5
Marko Kraljević i Đemo Brđanin
Slavu slavi Marko Kraljevići,
slavu slavi u Prilipa grada.
Dođe vreme slava da se pije,
a bogati ništa ne govoru,
sirotinje, razgovaraju se:
„Sve u Marka dobro, kažu, ima,
i za jelo, i za pilo, ima,
još ne ima riba od Orida”.
To dočuje Marko Kraljevići,
pa mi spralja Šaru od megdana,
te da ide u Orida grada.
Govori mu ostarela majka:
„Nemo, Marko, oruže ponosit,
oćeš nekog ti na putu sreći,
oćeš, sinko, koga da pogubiš,
da pogubigc na svojega sveca,
oćeš gresi, sinko, da dobiješ!”
On mi bija majku poslušao,
nije teo oruže poneti.
Pa otide Marko Kraljevići,
na put srete Džemu Barđanina:
„Pomoz bogu, neznani delija!”
„Dobro bog da, Džemo Barđanine!”
Tad govori Džema Barđaniie:
„Čuješ mene, neznana delijo!
Da l’ si čuo, i da li razbrao,
da l’ je doma Marko Kraljevići?”
„A što će ti Marko Kraljevići?”
„Imao sam jedna mila brata
pa mi ga je Marko pogubio,
pa sad idem krvi da mu vratim!”
Tu se Marko bija pomislija:
„D l’ da kažem, da l’ da se ne kažem?
Da ne kažem, sovru pokvariće,
i će gosti on da mi rastera”.
Pa mu se je Marko pokazaja:
„Čuješ li me, Džemo Barđanine!
Marka tražiš, a sas Marka zboriš!”
Pa dovati Marko Kraljevići,
pa dovati laka buzdovana,
te se meće na Džemu Barđanina;
dobro se je on bija metnuja,
no ga nije moga da pogodi.
Kad dovati Džema Brđanine,
kad dovati laka buzdovana,
i se metnu na Marka Kraljevića,
kad se metnu Džema Brđanine,
pogodi ga među obe rame.
Tad Marko od Šarca padnuo,
i pretrči Džema Barđanine,
te uvati Marka Kraljevića,
ukove ga u lake bukagije,
ukove mu i noge i ruke.
Tad govori Marko Kraljevići:
„Čuješ li me Džemo Barđanine,
da sam, kaže, ja tebe uvatija,
ja bi tebe u tri grada nosija:
jedna grada, kaže, u to Skoplje,
druga grada, kaže, u Prizrena,
treće grada, u Nova Pazara”.
Tad ga uze Džema Barđanine,
te ga nosi redom do tri grada,
najprvo ga odnese u Skoplje grada.
Tu izlegle Skopljanke devojke:
„Evo tebe, Džemo Barđanine,
evo tebe tri tovara blago,
nemo ovde Marka da pogubiš,
neće nam tri godine dana
da se rodi vino i pčenica,
ni plakati u dvore muško dete”.
Pa ga nosi u Prizrena grada.
Tu izlegle prizrenke devojke:
„Evo tebe, Džemo Barđanine,
evo tebe tri tovara blago,
nemo ovde Marka da pogubiš,
neće nama tri godina dana
da se rodi vino i pčenica,
ni u dvore muško dete plakat”.
Pa ga nosi u Pazara grada.
Tu izlegle pazarske devojke:
„Čuješ nama, Džemo Barđanine,
evo tebi tri tovara blago,
nemo ovde Marka da pogubiš,
neće nama tri godina dana
da se rodi vino i pčenica,
ni u dvore plakat muško dete”.
Pa se natrag oni povratiše,
Džema nosi Marka Kraljevića,
on ga nosi u svoje dvorove,
i na vrata njega da obesi.
Tu je Džema vrlo ožednija,
pa govori Marku Kraljeviću:
„Oću, kaže, konja da ubodem,
te od krva ja da se napijem!”
Govori mu Marko Kraljeviću:
„A zašto, Džemo, konja da ubodeš
te ti krva njegova da piješ?
Ne li ajde dole da slegnemo,
tu je, kaže, ta ladna meana,
u meanu Mara krčmarica,
ona služi trogodišnje vino,
te se napi vino trogodišnje”.
Pa je Džema njega poslušao,
te slegoše u ladnu meanu.
Vino pije Džema Barđanine,
vino pije i Marku mi zdravi,
Marku zdravi, pa njemu ne dava.
Tu gu Džemu sana uvatila,
pa mi priđe Mara krčmarica,
te mu izvadi ključeve od džepove,
pa otvori Marku bukagije;
pa se diže Marko Kraljeviću
te zakove Džemu Barđanina,
pa mi pije ono rujno vino,
vino pije i Džemu udara:
„Dig se, kaže, Džemo Brđanine,
kome, kaže, vino nazdravuješ,
nazdravuješ i njemu ne davaš?”
Ripi Džema kaj da se pomami.
„Stani, kaže, Džemo, ti ne ripaj,
sag ćeš poznat Kraljevića Marka,
koj je ubio tvoga milog brata;
brata sam ti, kaže, pogubio,
a tebe ću, Džemo, obesiti,
obesiti na avliska vrata!”
Pa ga turi na doru od megdana,
pravo ide u Nova Pazara,
i mi vika Pazarke devojke:
„Od’te, kaže, pazarske devojke,
ote, kaže, moje mile sestre,
evo vama tri tovara blago
što ste mene život otkupile!”
Pravo ide u Prizrena grada:
„Ote ovamo prizrenske devojke,
ote amo moje mile sestre,
evo vama tri tovara blago,
što ste mene život otkupile!”
Pa otide pravo u Skoplje grada,
i mi vika skopljanske devojke:
„Ote ovamo skopljanske devojke,
ote ovamo moje mile sestre,
evo vama tri tovara blago,
što ste mene život otkupile!”
Pa se natrag Marko povrnuja
i otide u Orida grada,
i mi uze ribe od Orida,
pa se bija natrag povrnuja,
pravo ide u svoje dvorove,
i obesi Džemu Barđanina,
obesi ga on na svoja vrata,
pa uleze u svoje ladne sobe,
i donese ribu jod Orida.
Malo vreme bilo, kažu, prošlo,
došlo vreme slava da se pije,
govoriše tad Markovi gosti:
„Što se Marko, kažu, odocnijo?”
Tad gi Marko tijo govorija:
„Izlegnite moji mili gosti!
Izlegnite, kaže, da vidite,
da vidite čudo vi golemo,
da vidite vi na moja vrata
što sam danas, kaže, ulovija,
ulovija i na vrata obesija!”
Svi mu gosti iz sovre izlegoše,
što da vidu, čudo golemoga:
Marko Džemu na vrata obesija!
