Марка Краљевића ослобађа Сибињанин Јанко и Реља Крилатник

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Марка Краљевића ослобађа Сибињанин Јанко и Реља Крилатник
5

0001 Мили Боже, на свему ти фала!
0002 Да јуначку пјесму запјевамо
0003 Од јунака оли дјевојака.
0004 Сад не ћемо него од јунака.
0005 Да ја пјевам пјесму дјевојачку,
0006 Свак ће рећи, да сумени драге:
0007 Баталимо смокве и дјевојке!
0008 Да пјевамо људске даворије!
0009 Гусли моје, људска даворијо!
0010 Јесам ли вам скоро говорио:
0011 Да сте клете, кожом сте поплете,
0012 А по кожи струња од ждребета,
0013 Изпод струње коњиц од дрвета,
0014 Више струње кењац од јабуке.
0015 Вино пију тридес Сарајлија
0016 У б’јелому граду Сарајеву,
0017 Међу њима Сарајлија Мујо.
0018 Кад се моци вина напојише,
0019 Па им вино удрило у лишце,
0020 А ракија ријеч отворила,
0021 О свачему бесједит стадоше,
0022 Гдје је који добио мегдана,
0023 Гдје ли који откинуо главу.
0024 Али не ће Мујо Сарајлија,
0025 Шути Турчин, не дивани ништа.
0026 Али реку тридес Сарајлија:
0027 ”У Бога ти, наша харамбашо!
0028 Што се и ти у друштву не фалиш.
0029 Гдје л’ си био, гдје л’ си одлазио,
0030 Гдје ли који добио мегдана
0031 Али влашку окинуо главу.”
0032 Али Мујо ријеч проговара:
0033 ”Не лудите тридесет момака!
0034 Лако вам се фалит у механи,
0035 Кад вам вино угријало лишце.
0036 Сад би тврди оклад поставио,
0037 Да би дошла а влашка делија
0038 Из Котара оли из Приморја,
0039 Из Прилипа оли из Сибиња,
0040 А да дође овдје у механу,
0041 А и с нама рујно вино пити,
0042 Ви бисте се, момци, поплашили,
0043 Побјегли би двору бијелому.”
0044 У ријечи, у којом су били,
0045 Кад ево ти прико Сарајева,
0046 Кад ево ти голема јунака,
0047 Кроз чаршију коња нагонио,
0048 Кад ево га прид пјану механу.
0049 То је с главом дели Краљевићу.
0050 Ту ми Марко разјаше шарина,
0051 Бојн’јем копљем у тле ударио,
0052 А за копље шарца савежива
0053 Ево Марка у пјану механу,
0054 Па ми Марко божју помоћ виче:
0055 ”Бог помого, тридес Сарајлија-!
0056 Међу вама Сарајлија Мујо.”
0057 Сарајлије здравље прихватише,
0058 Помаче се један до другога,
0059 Докле Марку мјесто направише.
0060 Тридес чаша њему поклонише,
0061 Друге тридес Марку на кољено.
0062 Шест чаша Марко поп’је вина,
0063 Иштом Марко брке оквасио,
0064 Па но Марко ријеч проговара:
0065 ”Крчамрице, Сарајко дјевојко!
0066 Наточи ми један тулум вина,
0067 Један тулум око од дванаес,
0068 Једног мени, а другог шарину.”
0069 Кад то чула крчмарица млада,
0070 Тулум му је вина наточила,
0071 До Марка је била доносила.
0072 Тулум попи Краљевићу Марко,
0073 Тулум попи, а на ноге скочи.
0074 Други тулум вина прихватио,
0075 До свога је шарца доносио,
0076 Па је свога шарца напојио.
0077 Што је свому шарцу остануло,
0078 То ти попи Краљевићу Марко.
0079 Ево опет Марка у механу.
0080 Кад видјело тридес Сарајлија,
0081 Да ти Марко на тулуме пије,
0082 Сви побјегну из пјане механе,
0083 Сам ти оста Сарајлија Мујо,
0084 А с јунаком Краљевићом Марком.
0085 Али Мујо Марку проговара:
0086 ”Побратиме, Краљевићу Марко!
0087 Једва јесам Мујо дочекао,
0088 Да те видим граду Сарајеву,
0089 А баш Марко у пјаном механи.
0090 Да ми се је с тобом побратимит,
0091 А и с тобом, Марко, четовати.”
