Marka Kraljevića oslobađa Sibinjanin Janko i Relja Krilatnik5
0001 Mili Bože, na svemu ti fala!
0002 Da junačku pjesmu zapjevamo
0003 Od junaka oli djevojaka.
0004 Sad ne ćemo nego od junaka.
0005 Da ja pjevam pjesmu djevojačku,
0006 Svak će reći, da sumeni drage:
0007 Batalimo smokve i djevojke!
0008 Da pjevamo ljudske davorije!
0009 Gusli moje, ljudska davorijo!
0010 Jesam li vam skoro govorio:
0011 Da ste klete, kožom ste poplete,
0012 A po koži strunja od ždrebeta,
0013 Izpod strunje konjic od drveta,
0014 Više strunje kenjac od jabuke.
0015 Vino piju trides Sarajlija
0016 U b’jelomu gradu Sarajevu,
0017 Među njima Sarajlija Mujo.
0018 Kad se moci vina napojiše,
0019 Pa im vino udrilo u lišce,
0020 A rakija riječ otvorila,
0021 O svačemu besjedit stadoše,
0022 Gdje je koji dobio megdana,
0023 Gdje li koji otkinuo glavu.
0024 Ali ne će Mujo Sarajlija,
0025 Šuti Turčin, ne divani ništa.
0026 Ali reku trides Sarajlija:
0027 ”U Boga ti, naša harambašo!
0028 Što se i ti u društvu ne fališ.
0029 Gdje l’ si bio, gdje l’ si odlazio,
0030 Gdje li koji dobio megdana
0031 Ali vlašku okinuo glavu.”
0032 Ali Mujo riječ progovara:
0033 ”Ne ludite trideset momaka!
0034 Lako vam se falit u mehani,
0035 Kad vam vino ugrijalo lišce.
0036 Sad bi tvrdi oklad postavio,
0037 Da bi došla a vlaška delija
0038 Iz Kotara oli iz Primorja,
0039 Iz Prilipa oli iz Sibinja,
0040 A da dođe ovdje u mehanu,
0041 A i s nama rujno vino piti,
0042 Vi biste se, momci, poplašili,
0043 Pobjegli bi dvoru bijelomu.”
0044 U riječi, u kojom su bili,
0045 Kad evo ti priko Sarajeva,
0046 Kad evo ti golema junaka,
0047 Kroz čaršiju konja nagonio,
0048 Kad evo ga prid pjanu mehanu.
0049 To je s glavom deli Kraljeviću.
0050 Tu mi Marko razjaše šarina,
0051 Bojn’jem kopljem u tle udario,
0052 A za koplje šarca saveživa
0053 Evo Marka u pjanu mehanu,
0054 Pa mi Marko božju pomoć viče:
0055 ”Bog pomogo, trides Sarajlija-!
0056 Među vama Sarajlija Mujo.”
0057 Sarajlije zdravlje prihvatiše,
0058 Pomače se jedan do drugoga,
0059 Dokle Marku mjesto napraviše.
0060 Trides čaša njemu pokloniše,
0061 Druge trides Marku na koljeno.
0062 Šest čaša Marko pop’je vina,
0063 Ištom Marko brke okvasio,
0064 Pa no Marko riječ progovara:
0065 ”Krčamrice, Sarajko djevojko!
0066 Natoči mi jedan tulum vina,
0067 Jedan tulum oko od dvanaes,
0068 Jednog meni, a drugog šarinu.”
0069 Kad to čula krčmarica mlada,
0070 Tulum mu je vina natočila,
0071 Do Marka je bila donosila.
0072 Tulum popi Kraljeviću Marko,
0073 Tulum popi, a na noge skoči.
0074 Drugi tulum vina prihvatio,
0075 Do svoga je šarca donosio,
0076 Pa je svoga šarca napojio.
0077 Što je svomu šarcu ostanulo,
0078 To ti popi Kraljeviću Marko.
0079 Evo opet Marka u mehanu.
0080 Kad vidjelo trides Sarajlija,
0081 Da ti Marko na tulume pije,
0082 Svi pobjegnu iz pjane mehane,
0083 Sam ti osta Sarajlija Mujo,
0084 A s junakom Kraljevićom Markom.
0085 Ali Mujo Marku progovara:
0086 ”Pobratime, Kraljeviću Marko!
