Marko 'oće Moravku devojku,
Marko ’oće, a majka mu ne da:
„Sinoćke smo mobu namolili.
Svaka moma na prelo naprela
po dva, po tri prepuna vretena, 5
a Moravka, sinko, samo jedno,
pa i ono, tanko je predeno.
Dokle ga je majka namotala,
dvesta, trista veska je vezala,
tri stotine kletve je proklela!" 10
To dočula Moravka devojka,
Pa je ona Boga zamolila:
„Daj mi, Bože, žito položito
i u žito Kraljevića Marka,
da poteram Marka po srpački!" 15
Što molila, Boga umolila,
Bog ju dade žito položito.
Marko nažnje dvesta i dva snopa,
a Moravka trista i tri snopa.
Opet majka Marku govorila: 20
„Moravka je, sinko, đavolasta,
pa je tebe na vodu praćala,
pa je tvoji rukoveđi krala!"
Marko majku više ne posluša.
Napomena
Pevala: Latinka Đokić, s. Mužinac.
Reference
Izvor
Banja (rukopisni zbornik), Nota, Knjaževac 1978, str. 184.
