Марко Краљевић и Љутица Богдан (МХ)

Извор: Викизворник


Марко Краљевић и Љутица Богдан
5

0001 Јоште није зора забилила,
0002 Ни даница помолила лица,
0003 Нит орози, кућне гаталице,
0004 Нито орози данак навистили,
0005 Подранише три млада делије,
0006 Подранише, зору приварише.
0007 Једно бише од Прелипа Марко,
0008 Силни јунак Краљевићу Марко.
0009 Друго бише Реља од Пазара,
0010 На мејдану ком не има пара.
0011 Трећи бише Милош од Приморја,
0012 Славан јунак још славијег рода.
0013 Јаше браћа с тог поља Косова,
0014 С тог Косова, да би га не било!
0015 Јаше браћа брдом и долином,
0016 Кроз дубраве и луге зелене.
0017 Нити зборе, нити ми говоре,
0018 Нит пјевају, нити набрајају,
0019 Само мисле мисли свакојаке.
0020 Кад је било окол полак дана
0021 И сунашце небо припалило,
0022 Дојездише до тих винограда,
0023 Винограда Љутице Богдана,
0024 Да их липших у крајини није.
0025 Лип виноград, липо уродио,
0026 Црним грозђем као ројем пчела,
0027 Модро грозђе ко драго камење,
0028 Липо ј’ гледат на зелену трсју.
0029 То спазио Реља од Пазара,
0030 На мејдану ком не има пара.
0031 Па он скаче у те винограде
0032 Па он скаче на својем коњицу,
0033 Па он тира прико винограда,
0034 Па он ломи трсје и чокоће,
0035 И он трга, што је липше гроздје,
0036 Липше грозђе Љутице Богдана.
0037 Више јунак коњем поотипо,
0038 Нег би могли тридесет појисти.
0039 Још је више коњиц погазио,
0040 Погазио и штете нанио,
0041 Нго могли до сто посленика,
0042 Него могли урадити даном.
0043 Кад видио Краљевићу Марко,
0044 Кад видио ту обист Рељину,
0045 Говори му Краљевићу Марко:
0046 ”Бог т’ убио, Реља од Пазара!
0047 Што то чиниш, да би не чинио,
0048 Зашто ломиш трсје и ћокоће,
0049 Зашто газиш та то зрило грожђе,
0050 Више газиш, него јисти можеш?
0051 Пројд’ се, Реља, такова харача,
0052 Пројд’ се Реља, винограда тога.
0053 Да ти знадеш, чије ли је трсје,
0054 Тко ли га је помно обрађиво,
0055 Далеко би коња одвратио,
0056 Још би даље млађан побигао.
0057 Виноград је Љутице Богдана,
0058 Богдан га је липо засадио.
0059 Ја сам једноћ овуд пролазио
0060 И тргао то румено грозђе.
0061 Нисам, побро, квара починио,
0062 Већ сам само гроздић устргао.
0063 Том не прошла до два до три часа,
0064 Не појидо до два до три грозда,
0065 Ал ме спази Љутица Богдане
0066 На кобили, танкој бедевији,
0067 Па се пусти за мном у потјеру,
0068 Канда сам му трсје поломио
0069 И литину ц’јелу уништио,
0070 Да и грозђе пусто позобао.
0071 Кад ја види, што Богдане кани,
0072 Ја не смидо чекати Богдана,
0073 Већ побиго у ту густу гору,
0074 Потира ме Љутица Богдане
0075 На његовој младој бедевији.
0076 Кад ја види, што Љутица кани,
0077 Да б’ ме рада жива уфатити,
0078 Ил уфатит ил погубит млада,
0079 Ја потира шару од мејдана,
0080 Подбодо га чизмам и мамузам,
0081 Па се стисну низ то поље равно,
0082 Па полети низ то поље равно.
0083 Бјежи шаре, ја га боље тирам,
0084 Ко га, браћо, нигда тира нисам,
0085 И да не би, вјера вам је моја!
0086 И да не би шаре од мејдана,
0087 Ја би јунак главу изгубио,
0088 Или би ме Богдан уфатио.
0089 Али шаре коњиц од мејдана,
0090 Али шаре стаде одмицати,
0091 А кобила, танка бедевија,
0092 А кобила приче остајати.
0093 Кад то види Љутица Богдане,
0094 Расрди се Љутица Богдане,
0095 Па потрже тешког буздована,
0096 Па га ваца за меном јунаком.
0097 Како га је ласно захитио,
0098 Липо ме је, браћо, дофатио,
0099 Дофати ме перним буздованом.