0087 Jedva jesam Mujo dočekao,
0088 Da te vidim gradu Sarajevu,
0089 A baš Marko u pjanom mehani.
0090 Da mi se je s tobom pobratimit,
0091 A i s tobom, Marko, četovati.”
0092 Al mu reče Kraljeviću Marko:
0093 ”Ne budali, Sarajlija Mujo!
0094 U Turčinu nigda vjera nema,
0095 Kamo l’ ću se s tobom pobratimit.”
0096 Al mu Turčin riječ progovara:
0097 ”Ču li, Marko, a turske ti vjere!
0098 Mene moja poželjela majka,
0099 Oba crna oka izgubio,
0100 Kad bi tebi prevaru radio.”
0101 A da vidiš Kraljevića Marka,
0102 Gdje se s Mujom pobratimio bio!
0103 Za desne se uhvatiše ruke,
0104 Jedan drugom tvrdu vjeru dava.
0105 Tad si sjedu hladno vino piti.
0106 Služi Muja krčmarica mlada,
0107 A da vidiš Sarajlije Muja!
0108 Na nju ti je okom namignuo.
0109 A da vidiš krčmarice mlade!
0110 M’ješa Marku vino i rakiju.
0111 Sjede piti Kraljeviću Marko,
0112 Pusto ga je osvojilo pivo.
0113 Na sopru je naslonio ruku,
0114 A na ruku svoju rusu glavu,
0115 Zaspa Marko ko i janje malo.
0116 Kad to vidi Turčin Sarajlija,
0117 Da je Marko sana utvrdio,
0118 Pa se Turčin na noge skočio,
0119 Pa prihvati troje bukaglije
0120 Pa ti Marku noge utvrdio.
0121 A prihvati troje lisičine,
0122 Sveže Marku prem bijele ruke.
0123 Pa prihvati gvožđe sindžir teško,
0124 Koji tegli oka sedamdeset,
0125 Pa ga Marku baš na vrat metnuo.
0126 Kad je Turčin Marka utvrdio,
0127 U Marka t’ je nogom udario,
0128 Mali Marko ni abera nema.
0129 Pusto ga je pivo priuzelo,
0130 Tvrdo spava deli Kraljevića.
0131 Tu ga pušti Sarajlija Mujo.
0132 Dok u jutro saba zora bila,
0133 Al se Marko od sna razbudio.
0134 Ide Marko da podigne glavu,
0135 Ne da njemu gvožđe sindžir teško.
0136 Kadar vidi deli Kraljevića,
0137 Da je jadan u jade zapao,
0138 Ovako je Muju besjedio:
0139 ”O Turčine, vjero i nevjero!
0140 Gdje je vjera, da bi tebe smela.
0141 Ču li mene, dragi pobratime!
0142 Kad se mene ’vako utvrdio,
0143 Popušti mi b’jelu ruku moju,
0144 Nek napišem knjigu šarovitu
0145 Majci mojom, da mi se ne nada,
0146 Ljubi mojom, da se preudava.”
0147 Ma da vidiš Turčin-Sarajlije,
0148 Gdje potegnu poaklenu kanžiju.
0149 Stade Marka po plećima tući,
0150 Iz mehane Marka izvodio,
0151 Dovede ga do mrkle tamnice,
0152 Od tamnice vrata otvorio,
0153 Turi jadna Marka u tamnicu,
0154 U studenu vodu do koljena,
0155 U zelenu travu do ramena.
0156 Viče Marko iz mrkle tamnice:
0157 ”Mili pobre, Sarajlija Mujo!
0158 Dobavi mi divit i artije,
0159 I kutiju crna murićepa,
0160 A i pero od orlova krila,
0161 Da napišem knjigu šarovitu
0162 Starom majci, da mi se ne nada,
0163 Ljubi mojom, da se preudava.”
0164 Kadar li ga Mujo razumio,
0165 Pa se Mujo na tamnicu vrne
0166 I ovako Marku progovara:
0167 ”Kopilane, Kraljeviću Marko!
