Постилл Марко пости великови,
Седом поти лебец ми коснало,
Девет поти вода се напило.
От киниса в церков на причесна.
Не ми одит из рамни друмови, 5
Ток ми одит из гора зелена,
А од гора лисје попаднале.
Изговори Марко Краљевиће:
„А! горице, зелена горице!
Ал ти огон корен изгорело? 10
Ил ти врше слана попарило?“
Одговара зелена горица:
„Ај ти тебе, незнојна делијо!
Не ми корен огон изгорело,
Ни ми врше слана попарило, 15
Ток шчо одит из рамни друмови,
Токо врвиш из гора зелена,
Шчо помина црна арапина,
Шчо носеше три снџири робје:
Прво робје се млади момчина, 20
Второ робје се млади невести,
Трећо робје се лепи девојки.“
Изговори Марко Краљевиће:
„А! горице, зелена горице!
АЛИ имат време поминато?“ 25
Изговори зелена горица:
Ај ти тебе, незнојна делијо!
Неје многу, ни пак ми је мрва;
Толку имат три дни и три ноћи.“
Се наљути Марко Краљевић, 30
Дупна коња с десна узенгија.
Бодни коња, да би не боднало!
Го прифтаса три саати место.
От извикна шчо го гласи држит:
„Бог те убил, црна арапино! 35
Не л' оставн три синџири робје!“
Изговори црна арапина:
„Ид' одтује, незнојно делијо!
Да ие т' клада напред у синџири.“
Се наљутн Марко Краљевиће. 40
Го прифтаса црна арапина
И му зеде таја руса глава
И испушчи три сннџири робје.
От отиде в црков на причесна.
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 95-96.
