Marko Kraljević i Ljutica Bogdan5
0001 Jošte nije zora zabilila,
0002 Ni danica pomolila lica,
0003 Nit orozi, kućne gatalice,
0004 Nito orozi danak navistili,
0005 Podraniše tri mlada delije,
0006 Podraniše, zoru privariše.
0007 Jedno biše od Prelipa Marko,
0008 Silni junak Kraljeviću Marko.
0009 Drugo biše Relja od Pazara,
0010 Na mejdanu kom ne ima para.
0011 Treći biše Miloš od Primorja,
0012 Slavan junak još slavijeg roda.
0013 Jaše braća s tog polja Kosova,
0014 S tog Kosova, da bi ga ne bilo!
0015 Jaše braća brdom i dolinom,
0016 Kroz dubrave i luge zelene.
0017 Niti zbore, niti mi govore,
0018 Nit pjevaju, niti nabrajaju,
0019 Samo misle misli svakojake.
0020 Kad je bilo okol polak dana
0021 I sunašce nebo pripalilo,
0022 Dojezdiše do tih vinograda,
0023 Vinograda Ljutice Bogdana,
0024 Da ih lipših u krajini nije.
0025 Lip vinograd, lipo urodio,
0026 Crnim grozđem kao rojem pčela,
0027 Modro grozđe ko drago kamenje,
0028 Lipo j’ gledat na zelenu trsju.
0029 To spazio Relja od Pazara,
0030 Na mejdanu kom ne ima para.
0031 Pa on skače u te vinograde
0032 Pa on skače na svojem konjicu,
0033 Pa on tira priko vinograda,
0034 Pa on lomi trsje i čokoće,
0035 I on trga, što je lipše grozdje,
0036 Lipše grozđe Ljutice Bogdana.
0037 Više junak konjem pootipo,
0038 Neg bi mogli trideset pojisti.
0039 Još je više konjic pogazio,
0040 Pogazio i štete nanio,
0041 Ngo mogli do sto poslenika,
0042 Nego mogli uraditi danom.
0043 Kad vidio Kraljeviću Marko,
0044 Kad vidio tu obist Reljinu,
0045 Govori mu Kraljeviću Marko:
0046 ”Bog t’ ubio, Relja od Pazara!