0168 Gdje si ovjdje pobre ugledao?
0169 U nedjelju, koja prva dođe,
0170 Ja te hoću izvest iz tamnice,
0171 Odvest ću te uz polje široko,
0172 Dovest ću te do vode jezera,
0173 O javoro drvo objesiti,
0174 Na njemu ćeš dušu ispuštiti.
0175 Skinut ću te s drva javorova,
0176 Bacit ću te u pusta jezera,
0177 Nek se ne zna, gdje si poginuo.”
0178 S tez’jem od eSarajlija Mujo.
0179 A da vidiš nesretnoga Marka,
0180 Gdje se vuče jadan po tamnici,
0181 Dok gomilu Marko nalazio.
0182 Ta gomila od kamena nije,
0183 Neg od kosti golem’jeh junaka.
0184 Sjede jadan Marko na gomilu,
0185 Teško se je jadan zamislio,
0186 U čije je ruke zapanuo.
0187 Dok je Marku na pamet panulo,
0188 Da m’ je sivi soko ostanuo
0189 U naranči kod pjane mehane.
0190 Trga Marko svojijem rukama,
0191 A i rukam i zubima svoj’jem,
0192 Dokle svoje popuštio ruke.
0193 Pa da vidiš nesretnoga Marka,
0194 Od košulje rukav otparao,
0195 Od nokta je pero napravio,
0196 Iz obraza krvi utočio,
0197 A na platnu b’jelu knjigu piše.
0198 Ovako mi u tom knjizi kaže:
0199 ”O moj pobre, od Sibinja Janko!
0200 Evo sam se jadan osužnjio
0201 U pustome gradu Sarajevu,
0202 U Turčina Sarajlije Muja.
0203 U nedjelju, koja prva dođe,
0204 Hoće mene Mujo objesiti
0205 Na jezeru pokraj vode hladne.
0206 Gledaj, Janko, života ti tvoga!
0207 Gledaj, Janko, mene izbaviti.”
0208 Kadar Marko knjigu napravio,
0209 Maše rukom u džepove svoje,
0210 Pa izvadi zviška pozlaćena,
0211 On zavabi sivoga sokola.
0212 Pozna soko zviška gospodara,
0213 Na tamnicu soko doletio,
0214 Kroz imferu soko uletio,
0215 Pade Marku na svoga ramena.
0216 Ali Marko govori sokolu:
0217 ”O sokole, siva ptico moja!