0092 Ал му рече Краљевићу Марко:
0093 ”Не будали, Сарајлија Мујо!
0094 У Турчину нигда вјера нема,
0095 Камо л’ ћу се с тобом побратимит.”
0096 Ал му Турчин ријеч проговара:
0097 ”Чу ли, Марко, а турске ти вјере!
0098 Мене моја пожељела мајка,
0099 Оба црна ока изгубио,
0100 Кад би теби превару радио.”
0101 А да видиш Краљевића Марка,
0102 Гдје се с Мујом побратимио био!
0103 За десне се ухватише руке,
0104 Један другом тврду вјеру дава.
0105 Тад си сједу хладно вино пити.
0106 Служи Муја крчмарица млада,
0107 А да видиш Сарајлије Муја!
0108 На њу ти је оком намигнуо.
0109 А да видиш крчмарице младе!
0110 М’јеша Марку вино и ракију.
0111 Сједе пити Краљевићу Марко,
0112 Пусто га је освојило пиво.
0113 На сопру је наслонио руку,
0114 А на руку своју русу главу,
0115 Заспа Марко ко и јање мало.
0116 Кад то види Турчин Сарајлија,
0117 Да је Марко сана утврдио,
0118 Па се Турчин на ноге скочио,
0119 Па прихвати троје букаглије
0120 Па ти Марку ноге утврдио.
0121 А прихвати троје лисичине,
0122 Свеже Марку прем бијеле руке.
0123 Па прихвати гвожђе синџир тешко,
0124 Који тегли ока седамдесет,
0125 Па га Марку баш на врат метнуо.
0126 Кад је Турчин Марка утврдио,
0127 У Марка т’ је ногом ударио,
0128 Мали Марко ни абера нема.
0129 Пусто га је пиво приузело,
0130 Тврдо спава дели Краљевића.
0131 Ту га пушти Сарајлија Мујо.
0132 Док у јутро саба зора била,
0133 Ал се Марко од сна разбудио.
0134 Иде Марко да подигне главу,
0135 Не да њему гвожђе синџир тешко.
0136 Кадар види дели Краљевића,
0137 Да је јадан у јаде запао,
0138 Овако је Мују бесједио:
0139 ”О Турчине, вјеро и невјеро!
0140 Гдје је вјера, да би тебе смела.
0141 Чу ли мене, драги побратиме!
0142 Кад се мене ’вако утврдио,
0143 Попушти ми б’јелу руку моју,
0144 Нек напишем књигу шаровиту
0145 Мајци мојом, да ми се не нада,
0146 Љуби мојом, да се преудава.”
0147 Ма да видиш Турчин-Сарајлије,
0148 Гдје потегну поаклену канжију.
0149 Стаде Марка по плећима тући,
0150 Из механе Марка изводио,
0151 Доведе га до мркле тамнице,
0152 Од тамнице врата отворио,
0153 Тури јадна Марка у тамницу,
0154 У студену воду до кољена,
0155 У зелену траву до рамена.
0156 Виче Марко из мркле тамнице:
0157 ”Мили побре, Сарајлија Мујо!
0158 Добави ми дивит и артије,
0159 И кутију црна мурићепа,
0160 А и перо од орлова крила,
0161 Да напишем књигу шаровиту
0162 Старом мајци, да ми се не нада,
0163 Љуби мојом, да се преудава.”
0164 Кадар ли га Мујо разумио,
0165 Па се Мујо на тамницу врне
0166 И овако Марку проговара:
0167 ”Копилане, Краљевићу Марко!
0168 Гдје си овјдје побре угледао?
0169 У недјељу, која прва дође,
0170 Ја те хоћу извест из тамнице,
0171 Одвест ћу те уз поље широко,
0172 Довест ћу те до воде језера,
0173 О јаворо дрво објесити,
0174 На њему ћеш душу испуштити.
0175 Скинут ћу те с дрва јаворова,
0176 Бацит ћу те у пуста језера,
0177 Нек се не зна, гдје си погинуо.”
0178 С тез’јем од еСарајлија Мујо.
0179 А да видиш несретнога Марка,
0180 Гдје се вуче јадан по тамници,
0181 Док гомилу Марко налазио.
0182 Та гомила од камена није,
0183 Нег од кости голем’јех јунака.
0184 Сједе јадан Марко на гомилу,
0185 Тешко се је јадан замислио,
0186 У чије је руке запануо.
