Марко Краљевић избавља бега Костадина

0001 Лов ловио Краљевићу Марко,
0002 Шњим ловио беже Костадине;
0003 Лов ловише, по гори одише,
0004 Па од лова ништа уловили,
0005 Већ се белу двору повратили.
0006 Кад су били прам’ Кратова мала,
0007 Прам’ лијепе Маре Кратовљанке,
0008 Ал’ беседи беже Костадине:
0009 ”Побратиме, Краљевићу Марко,
0010 Та ајдемо у Кратово мало
0011 Да се мало напијемо вина!”
0012 Њему вели Краљевићу Марко:
0013 ”Ајде, брате, да двору идемо,
0014 Јели ће нас уватити Турци!”
0015 Ал’ то беже ништа и не слуша,
0016 Већ отиде у Кратово мало,
0017 Па заиска једну купу вина,
0018 Донесе му Мара Кратовљанка.
0019 Ал’ кад попи беже Костадине,
0020 Он заиска другу купу вина,
0021 Па се маша Мари под гроце.
0022 Ал’ повика Мара Кратовљанка:
0023 ”Ајт’ на ноге, Турци Кратовчани,
0024 Обљуби ме беже Костадине,
0025 Обљуби ме беже и нагрди!”
0026 Пођипаше Турци Кратовчани,
0027 Уватише бега Костадина,
0028 Бацише га на дно у тавницу;
0029 Па му мало рока оставили,
0030 Од суботе сутра до недеље,
0031 Па га сутра веле обесити,
0032 Да обесе на нова вешала-
0033 Књигу пише беже Костадине,
0034 Књигу пише доле у тавници,
0035 Па је шаље Краљевићу Марку,
0036 У књиги му овако беседи:
0037 ”Побратиме, Краљевићу Марко,
0038 Та мене су уватили Турци,
0039 Бацили ме на дно у тавницу;
0040 Мало су ми рока оставили,
0041 Од суботе сутра до недеље,
0042 Па ме сутра веле да обесе,
0043 Да обесе на нова вешала!”
0044 Кад ујутру данак освануо
0045 И јарко је огрануло сунце,
0046 Марко седла коња шаренога,
0047 Па он седа Шарцу у слемена,
0048 Право иде под нова вешала;
0049 Шарца веже за нова вешала,
0050 Он прилеже у зелену траву.
0051 Кад понеше Турци Кратовчани,
0052 Кад понеше бега на вешала,
0053 Ал’ беседи беже Костадине:
0054 ”Ој вешала, вечна кућо моја,
0055 Да је знао беже Костадине
0056 Да ћете му вечна кућа бити,
0057 Та све би вас позлатио златом,
0058 А одозго сребром искитио!”
0059 Ал’ беседе Турци Кратовчани:
0060 ”Ево Шарца, али Марка нема!”
0061 Једни веле: ”Ајде да идемо!”
0062 Други веле: ”Ајд’ да не идемо!”
0063 Па однеше бега под вешала
0064 И дигоше њега на вешала.
0065 Он погледа у зелену траву,
0066 Макну брком беже Костадине,
0067 Ђипи Марко из зелене траве.
0068 Док је Марко сабљу истргао,
0069 Сви су Турци намах поцркали.
0070 Па узеде бега Костадина,
0071 Одведе га двору бијеломе,
0072 Своме двору здраво и весело.