0218 U čampere ti prihvati knjigu,
0219 Pa ti leti više Sarajeva,
0220 A ti leti k nebu pod oblake,
0221 Da te ne bi lovci ugledali,
0222 Iz pušaka tebe pogađali.
0223 Kadar budeš više polja ramna,
0224 A sokole više vode hladne,
0225 Na vodi su Sarajke djevojke,
0226 Hoće tebe one ugledati,
0227 Na kite te cv’jeća baš motati.
0228 Na njedarca izmetnut će dojke,
0229 Na dojke će baš vabiti tebe.
0230 Nemoj mi se, soko, prevariti,
0231 Da ti ne bi knjige ugrabile.
0232 Kad će vidjet lijepe djevojke,
0233 A da tebe dobabit ne mogu,
0234 Na zviške će tebe baš vabiti,
0235 Nemoj mi se, soko, prevariti!
0236 Kada dođeš poviše Sibinja
0237 Više kule Sibinjanin-Janka,
0238 A ti čiči iza svega glasa.
0239 Začut će te od Sibinja Janko,
0240 Hoće Janko prid dvor išetati,
0241 A ti spadi Janku na ramena,
0242 Pokloni mu knjigu šarovitu.”
0243 Kada li ga soko razumio,
0244 U čampere knjigu prihvatio,
0245 Kroz imfere soko izletio.
0246 On ti leti povrh Sarajeva,
0247 On ti leti nebu pod oblake,
0248 Da ga ne bi lovci ugledali,
0249 Iz pušaka njega pogađali.
0250 Kad je bio više polja ramna,
0251 Stoji huka sivoga sokola.
0252 Kad je bio više vode hladne,
0253 Na vodici Sarajke djevojke.
0254 Ugledale sivoga sokola,
0255 A na cv’jeće babiše sokola,
0256 Na njedarca izmetnule dojke,
0257 Ne bi li ga kakoj prevarile.
0258 Al se soko prevarit ne dade,
0259 Ned viš’ leti gori iz arije.
0260 Kad vidjele lijepe djevojke,
0261 Da dokola dobabit ne mogu,
0262 Baš na zviške njega ti babiše,
0263 Al se soko prevarit ne dade.
0264 Kudgod leti, u Sibinj doleti,
0265 Više kule Sibinjanin-Janka.
0266 Stade čičat baš sivi sokole.
0267 Začuje ga od Sibinja Janko,
0268 Zna sokola pobratima svoga,
0269 Pa izađe pred bijela dvora,
0270 Pa zababi sivoga sokola.
0271 Na rame mu soko doletio,
0272 Na skut mu je knjigu popuštio,
0273 Pa poleti soko u naranču.
0274 Kadar anko knjigu ugledao,
0275 A na njome slova proučio,
0276 Niz obraz je suzu oborio.
0277 Žali Janko pobratima svoga,
0278 Pa potrči u bijele dvore.
0279 Sjede Janko, te ti knjigu piše,
0280 A na ruke Relji Krilatniku,
0281 Ovako mu u tom knjizi piše:
0282 ”O moj pobre, Relja Krilatniče!
0283 Da si brže u nedjelju prvu,
0284 A u pusto polje sarajevsko.
0285 A naš se je Marko osužnjio
0286 U pustomu gradu Sarajevu,
0287 U onega Sarajlije Muja,
0288 Hoće njega Turčin objesiti
0289 U nedjelju koja prva dođe,
0290 A baš, pobre, na vodi jezeru.
0291 Hajde, pobre, da ga izbavimo.”
0292 Kada Janko knjigu napravio,
0293 Evo ti ga pred bijela dvora,
0294 Pa zababi sivoga sokola.
0295 Prvo ga je Janko napitao,
0296 Napitao mesa govedine,
0297 Napojio studene vodice,
0298 Pa j’ sokolu Janko besjedio:
0299 ”O sokole, siva tico moja!
0300 U čampere ti prihvati knjigu,
0301 Pa poleti nebu u arije.
0302 Ti poleti bosni kalovitom
0303 Više dvora Relje Krilatnika.
0304 Kada Relji više dvora budeš,
0305 Ti začiči glasovito tanko,
0306 Hoće tebe baš začuti Relja.
0307 Izić će ti pred bijele dvore,
0308 A ti spani njemu na ramena,
0309 Pokloni mu knjigu šarovitu.”
0310 Ode soko i odnese knjigu.
0311 Ode Janko u konjsku podrumu,
0312 Brže Janko konja osedlao,
0313 Pa g’ izvede u rosnu livadu.
0314 Tu ti Janko konja ostavio.
0315 Ode Janko u bijele dvore,
0316 Pa ga evo do odaje tanke,
0317 Pa otvori kićena sanduka,
0318 Na se oblači madžarske haljine.
0319 Kad se Janko bio napravio,
0320 A pripaše svijetlo oružje
0321 I drugu je sablju uzimao.
0322 Pa je Janko skrije pod dolame,
0323 Da bi njemu Bog i sreća dala,
0324 Da bi Janko k Marku dopanuo
0325 I Markove oprostio ruke,
0326 Da b’ mu sablju u ruke turio.
0327 Evo Janka iz bijela dvora,
0328 U livadi konja poklopio,
0329 Ode zdravo iz Sibinja grada,
0330 Ode Janko brdim i planinam,
0331 Goni konja i danom i noćim,
0332 Da bi prije tamo dolazio.
0333 Zdravo spane u polje sarajsko,
0334 Baš subota večerom bijaše.
0335 Tu je Janko malo počinuo,
0336 A u jutro prije zore b’jele,
0337 Nedjeljica sveta osvanut će.
0338 Evo Janko konja poklopio,
0339 Pa ga evo k šever Sarajevu.
0340 Goni Janko konja kroz čaršiju
0341 Do mehane Sarajke djevojke.
0342 Pred mehanom konja razjahao,
0343 Pa ga sveže za pjanu mehanu.
0344 U mehanu Janko ugazio,
0345 Krčmarici dobro jutro viče.
0346 Krčmarica zdravlje prihvatila:
0347 ”Zdravo bio, mladi Madžarine!
0348 Sjede Janko za sopre svijetle,
0349 Krčmarici riječ progovara:
0350 ”Krčmarice, Sarajko djevojko!
