5
Марко Краљевић и Ђемо Брђанин
Славу слави Марко Краљевићи,
славу слави у Прилипа града.
Дође време слава да се пије,
а богати ништа не говору,
сиротиње, разговарају се:
„Све у Марка добро, кажу, има,
и за јело, и за пило, има,
још не има риба од Орида”.
То дочује Марко Краљевићи,
па ми спраља Шару од мегдана,
те да иде у Орида града.
Говори му остарела мајка:
„Немо, Марко, оруже поносит,
оћеш неког ти на путу срећи,
оћеш, синко, кога да погубиш,
да погубигц на својега свеца,
оћеш греси, синко, да добијеш!”
Он ми бија мајку послушао,
није тео оруже понети.
Па отиде Марко Краљевићи,
на пут срете Џему Барђанина:
„Помоз богу, незнани делија!”
„Добро бог да, Џемо Барђанине!”
Тад говори Џема Барђаниие:
„Чујеш мене, незнана делијо!
Да л’ си чуо, и да ли разбрао,
да л’ је дома Марко Краљевићи?”
„А што ће ти Марко Краљевићи?”
„Имао сам једна мила брата
па ми га је Марко погубио,
па сад идем крви да му вратим!”
Ту се Марко бија помислија:
„Д л’ да кажем, да л’ да се не кажем?
Да не кажем, совру поквариће,
и ће гости он да ми растера”.
Па му се је Марко показаја:
„Чујеш ли ме, Џемо Барђанине!
Марка тражиш, а сас Марка збориш!”
Па довати Марко Краљевићи,
па довати лака буздована,
те се меће на Џему Барђанина;
добро се је он бија метнуја,
но га није мога да погоди.
Кад довати Џема Брђанине,
кад довати лака буздована,
и се метну на Марка Краљевића,
кад се метну Џема Брђанине,
погоди га међу обе раме.
Тад Марко од Шарца паднуо,
и претрчи Џема Барђанине,
те увати Марка Краљевића,
укове га у лаке букагије,
укове му и ноге и руке.
Тад говори Марко Краљевићи:
„Чујеш ли ме Џемо Барђанине,
да сам, каже, ја тебе уватија,
ја би тебе у три града носија:
једна града, каже, у то Скопље,
друга града, каже, у Призрена,
треће града, у Нова Пазара”.
Тад га узе Џема Барђанине,
те га носи редом до три града,
најпрво га однесе у Скопље града.
Ту излегле Скопљанке девојке:
„Ево тебе, Џемо Барђанине,
ево тебе три товара благо,
немо овде Марка да погубиш,
неће нам три године дана
да се роди вино и пченица,
ни плакати у дворе мушко дете”.
Па га носи у Призрена града.
Ту излегле призренке девојке:
„Ево тебе, Џемо Барђанине,
ево тебе три товара благо,
немо овде Марка да погубиш,
неће нама три година дана
да се роди вино и пченица,
ни у дворе мушко дете плакат”.
Па га носи у Пазара града.
Ту излегле пазарске девојке:
„Чујеш нама, Џемо Барђанине,
ево теби три товара благо,
немо овде Марка да погубиш,
неће нама три година дана
да се роди вино и пченица,
ни у дворе плакат мушко дете”.
Па се натраг они повратише,
Џема носи Марка Краљевића,
он га носи у своје дворове,
и на врата њега да обеси.
Ту је Џема врло ожеднија,
па говори Марку Краљевићу:
„Оћу, каже, коња да убодем,
те од крва ја да се напијем!”
Говори му Марко Краљевићу:
„А зашто, Џемо, коња да убодеш
те ти крва његова да пијеш?
Не ли ајде доле да слегнемо,
ту је, каже, та ладна меана,
у меану Мара крчмарица,
она служи трогодишње вино,
те се напи вино трогодишње”.
Па је Џема њега послушао,
те слегоше у ладну меану.
Вино пије Џема Барђанине,
вино пије и Марку ми здрави,
Марку здрави, па њему не дава.
Ту гу Џему сана уватила,
па ми приђе Мара крчмарица,
те му извади кључеве од џепове,
па отвори Марку букагије;
па се диже Марко Краљевићу
те закове Џему Барђанина,
па ми пије оно рујно вино,
вино пије и Џему удара:
„Диг се, каже, Џемо Брђанине,
коме, каже, вино наздравујеш,
наздравујеш и њему не даваш?”
Рипи Џема кај да се помами.
„Стани, каже, Џемо, ти не рипај,
саг ћеш познат Краљевића Марка,
кој је убио твога милог брата;
брата сам ти, каже, погубио,
а тебе ћу, Џемо, обесити,
обесити на авлиска врата!”
Па га тури на дору од мегдана,
право иде у Нова Пазара,
и ми вика Пазарке девојке:
„Од’те, каже, пазарске девојке,
оте, каже, моје миле сестре,
ево вама три товара благо
што сте мене живот откупиле!”
Право иде у Призрена града:
„Оте овамо призренске девојке,
оте амо моје миле сестре,
ево вама три товара благо,
што сте мене живот откупиле!”
Па отиде право у Скопље града,
и ми вика скопљанске девојке:
„Оте овамо скопљанске девојке,
оте овамо моје миле сестре,
ево вама три товара благо,
што сте мене живот откупиле!”
Па се натраг Марко поврнуја
и отиде у Орида града,
и ми узе рибе од Орида,
па се бија натраг поврнуја,
право иде у своје дворове,
и обеси Џему Барђанина,
обеси га он на своја врата,
па улезе у своје ладне собе,
и донесе рибу јод Орида.
Мало време било, кажу, прошло,
дошло време слава да се пије,
говорише тад Маркови гости:
„Што се Марко, кажу, одоцнијо?”
Тад ги Марко тијо говорија:
„Излегните моји мили гости!
Излегните, каже, да видите,
да видите чудо ви големо,
да видите ви на моја врата
што сам данас, каже, уловија,
уловија и на врата обесија!”
Сви му гости из совре излегоше,
што да виду, чудо големога:
Марко Џему на врата обесија!