0187 Док је Марку на памет пануло,
0188 Да м’ је сиви соко остануо
0189 У наранчи код пјане механе.
0190 Трга Марко својијем рукама,
0191 А и рукам и зубима свој’јем,
0192 Докле своје попуштио руке.
0193 Па да видиш несретнога Марка,
0194 Од кошуље рукав отпарао,
0195 Од нокта је перо направио,
0196 Из образа крви уточио,
0197 А на платну б’јелу књигу пише.
0198 Овако ми у том књизи каже:
0199 ”О мој побре, од Сибиња Јанко!
0200 Ево сам се јадан осужњио
0201 У пустоме граду Сарајеву,
0202 У Турчина Сарајлије Муја.
0203 У недјељу, која прва дође,
0204 Хоће мене Мујо објесити
0205 На језеру покрај воде хладне.
0206 Гледај, Јанко, живота ти твога!
0207 Гледај, Јанко, мене избавити.”
0208 Кадар Марко књигу направио,
0209 Маше руком у џепове своје,
0210 Па извади звишка позлаћена,
0211 Он заваби сивога сокола.
0212 Позна соко звишка господара,
0213 На тамницу соко долетио,
0214 Кроз имферу соко улетио,
0215 Паде Марку на свога рамена.
0216 Али Марко говори соколу:
0217 ”О соколе, сива птицо моја!
0218 У чампере ти прихвати књигу,
0219 Па ти лети више Сарајева,
0220 А ти лети к небу под облаке,
0221 Да те не би ловци угледали,
0222 Из пушака тебе погађали.
0223 Кадар будеш више поља рамна,
0224 А соколе више воде хладне,
0225 На води су Сарајке дјевојке,
0226 Хоће тебе оне угледати,
0227 На ките те цв’јећа баш мотати.
0228 На њедарца изметнут ће дојке,
0229 На дојке ће баш вабити тебе.
0230 Немој ми се, соко, преварити,
0231 Да ти не би књиге уграбиле.
0232 Кад ће видјет лијепе дјевојке,
0233 А да тебе добабит не могу,
0234 На звишке ће тебе баш вабити,
0235 Немој ми се, соко, преварити!
0236 Када дођеш повише Сибиња
0237 Више куле Сибињанин-Јанка,
0238 А ти чичи иза свега гласа.
0239 Зачут ће те од Сибиња Јанко,
0240 Хоће Јанко прид двор ишетати,
0241 А ти спади Јанку на рамена,
0242 Поклони му књигу шаровиту.”
0243 Када ли га соко разумио,
0244 У чампере књигу прихватио,
0245 Кроз имфере соко излетио.
0246 Он ти лети поврх Сарајева,
0247 Он ти лети небу под облаке,
0248 Да га не би ловци угледали,
0249 Из пушака њега погађали.
0250 Кад је био више поља рамна,
0251 Стоји хука сивога сокола.
0252 Кад је био више воде хладне,
0253 На водици Сарајке дјевојке.
0254 Угледале сивога сокола,
0255 А на цв’јеће бабише сокола,
0256 На њедарца изметнуле дојке,
0257 Не би ли га какој превариле.
0258 Ал се соко преварит не даде,
0259 Нед виш’ лети гори из арије.
0260 Кад видјеле лијепе дјевојке,
0261 Да докола добабит не могу,
0262 Баш на звишке њега ти бабише,
0263 Ал се соко преварит не даде.
0264 Кудгод лети, у Сибињ долети,
0265 Више куле Сибињанин-Јанка.
0266 Стаде чичат баш сиви соколе.
0267 Зачује га од Сибиња Јанко,
0268 Зна сокола побратима свога,
0269 Па изађе пред бијела двора,
0270 Па забаби сивога сокола.
0271 На раме му соко долетио,
0272 На скут му је књигу попуштио,
0273 Па полети соко у наранчу.
0274 Кадар анко књигу угледао,
0275 А на њоме слова проучио,
0276 Низ образ је сузу оборио.
0277 Жали Јанко побратима свога,
0278 Па потрчи у бијеле дворе.
0279 Сједе Јанко, те ти књигу пише,
0280 А на руке Рељи Крилатнику,
0281 Овако му у том књизи пише:
0282 ”О мој побре, Реља Крилатниче!
0283 Да си брже у недјељу прву,
0284 А у пусто поље сарајевско.