0100 Како ме је липо дофатио,
0101 Турио ме до шариног врата,
0102 Из бојног ме избацио седла
0103 Мало јунак на земљу не падо.
0104 Ја се, браћо, та стисну јуначки,
0105 Ја се стисну и потисну натраг
0106 И тешко се у седло поврати
0107 И утеко у гору зелену.
0108 Оста Богдан за мном роптајући,
0109 Бедевија оста шепајући,
0110 А мој шаре измаче у гору
0111 И на шари Краљевићу Марко.
0112 Од тада је, браћо драга!
0113 Од тада је девет годин’ дана,
0114 Откад овуд нисам пролазио,
0115 Нит ме вуче жеља пролазити,
0116 Јер Љутица не трпи путника,
0117 А најмање Краљевића Марка.
0118 Јер му Марко виноград похара
0119 И почини виноградом квара.”
0120 Истом Марко у ријеч био,
0121 А и Рељу натраг позивао,
0122 Ал ето ти Љутице Богдана
0123 И с Богданом до триес јунака.
0124 Кад опази Краљевићу Марко,
0125 Кад опази Љутицу Богдана,
0126 Он бјеседи Рељи и Милошу:
0127 ”Борај вами до два побратима!
0128 Ето иде Љутица Богдане.
0129 Бит ће крша и доста окршја,
0130 Бит ће крви, бит ће и месаре,
0131 Све три ћемо изгубити главу,
0132 Већ хајдете, моја браћо драга!
0133 Већ хајдете, да ми побигнемо.”
0134 Ал говори Милош од Приморја,
0135 Ал говори Краљевићу Марку:
0136 ”Побратиме, Краљевићу Марко!
0137 Знаш да веле по приморју људи,
0138 Да три боља не има јунака
0139 Од Милоша, Реља и од Марка.
0140 Боље нам је дакле погинути,
0141 Нег срамоте данас побигнути.”
0142 Кад то чуо Краљевићу Марко,
0143 Кад то чуо, добро промозгао,
0144 И све мисли на једну смислио,
0145 Одма њима другу проговара,
0146 Проговара и липо набраја:
0147 ”Борај вама до два побратима!
0148 А ви хајде да мејдан дилимо.
0149 Ил волите на сама Богдана,
0150 Ил на његвих до триест јунака,
0151 Мен’ остав’те, кога вами драго.”
0152 Веле њему до два побратима,
0153 Вели њему и Милош и Реља:
0154 ”Чујеш, Марко, чујеш дико наша!
0155 Како право, тако био здраво,
0156 Ми волимо на сама Богдана,
0157 А ти хајде на триест јунака.”
0158 То је Марко тешко дочекао,
0159 У то доба и Богдан дошао.
0160 Трже Марко тешког буздована,
0161 Па потира тридесет јунака.
0162 Док с’ окрену николико пута,
0163 Све триедесет с коња оборио
0164 И бијеле повезо им руке,
0165 Тер је тира окол винограда.
0166 Па се жури, ништа не дангуби,
0167 Да помогне Рељи и Милошу,
0168 Да свладају Љутицу Богдана,
0169 ДА свладају и свежу му руке.
0170 Али се је јунак преварио,
0171 Јер Љутица бољи јунак био.
0172 Он свладао Рељу и Милоша,
0173 И свезо им руке наопако.
0174 Док је Марко та у мисли био,
0175 Како ћ’ лашње свезати Богдана,
0176 Показа се Љутица Богдане
0177 Испод густог грозђа винограда,
0178 Веоди Рељу и Милоша млада,
0179 Води оба веће повезана.
0180 Кад видио Краљеивћу Марко,
0181 Што ј’ Љутица с браћом почини,
0182 Како их је младе повезао
0183 И како их у сужањство води,
0184 То је њему врло жао било,
0185 Па он мисли мисли свакојаке.
0186 Ал кад види Љутицу Богдана
0187 Како склапа очи и обрве,
0188 Припаде се ко што нигда није,
0189 Па погледа на ливу и десну,
0190 Би ли мого куда измакнути,
0191 Измакнути и изнити главу.
0192 Мисли Марко мисли свакојаке,
0193 Мисли Марко, пак се домислио,
0194 Да ј’ срамота браћу оставити,
0195 Још срамније плећа окренути.
0196 Па у једну све мисли смислио,
0197 Да му ваља браћу избавити,
0198 Избавити ил ш њима трпити,
0199 Ил трпити или погинути.
