
Dokle izbi Ćoso na sivalju,
Pa govori Kraljeviću Marku:
„Stani kurvo Kraljeviću Marko, 210
Da si mene juče pobjegnuo,
Danas bi te Ćoso pristignuo."
Kad to viđe Kraljeviću Marko,
Nasrdi se, posjede šarina,
Pa govori Alimandi Ćosu: 215
„Ja ti više ni bježati neću.“
Pa naćera mrnje na obrve,
A poteže sablju okovanu,
Pa se Marku mraka uvatila,
Pa sve sabljom oko sebe maše. 220
Dok se vila iznenada javi:
„Šta je Marko ti se pomamio,
Što sve sabljom oko sebe tučeš,
Te siječeš jele i ogranke,
Ti si Ćosa davno izgubio." 225
Kad pogleda Kraljeviću Marko,
Kad mu Ćosa na sivalju nema.
Tadaj Marko osjede šarina,
Te on primi Ćosovo oružje,
A primi mu debela sivalja 230
I on skide sa Ćosa ođelo,
Pa obuče Kraljeviću Marko,
A posjede Ćosova sivalja,
A šarina sveza za sivalja,
Pa oćera na polje Kosovo. 235
Tunje nađe do dva pobratima,
Objesi ih na konja ždralina,
A ždralina sveza za šarina,
A sivalja za konja ždralina,
Pravo ćera u Šaru planinu. 240
A kukaju oba pobratima,
A sve žale Kraljevića Marka,
Marko ćuti ništa ne govori.
Kad on dođe u Šaru planinu,
U planinu u klisuru tvrdu, 245
Tunje nađe Ćosova čardaka
I njegovo tridest odmetnika.
Kada Turci ugledaše Ćosa,
Izlećeše pred drven čardaka.
Ali Marko besiditi zađe: 250
„Odmetnici, dajte mene ključe,
Da otvorim na tavnici vrata,
Da zatvorim oba pobratima."
Tadaj Turci ključe doniješe,
Na tavnici vrata otvoriše. 255
Tadaj Marko baci pobratime,
A poteže biča pletenoga,
Stade biti tridest odmetnika:
„Ajt’ ulaz’te u tavnicu Turci."
Viče Turčin jedan do drugoga: 260
„Šta je Ćoso ti se pomamio."
Marko ćuti ništa ne govori,
No zatvori u tavnicu Turke.
Pa se tadaj povratio Marko,
Pa povede oba pobratima, 265
Izvede ih Ćosovu čardaku,
Pa im bjele odrešuje ruke,
Pa sjedoše rujno piti vino,
Vino piše dok se odmoriše.
Pobratimi Marku zahvališe. 270
Pa im tadaj besjedio Marko:
„Eto vama tridest odmetnika,
A evo vi Ćosova čardaka,
Pa radite što je vama drago.“
Tadaj Miloš riječ govoraše: 275
„Čujete me oba pobratima,
Ja ću njemu zapalit’ čardake,
Zapaliću lednoga zindana,
A puštiću tridest odmetnika,
Neka idu kud je njima drago, 280
Nek se hvale kako im je bilo.“
Tadaj Miloš pohara čardake,
Poharaše pa ih zapališe,
Odmetnike pušti iz zindana,
Neka idu kud je njima drago 285
I tavnicu njemu raskopaše.
Ode Miloš su dva pobratima,
Ode Miloš kud je njima drago.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