0285 А наш се је Марко осужњио
0286 У пустому граду Сарајеву,
0287 У онега Сарајлије Муја,
0288 Хоће њега Турчин објесити
0289 У недјељу која прва дође,
0290 А баш, побре, на води језеру.
0291 Хајде, побре, да га избавимо.”
0292 Када Јанко књигу направио,
0293 Ево ти га пред бијела двора,
0294 Па забаби сивога сокола.
0295 Прво га је Јанко напитао,
0296 Напитао меса говедине,
0297 Напојио студене водице,
0298 Па ј’ соколу Јанко бесједио:
0299 ”О соколе, сива тицо моја!
0300 У чампере ти прихвати књигу,
0301 Па полети небу у арије.
0302 Ти полети босни каловитом
0303 Више двора Реље Крилатника.
0304 Када Рељи више двора будеш,
0305 Ти зачичи гласовито танко,
0306 Хоће тебе баш зачути Реља.
0307 Изић ће ти пред бијеле дворе,
0308 А ти спани њему на рамена,
0309 Поклони му књигу шаровиту.”
0310 Оде соко и однесе књигу.
0311 Оде Јанко у коњску подруму,
0312 Брже Јанко коња оседлао,
0313 Па г’ изведе у росну ливаду.
0314 Ту ти Јанко коња оставио.
0315 Оде Јанко у бијеле дворе,
0316 Па га ево до одаје танке,
0317 Па отвори кићена сандука,
0318 На се облачи маџарске хаљине.
0319 Кад се Јанко био направио,
0320 А припаше свијетло оружје
0321 И другу је сабљу узимао.
0322 Па је Јанко скрије под доламе,
0323 Да би њему Бог и срећа дала,
0324 Да би Јанко к Марку допануо
0325 И Маркове опростио руке,
0326 Да б’ му сабљу у руке турио.
0327 Ево Јанка из бијела двора,
0328 У ливади коња поклопио,
0329 Оде здраво из Сибиња града,
0330 Оде Јанко брдим и планинам,
0331 Гони коња и даном и ноћим,
0332 Да би прије тамо долазио.
0333 Здраво спане у поље сарајско,
0334 Баш субота вечером бијаше.
0335 Ту је Јанко мало починуо,
0336 А у јутро прије зоре б’јеле,
0337 Недјељица света осванут ће.
0338 Ево Јанко коња поклопио,
0339 Па га ево к шевер Сарајеву.
0340 Гони Јанко коња кроз чаршију
0341 До механе Сарајке дјевојке.
0342 Пред механом коња разјахао,
0343 Па га свеже за пјану механу.
0344 У механу Јанко угазио,
0345 Крчмарици добро јутро виче.
0346 Крчмарица здравље прихватила:
0347 ”Здраво био, млади Маџарине!
0348 Сједе Јанко за сопре свијетле,
0349 Крчмарици ријеч проговара:
0350 ”Крчмарице, Сарајко дјевојко!
0351 Наточи ми један тулум вина,
0352 Један тулум ока од дванаес
0353 И принес’ми меса јањетине,
0354 А и богме круха шеничнога.”
0355 Када ли га млада разумјела,
0356 Јањетине месо доносила
0357 И онога круха шеничнога.
0358 Стане Јанко, тер но благоваше.
0359 Крчмарица тулум наточила
0360 Баш онега вина црвенога,
0361 До Јанка је била доносила.
0362 Јанко ти је тулум прихватио,
0363 У два пута баш га попије Јанко.
0364 Крчмарици опет бесједио:
0365 ”Наточи ми други тулум вина,
0366 Нека моју ја загасим жеђу.”
0367 Крчмарица вина наточила,
0368 Па на сопру прид Јанка ставила,
0369 Али Јанко рече крчмарици:
0370 ”У Бога ти, Сарајко дјевојко!
0371 Што вам данас велико весеље
0372 У бијелу граду Сарајеву?
0373 Ко се жени, ко ли се удава?”
0374 Ал дјевојка ријеч проговара:
0375 ”У Бога ти, млади Маџарине!
0376 Кад ме питаш, да ти право кажем.
0377 Нит се жену, нит се удавају,
0378 Шенлук чини Сарајлија Мујо.
0379 Он ће јутрос влаха објесити,
0380 А баш влаха Краљевића Марка,
0381 Баш у пољу на води језеру.”
