Марка Краљевића преварила дјевојка

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Марка Краљевића преварила дјевојка
5

0001 Разболи се Јаничина мајка
0002 За љепоту Краљевића Марка.
0003 ”Ој Јаница, драга кћери моја!
0004 Ја би пила иза горе воду,
0005 За гором је Краљевићу Марко.”
0006 Она пошла за гору на воду
0007 И узела вједарце на главу
0008 И пошла је за гору на воду.
0009 За гором је Краљевићу Марко:
0010 ”Добро јутро, Краљевићу Марко!”
0011 ” ”Бог дај добро, Јаница дјевојка!” ”
0012 ”Не будали Краљевићу Марко!
0013 Ал ја нисам Јаница дјевојка,
0014 Већ сам љуба краља Маријана,
0015 А сестрица змаја планинскога.”
0016 ” ”Ход’те симо, вјерне слуге моје!
0017 Зајмите јој то вједарце воде
0018 И отправ’те до сред горе црне.” ”
0019 Кад су дошли до сред горе црне,
0020 Проговара Јаница дјевојка:
0021 ”Ход’те натраг, вјерне слуге моје!
0022 Потдрав’те ми Краљевића Марка,
0023 Да га здрави Јаница дјевојка,
0024 Да је она преварила њега.
0025 Нит је љуба краља Маријана,
0026 Нит сестрица змаја планинскога,
0027 Већ је она Јаница дјевојка.”
0028 Кад дођоше вјерне слуге назад:
0029 ”Бога теби, Краљевићу Марко!
0030 Превари те Јаница дјевојка,
0031 Да ниј’ љуба краља Маријана,
0032 Нит сестрица змаја планинскога,
0033 Него да је Јаница дјевојка.”
0034 Он узимље враница коњица,
0035 И узјаши на гола коњица,
0036 И јахаше до сред горе црне.
0037 Док је био насред горе црне,
0038 Јаниоца би насред поља равна.
0039 Док је био насред поља равна,
0040 Јаница би у бијелих дворих.
0041 ”Мајко моја мила и премила
0042 Ударај ми у гласе звонове,
0043 Оправљај ми сву мртвачку робу,
0044 Више злата, него танка платна.”
0045 Марко дође и у б’јеле дворе.
0046 ”Мили Боже, тко је преминуо?”
0047 ” ”Преминула Јаница дјевојка.” ”
0048 Он превраћа дрвље и камење,
0049 Док је нашо качу једовачу,
0050 Од ње узе једну чашу јада.
0051 Марко зајде, гдје је мртва била,
0052 Он јој ложи ватру на срдашцу.
0053 Ондач меће качу на срдашце,
0054 Ондач меће руке у њедарце,
0055 Ондач оде тужан и жалостан.
0056 ”Ој Јаница, драга кћерко моја!
0057 Која т’ мука најтежија била?”
0058 ” ”Мајко моја мила и премила!
0059 Ова мука најтежија била,
0060 Кад ложио ватру на срдашцу,
0061 Мало нисам и збиља умрла.
0062 Кад метнуо качу на срдашце,
0063 Само сам се разгријала била.
0064 Кад је мето руку у њедарце,
0065 Мал’ се, мајко, насмијала нисам.” ”
0066 Нит је више, нит се пером пише.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.