0047 Što to činiš, da bi ne činio,
0048 Zašto lomiš trsje i ćokoće,
0049 Zašto gaziš ta to zrilo grožđe,
0050 Više gaziš, nego jisti možeš?
0051 Projd’ se, Relja, takova harača,
0052 Projd’ se Relja, vinograda toga.
0053 Da ti znadeš, čije li je trsje,
0054 Tko li ga je pomno obrađivo,
0055 Daleko bi konja odvratio,
0056 Još bi dalje mlađan pobigao.
0057 Vinograd je Ljutice Bogdana,
0058 Bogdan ga je lipo zasadio.
0059 Ja sam jednoć ovud prolazio
0060 I trgao to rumeno grozđe.
0061 Nisam, pobro, kvara počinio,
0062 Već sam samo grozdić ustrgao.
0063 Tom ne prošla do dva do tri časa,
0064 Ne pojido do dva do tri grozda,
0065 Al me spazi Ljutica Bogdane
0066 Na kobili, tankoj bedeviji,
0067 Pa se pusti za mnom u potjeru,
0068 Kanda sam mu trsje polomio
0069 I litinu c’jelu uništio,
0070 Da i grozđe pusto pozobao.
0071 Kad ja vidi, što Bogdane kani,
0072 Ja ne smido čekati Bogdana,
0073 Već pobigo u tu gustu goru,
0074 Potira me Ljutica Bogdane
0075 Na njegovoj mladoj bedeviji.
0076 Kad ja vidi, što Ljutica kani,
0077 Da b’ me rada živa ufatiti,
0078 Il ufatit il pogubit mlada,
0079 Ja potira šaru od mejdana,
0080 Podbodo ga čizmam i mamuzam,
0081 Pa se stisnu niz to polje ravno,
0082 Pa poleti niz to polje ravno.
0083 Bježi šare, ja ga bolje tiram,
0084 Ko ga, braćo, nigda tira nisam,
0085 I da ne bi, vjera vam je moja!
0086 I da ne bi šare od mejdana,
0087 Ja bi junak glavu izgubio,
0088 Ili bi me Bogdan ufatio.
0089 Ali šare konjic od mejdana,
0090 Ali šare stade odmicati,
0091 A kobila, tanka bedevija,
0092 A kobila priče ostajati.
0093 Kad to vidi Ljutica Bogdane,
0094 Rasrdi se Ljutica Bogdane,
0095 Pa potrže teškog buzdovana,
0096 Pa ga vaca za menom junakom.
0097 Kako ga je lasno zahitio,
0098 Lipo me je, braćo, dofatio,
0099 Dofati me pernim buzdovanom.
0100 Kako me je lipo dofatio,
0101 Turio me do šarinog vrata,
0102 Iz bojnog me izbacio sedla
0103 Malo junak na zemlju ne pado.
0104 Ja se, braćo, ta stisnu junački,
0105 Ja se stisnu i potisnu natrag
0106 I teško se u sedlo povrati
0107 I uteko u goru zelenu.
0108 Osta Bogdan za mnom roptajući,
0109 Bedevija osta šepajući,
0110 A moj šare izmače u goru
0111 I na šari Kraljeviću Marko.
0112 Od tada je, braćo draga!
0113 Od tada je devet godin’ dana,
0114 Otkad ovud nisam prolazio,
0115 Nit me vuče želja prolaziti,
0116 Jer Ljutica ne trpi putnika,
0117 A najmanje Kraljevića Marka.
0118 Jer mu Marko vinograd pohara
0119 I počini vinogradom kvara.”
0120 Istom Marko u riječ bio,
0121 A i Relju natrag pozivao,
0122 Al eto ti Ljutice Bogdana
0123 I s Bogdanom do tries junaka.
0124 Kad opazi Kraljeviću Marko,
0125 Kad opazi Ljuticu Bogdana,
0126 On bjesedi Relji i Milošu:
0127 ”Boraj vami do dva pobratima!
0128 Eto ide Ljutica Bogdane.
0129 Bit će krša i dosta okršja,
0130 Bit će krvi, bit će i mesare,
0131 Sve tri ćemo izgubiti glavu,
0132 Već hajdete, moja braćo draga!
0133 Već hajdete, da mi pobignemo.”
0134 Al govori Miloš od Primorja,
0135 Al govori Kraljeviću Marku:
0136 ”Pobratime, Kraljeviću Marko!
0137 Znaš da vele po primorju ljudi,
0138 Da tri bolja ne ima junaka
0139 Od Miloša, Relja i od Marka.
0140 Bolje nam je dakle poginuti,
0141 Neg sramote danas pobignuti.”
0142 Kad to čuo Kraljeviću Marko,
0143 Kad to čuo, dobro promozgao,
0144 I sve misli na jednu smislio,
0145 Odma njima drugu progovara,
0146 Progovara i lipo nabraja:
0147 ”Boraj vama do dva pobratima!
0148 A vi hajde da mejdan dilimo.
0149 Il volite na sama Bogdana,
0150 Il na njegvih do triest junaka,
0151 Men’ ostav’te, koga vami drago.”
0152 Vele njemu do dva pobratima,
0153 Veli njemu i Miloš i Relja:
0154 ”Čuješ, Marko, čuješ diko naša!