0200 Кад је Марко мисли разабрао
0201 И све мисли на једну смислио,
0202 Он повуче диздуме на шарцу,
0203 Самур калпак на чело навуче,
0204 Па састави самур и обрве,
0205 И потрже сабљу оковану.
0206 Сину сабља ко на небу муња,
0207 Сину сабља, а смрче се Марко,
0208 Смркнуту Марко зашкрипнуо зуби:
0209 Рекао би, да громови туку!
0210 Па он гледа Богдана поприко.
0211 Како га је худо погледао,
0212 Погледом је њега уплашио,
0213 Уплашио, жива укочио.
0214 Стаде Богдан као блида стина,
0215 Стаде Богдан украј винограда,
0216 Па погледа у очи Маркове
0217 И какав је на очима Марко.
0218 Када Богдан Марка погледаше,
0219 Под Богданом ноге обумрше.
0220 Гледа Марко Љутицу Богдана,
0221 Гледа Богдан Краљевића Марка.
0222 Ал не смије један на другога,
0223 Боје ти се један од другога.
0224 А кад су се добро погледали,
0225 Говорио Љутица Богдане,
0226 Говорио Краљевићу Марку:
0227 ”Ходи, Марко, да се помиримо,
0228 И зулума данас не чинимо,
0229 Јер су данас два велика свеца,
0230 Свети Петар и недиља млада.
0231 Па хајдемо да се напијемо
0232 Рујног винца од триест година,
0233 Само прије изминимо робље:
0234 Пусти мени тридесет јунака,
0235 Ја ћу пустит Рељу и Милоша.”
0236 То је Марко тешко дочекао,
0237 Пусти њему тридесет јунака,
0238 Богдан пусти Рељу и Милоша,
0239 Пак стадоше рујно вино пити,
0240 Рујно вино од триест година.
0241 Та пили су од подна до мрака,
0242 А од мрака до билога данка.
0243 Та пили су и напили вина.
0244 А када се вина понапише
0245 И за добро здравље пропиташе,
0246 Устадоше до три побратима,
0247 Устадоше, Богдану рекоше:
0248 ”Ој Љутице, ти се не љтио!
0249 Добрим винцем браћу напајао
0250 И доброг се здравља наносио,
0251 Винограде липо тимарио,
0252 Тимарио, путнике примао,
0253 И грозђа им, брајно, не бранио.”
0254 То рекоше до три побратима,
0255 То рекоше, коње засједоше.
0256 Па говори Краљевићу Марко,
0257 Па говори Љутици Богдану:
0258 ”С Богом остај, Љутице Богдане!
0259 Да с’ у здрављу опет састанемо,
0260 Састанемо, братски поздравимо
0261 И рујнога винца напијемо.”
0262 Одговара Љутица Богдане,
0263 Одговара Краљевићу Марку:
0264 ”Сретно пошо, Краљевићу Марко!
0265 Већ те моје не видиле очи.
0266 Како си ме данас преплашио,
0267 Још се нигда уплашио нисам.”
0268 Зато Марко хаје и не хаје,
0269 Већ подбоде шарца од мејдана,
0270 Па се пусти низ то поље равно
0271 Кано муња кроз црне облаке.
0272 За њим јаше до два побратима,
0273 За њим јаше, стићи га не могу.
0274 Б’јесан шаре, још бјеснији Марко,
0275 Скаче шаре, Марко поцикује,
0276 И помало шарца устегнује.
0277 У том, побре, подобро измакли
0278 И до крчме млади дојашили.
0279 Ал бјеседи Краљевићу Марко,
0280 Ал бјеседи, на крчму се смије:
0281 ”Моја браћо, до два вирна друга!
0282 Хајдмо тражит у крчми јунака,
0283 Да пијемо и вриме трачимо.”
0284 То слушала до два побратима,
0285 Па говори Милош од Приморја:
0286 ”Вјерни друће, Краљевићу Марко!
0287 Пусти данас крчму и трачење,
0288 Јер ћемо се кавге добавити,
0289 Нег хајдемо просити дивојку
0290 За нашега Рељу од Пазара.”
0291 Кад то чуо Реља од Пазара,
0292 Ал говори Реља од Пазара:
0293 ”Ход’те браћо, куд је ваша воља,
0294 А ја идем у крчму јунаком,
0295 Да с’ диваним и напијем вина.
0296 Док је сабље и витога копја,
0297 Мен’ не триба љуба ни дивојка.”
0298 То су браћа Рељу послушала,
0299 Па се шећу у крчму јунаком.
0300 У крчми су, још и данас пију,
0301 И чекају та бољих јунака,
0302 Који ће их младе надвладати
0303 И прид њима крчму затворити.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.