Marko Kraljević izbavlja bega Kostadina

0001 Lov lovio Kraljeviću Marko,
0002 Šnjim lovio beže Kostadine;
0003 Lov loviše, po gori odiše,
0004 Pa od lova ništa ulovili,
0005 Već se belu dvoru povratili.
0006 Kad su bili pram’ Kratova mala,
0007 Pram’ lijepe Mare Kratovljanke,
0008 Al’ besedi beže Kostadine:
0009 ”Pobratime, Kraljeviću Marko,
0010 Ta ajdemo u Kratovo malo
0011 Da se malo napijemo vina!”
0012 Njemu veli Kraljeviću Marko:
0013 ”Ajde, brate, da dvoru idemo,
0014 Jeli će nas uvatiti Turci!”
0015 Al’ to beže ništa i ne sluša,
0016 Već otide u Kratovo malo,
0017 Pa zaiska jednu kupu vina,
0018 Donese mu Mara Kratovljanka.
0019 Al’ kad popi beže Kostadine,
0020 On zaiska drugu kupu vina,
0021 Pa se maša Mari pod groce.
0022 Al’ povika Mara Kratovljanka:
0023 ”Ajt’ na noge, Turci Kratovčani,
0024 Obljubi me beže Kostadine,
0025 Obljubi me beže i nagrdi!”
0026 Pođipaše Turci Kratovčani,
0027 Uvatiše bega Kostadina,
0028 Baciše ga na dno u tavnicu;
0029 Pa mu malo roka ostavili,
0030 Od subote sutra do nedelje,
0031 Pa ga sutra vele obesiti,
0032 Da obese na nova vešala-
0033 Knjigu piše beže Kostadine,
0034 Knjigu piše dole u tavnici,
0035 Pa je šalje Kraljeviću Marku,
0036 U knjigi mu ovako besedi:
0037 ”Pobratime, Kraljeviću Marko,
0038 Ta mene su uvatili Turci,
0039 Bacili me na dno u tavnicu;
0040 Malo su mi roka ostavili,
0041 Od subote sutra do nedelje,
0042 Pa me sutra vele da obese,
0043 Da obese na nova vešala!”
0044 Kad ujutru danak osvanuo
0045 I jarko je ogranulo sunce,
0046 Marko sedla konja šarenoga,
0047 Pa on seda Šarcu u slemena,
0048 Pravo ide pod nova vešala;
0049 Šarca veže za nova vešala,
0050 On prileže u zelenu travu.
0051 Kad poneše Turci Kratovčani,
0052 Kad poneše bega na vešala,
0053 Al’ besedi beže Kostadine:
0054 ”Oj vešala, večna kućo moja,
0055 Da je znao beže Kostadine
0056 Da ćete mu večna kuća biti,
0057 Ta sve bi vas pozlatio zlatom,
0058 A odozgo srebrom iskitio!”
0059 Al’ besede Turci Kratovčani:
0060 ”Evo Šarca, ali Marka nema!”
0061 Jedni vele: ”Ajde da idemo!”
0062 Drugi vele: ”Ajd’ da ne idemo!”
0063 Pa odneše bega pod vešala
0064 I digoše njega na vešala.
0065 On pogleda u zelenu travu,
0066 Maknu brkom beže Kostadine,
0067 Đipi Marko iz zelene trave.
0068 Dok je Marko sablju istrgao,
0069 Svi su Turci namah pocrkali.
0070 Pa uzede bega Kostadina,
0071 Odvede ga dvoru bijelome,
0072 Svome dvoru zdravo i veselo.