0155 Kako pravo, tako bio zdravo,
0156 Mi volimo na sama Bogdana,
0157 A ti hajde na triest junaka.”
0158 To je Marko teško dočekao,
0159 U to doba i Bogdan došao.
0160 Trže Marko teškog buzdovana,
0161 Pa potira trideset junaka.
0162 Dok s’ okrenu nikoliko puta,
0163 Sve triedeset s konja oborio
0164 I bijele povezo im ruke,
0165 Ter je tira okol vinograda.
0166 Pa se žuri, ništa ne dangubi,
0167 Da pomogne Relji i Milošu,
0168 Da svladaju Ljuticu Bogdana,
0169 DA svladaju i svežu mu ruke.
0170 Ali se je junak prevario,
0171 Jer Ljutica bolji junak bio.
0172 On svladao Relju i Miloša,
0173 I svezo im ruke naopako.
0174 Dok je Marko ta u misli bio,
0175 Kako ć’ lašnje svezati Bogdana,
0176 Pokaza se Ljutica Bogdane
0177 Ispod gustog grozđa vinograda,
0178 Veodi Relju i Miloša mlada,
0179 Vodi oba veće povezana.
0180 Kad vidio Kraljeivću Marko,
0181 Što j’ Ljutica s braćom počini,
0182 Kako ih je mlade povezao
0183 I kako ih u sužanjstvo vodi,
0184 To je njemu vrlo žao bilo,
0185 Pa on misli misli svakojake.
0186 Al kad vidi Ljuticu Bogdana
0187 Kako sklapa oči i obrve,
0188 Pripade se ko što nigda nije,
0189 Pa pogleda na livu i desnu,
0190 Bi li mogo kuda izmaknuti,
0191 Izmaknuti i izniti glavu.
0192 Misli Marko misli svakojake,
0193 Misli Marko, pak se domislio,
0194 Da j’ sramota braću ostaviti,
0195 Još sramnije pleća okrenuti.
0196 Pa u jednu sve misli smislio,
0197 Da mu valja braću izbaviti,
0198 Izbaviti il š njima trpiti,
0199 Il trpiti ili poginuti.
0200 Kad je Marko misli razabrao
0201 I sve misli na jednu smislio,
0202 On povuče dizdume na šarcu,
0203 Samur kalpak na čelo navuče,
0204 Pa sastavi samur i obrve,
0205 I potrže sablju okovanu.
0206 Sinu sablja ko na nebu munja,
0207 Sinu sablja, a smrče se Marko,
0208 Smrknutu Marko zaškripnuo zubi:
0209 Rekao bi, da gromovi tuku!
0210 Pa on gleda Bogdana popriko.
0211 Kako ga je hudo pogledao,
0212 Pogledom je njega uplašio,
0213 Uplašio, živa ukočio.
0214 Stade Bogdan kao blida stina,
0215 Stade Bogdan ukraj vinograda,
0216 Pa pogleda u oči Markove
0217 I kakav je na očima Marko.
0218 Kada Bogdan Marka pogledaše,
0219 Pod Bogdanom noge obumrše.
0220 Gleda Marko Ljuticu Bogdana,
0221 Gleda Bogdan Kraljevića Marka.
0222 Al ne smije jedan na drugoga,
0223 Boje ti se jedan od drugoga.
0224 A kad su se dobro pogledali,
0225 Govorio Ljutica Bogdane,
0226 Govorio Kraljeviću Marku:
0227 ”Hodi, Marko, da se pomirimo,
0228 I zuluma danas ne činimo,
0229 Jer su danas dva velika sveca,
0230 Sveti Petar i nedilja mlada.
0231 Pa hajdemo da se napijemo
0232 Rujnog vinca od triest godina,
0233 Samo prije izminimo roblje:
0234 Pusti meni trideset junaka,
0235 Ja ću pustit Relju i Miloša.”
0236 To je Marko teško dočekao,
0237 Pusti njemu trideset junaka,
0238 Bogdan pusti Relju i Miloša,
0239 Pak stadoše rujno vino piti,
0240 Rujno vino od triest godina.
0241 Ta pili su od podna do mraka,
0242 A od mraka do biloga danka.
0243 Ta pili su i napili vina.
0244 A kada se vina ponapiše
0245 I za dobro zdravlje propitaše,
0246 Ustadoše do tri pobratima,
0247 Ustadoše, Bogdanu rekoše:
0248 ”Oj Ljutice, ti se ne ljtio!
0249 Dobrim vincem braću napajao
0250 I dobrog se zdravlja nanosio,
0251 Vinograde lipo timario,
0252 Timario, putnike primao,
0253 I grozđa im, brajno, ne branio.”
0254 To rekoše do tri pobratima,
0255 To rekoše, konje zasjedoše.
0256 Pa govori Kraljeviću Marko,
0257 Pa govori Ljutici Bogdanu:
0258 ”S Bogom ostaj, Ljutice Bogdane!
0259 Da s’ u zdravlju opet sastanemo,
0260 Sastanemo, bratski pozdravimo
0261 I rujnoga vinca napijemo.”
0262 Odgovara Ljutica Bogdane,
0263 Odgovara Kraljeviću Marku:
0264 ”Sretno pošo, Kraljeviću Marko!
0265 Već te moje ne vidile oči.
0266 Kako si me danas preplašio,
0267 Još se nigda uplašio nisam.”
0268 Zato Marko haje i ne haje,
0269 Već podbode šarca od mejdana,
0270 Pa se pusti niz to polje ravno
0271 Kano munja kroz crne oblake.
0272 Za njim jaše do dva pobratima,
0273 Za njim jaše, stići ga ne mogu.
0274 B’jesan šare, još bjesniji Marko,
0275 Skače šare, Marko pocikuje,
0276 I pomalo šarca ustegnuje.
0277 U tom, pobre, podobro izmakli
0278 I do krčme mladi dojašili.
0279 Al bjesedi Kraljeviću Marko,
0280 Al bjesedi, na krčmu se smije:
0281 ”Moja braćo, do dva virna druga!
0282 Hajdmo tražit u krčmi junaka,
0283 Da pijemo i vrime tračimo.”
0284 To slušala do dva pobratima,
0285 Pa govori Miloš od Primorja:
0286 ”Vjerni druće, Kraljeviću Marko!
0287 Pusti danas krčmu i tračenje,
0288 Jer ćemo se kavge dobaviti,
0289 Neg hajdemo prositi divojku
0290 Za našega Relju od Pazara.”
0291 Kad to čuo Relja od Pazara,
0292 Al govori Relja od Pazara:
0293 ”Hod’te braćo, kud je vaša volja,
0294 A ja idem u krčmu junakom,
0295 Da s’ divanim i napijem vina.
0296 Dok je sablje i vitoga kopja,
0297 Men’ ne triba ljuba ni divojka.”
0298 To su braća Relju poslušala,
0299 Pa se šeću u krčmu junakom.
0300 U krčmi su, još i danas piju,
0301 I čekaju ta boljih junaka,
0302 Koji će ih mlade nadvladati
0303 I prid njima krčmu zatvoriti.