0382 Кад је Јанко био разумио,
0383 Он ти тулум вина прихватио.
0384 ОН га попи, а одушио није,
0385 Крчмарици ријеч бесједио:
0386 ”Нека Марка, пас му гребо мајку!
0387 И мени је зијан учинио.
0388 Кад је Марко у Маџару био,
0389 Мимо моју кулу пролазио,
0390 Танку ми је кулу поробио,
0391 Двије ми је сестре обљубио
0392 И срамоту мени урадио,
0393 Свему мому роду и племену.
0394 Хоћу поћи у поље широко,
0395 Замолит ћу Сарајлију Муја,
0396 Да ме пушти к лупежини Марку,
0397 Да му дадем двије замлатнице,
0398 Нека ми се јунак насладити
0399 И његове смрти нагледати.”
0400 И још Јанко ријеч проговара:
0401 ”Крчмарице, драга душо моја!
0402 Наточи ми трећи тулум вина,
0403 Нек напојим б’јесна коња мога.”
0404 Крчмарица тулум наточила,
0405 Али Јанко тулум прихватио,
0406 До бијесна коња долазио,
0407 Па је свога коња напојио.
0408 Што је, побре, коњу остануло,
0409 То ти попије Сибињанин Јанко,
0410 Па га ево опет у механу.
0411 Крчмарици опет бесједио:
0412 ”У Бога ти, млада крчмарице!
0413 Ну дај боцу жежене ракије,
0414 Нека ми се добро напојити
0415 Све за душу Краљевића Марка,
0416 Да ми га је добро ударити.”
0417 Када ли га разуми дјевојка,
0418 Сама собом млада бесједила:
0419 ”О Маџаре, пси ти гребли мајку!
0420 Гори јеси од Краљевић-Марка.”
0421 Па ракију Јанку додавала,
0422 У два душка попио ти је Јанко,
0423 Па изађе из пјане механе,
0424 Пред механом Анђи проговара:
0425 ”Остан’ с Богом, Сарајко дјевојко!
0426 Кад се вратим, да ти пиво платим.”
0427 Па се баци коњу у рамена,
0428 Па га гони Јанко уз чаршију.
0429 Добро Јанко коња насрдио,
0430 Ђогат му је балом забалио,
0431 Све копитам о калдрму туче.
0432 Говораше младе Сарајлије:
0433 ”Мили Боже, на свему ти фала!
0434 А какав је млади Маџарине,
0435 Још је гори под њиме ђогине.”
0436 Из Сарај’ва Јанко излетио,
0437 Брже сане покрај воде хладне,
0438 Покрај воде коња разјахао,
0439 Па напоји себе и ђогина.
0440 Свеже коња прид јелу зелену,
0441 Сједе Јанко под јелу зелену,
0442 А прид јелу плећи прислонио,
0443 Па такума свога прихватио.
0444 На такуму ватру саставио,
0445 Брзо Јанко кафу приправио.
0446 Ни то дуго ни за веле било,
0447 А ето ти из Сарајев’ града,
0448 Сила турска јес ти излазила.
0449 Прид њимаје Сарајлија Мујо,
0450 На кобили ко на горском вили,
0451 А за њиме Краљевићу Марко
0452 Завезан’јех рука наопако.
0453 Носи Марко танана вјешала,
0454 На чем ће га објесити Турци,
0455 А за њиме двије убојице,
0456 Који хоће објесити Марка.
0457 Они воду његова шарина,
0458 А за њима силновити Турци.
0459 Кад се Мујо ближе примакнуо,
0460 Скочи Јанко на ноге лагане,
0461 Па ми Мују иза гласа виче:
0462 ”Пријатељу, Сарајлија Мујо!
0463 Докле су се свати подигнули?
0464 Ко л’ се жени, ко ли се удаје?”
0465 Али Мујо са кобиле виче:
0466 ”Не будали, млади Маџарине!
0467 Нит се жену, нит се удавају,
0468 Већ ја чиним велико весеље,
0469 Ер ја водим голема јунака,
0470 По имену Краљевића Марка.
0471 Ја га данас хоћу објесити,
0472 На језеру покрај воде хладне.”
0473 Али виче Сибињанин Јанко:
0474 ”Аферум ти, Сарајлија Мујо!
0475 Нека Марка, пас му гребо мајку!
0476 И мени је зијан учинио.
0477 Кад је био граду маџарскому,
0478 Мимо моју кулу пролазио,
0479 Танку ми је кулу поробио
0480 И двије ми сестре обљубио
0481 И срамоту мени учинио,
0482 А и мени роду и племену
0483 Него, Мујо, драги господаре!
0484 Би ли мени тест’јер допуштио,
0485 Да ја дођем к лупежини Марку
0486 Да га удрем и два и три пута,
0487 Нека ми се Маџар насладити.”
0488 У ријечи, у којом бијаху,
0489 Кад ето ти уз поље широко,
0490 Кад ето ти црна Бугарина,
0491 На кулашу, коњу крилатному.
0492 Лети Бугар уз поље широко,
0493 Међу Турке ували кулаша,
0494 Док ти спане Сарајлију Мују.
0495 Ал му виче црни Бугарине:
0496 ”Здраво био, Сарајлија Мујо!
0497 А што чиниш шенлук и весеље,
0498 Ол се жениш, ол сестру удајеш?”
0499 Али Мујо њему проговара:
0500 ”Не будали, црни Бугарине!
0501 Нит се женим, нит сестру удавам,
0502 Већ ја чиним велико весеље,
0503 Ер ја идем влаха објесити,
0504 А баш влаха Краљевића Марка.”
0505 Али Бугар ријеч проговара:
0506 ”Аферум ти, Мујо господаре!
0507 Нека Марка, једне лупежине!
0508 Кад је Марко Булгарији био,
0509 Мимо моју кулу пролазио,
0510 Обљуби ми сестру јединицу.
0511 И моју је кулу поробио,
0512 Стару ми је мајку потурио.
0513 Него, Мујо, драги господаре!
0514 Би ли мени тест’јер допуштио,
0515 Да је пођем к лупежини Марку,
0516 Да га удрем три, четири пута,
0517 Нека ми се Бугар насладити.”
0518 А да видиш Сарајлије Муја,
0519 Овако је њима бесједио:
0520 ”Ма чујте ме, до двије делије!
0521 Ударајте лупежину Марка,
0522 Нека му је и гора срамота!
0523 У то Реља разјаше кулаша.
0524 А да видиш и Реље и Јанка,
0525 А до побре Марка допадоше.
0526 Добро машу, лашње ударају.
0527 Тураше га и тамо и амо,
0528 Док се Турцим мало одмакнуше,
0529 Одмакоше пут воде језера.
0530 А да видиш Сибињанин-Јанка,
0531 Што би руком о руку удрио,
0532 Маркове је руке опростио,
0533 У руке му сабљу увалио,
0534 Али Реља поклопи кулаша.
0535 Докле побри конај поклопише,
0536 На Турчину Сарајлију Мују,
0537 На њему је нестануло главе.
0538 А тад побри у Турке удрише,
0539 Разгонише по пољу широку,
0540 А и турске главе откидају.
0541 Кад су они Турке разметнули,
0542 Па поћера један за другијем:
0543 Најпрви је млади Маџарине,
0544 А за њиме црни Бугарине,
0545 За Бугаром Краљевићу Марко.
0546 Ево ти их граду Сарајеву
0547 До механе младе крчмарице.
0548 Угледа ти млада крчмарица,
0549 Угледала млада Маџарина!
0550 Па прида њ ти млада излазила:
0551 ”Здравио био, млади Маџарине!
0552 Здраво си се натраг поврнуо,
0553 Да ми пиво и ти јунак платиш.”
0554 У то ступи црни Бугарине,
0555 А за њиме Краљевићу Марко.
0556 Угледа га крчмарица млада,
0557 Стаде бјежат прико Сарајева,
0558 А за њом се отиснуо Марко.
0559 У брзу је био достигнуо,
0560 За жуте је косе рихватио,
0561 Довуче је Марко у механу.
0562 Они сједу, да их с вином служи.
0563 А кадар их вином ислужила,
0564 Крчмарицу на муке меташе.
0565 Најпрво јом очи извадише,
0566 Па јом б’јеле прорежују дојке,
0567 А кроз дојке провлачише руке,
0568 Докле су је смрти уморили.
0569 По механи благо покупише,
0570 Па но б’јесне коње покопише.
0571 Из Сарај’ва здраво одлазише
0572 Пјевајући, коње играјући.
0573 Оде Реља Босни каловитом,
0574 А он Јанко до Сибиња града,
0575 А баш Марко до Прилипа свога.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.