0351 Natoči mi jedan tulum vina,
0352 Jedan tulum oka od dvanaes
0353 I prines’mi mesa janjetine,
0354 A i bogme kruha šeničnoga.”
0355 Kada li ga mlada razumjela,
0356 Janjetine meso donosila
0357 I onoga kruha šeničnoga.
0358 Stane Janko, ter no blagovaše.
0359 Krčmarica tulum natočila
0360 Baš onega vina crvenoga,
0361 Do Janka je bila donosila.
0362 Janko ti je tulum prihvatio,
0363 U dva puta baš ga popije Janko.
0364 Krčmarici opet besjedio:
0365 ”Natoči mi drugi tulum vina,
0366 Neka moju ja zagasim žeđu.”
0367 Krčmarica vina natočila,
0368 Pa na sopru prid Janka stavila,
0369 Ali Janko reče krčmarici:
0370 ”U Boga ti, Sarajko djevojko!
0371 Što vam danas veliko veselje
0372 U bijelu gradu Sarajevu?
0373 Ko se ženi, ko li se udava?”
0374 Al djevojka riječ progovara:
0375 ”U Boga ti, mladi Madžarine!
0376 Kad me pitaš, da ti pravo kažem.
0377 Nit se ženu, nit se udavaju,
0378 Šenluk čini Sarajlija Mujo.
0379 On će jutros vlaha objesiti,
0380 A baš vlaha Kraljevića Marka,
0381 Baš u polju na vodi jezeru.”
0382 Kad je Janko bio razumio,
0383 On ti tulum vina prihvatio.
0384 ON ga popi, a odušio nije,
0385 Krčmarici riječ besjedio:
0386 ”Neka Marka, pas mu grebo majku!
0387 I meni je zijan učinio.
0388 Kad je Marko u Madžaru bio,
0389 Mimo moju kulu prolazio,
0390 Tanku mi je kulu porobio,
0391 Dvije mi je sestre obljubio
0392 I sramotu meni uradio,
0393 Svemu momu rodu i plemenu.
0394 Hoću poći u polje široko,
0395 Zamolit ću Sarajliju Muja,
0396 Da me pušti k lupežini Marku,
0397 Da mu dadem dvije zamlatnice,
0398 Neka mi se junak nasladiti
0399 I njegove smrti nagledati.”
0400 I još Janko riječ progovara:
0401 ”Krčmarice, draga dušo moja!
0402 Natoči mi treći tulum vina,
0403 Nek napojim b’jesna konja moga.”
0404 Krčmarica tulum natočila,
0405 Ali Janko tulum prihvatio,
0406 Do bijesna konja dolazio,
0407 Pa je svoga konja napojio.
0408 Što je, pobre, konju ostanulo,
0409 To ti popije Sibinjanin Janko,
0410 Pa ga evo opet u mehanu.
0411 Krčmarici opet besjedio:
0412 ”U Boga ti, mlada krčmarice!
0413 Nu daj bocu žežene rakije,
0414 Neka mi se dobro napojiti
0415 Sve za dušu Kraljevića Marka,
0416 Da mi ga je dobro udariti.”
0417 Kada li ga razumi djevojka,
0418 Sama sobom mlada besjedila:
0419 ”O Madžare, psi ti grebli majku!
0420 Gori jesi od Kraljević-Marka.”
0421 Pa rakiju Janku dodavala,
0422 U dva duška popio ti je Janko,
0423 Pa izađe iz pjane mehane,
0424 Pred mehanom Anđi progovara:
0425 ”Ostan’ s Bogom, Sarajko djevojko!
0426 Kad se vratim, da ti pivo platim.”
0427 Pa se baci konju u ramena,
0428 Pa ga goni Janko uz čaršiju.
0429 Dobro Janko konja nasrdio,
0430 Đogat mu je balom zabalio,
0431 Sve kopitam o kaldrmu tuče.
0432 Govoraše mlade Sarajlije:
0433 ”Mili Bože, na svemu ti fala!
0434 A kakav je mladi Madžarine,
0435 Još je gori pod njime đogine.”
0436 Iz Saraj’va Janko izletio,
0437 Brže sane pokraj vode hladne,
0438 Pokraj vode konja razjahao,
0439 Pa napoji sebe i đogina.
0440 Sveže konja prid jelu zelenu,
0441 Sjede Janko pod jelu zelenu,
0442 A prid jelu pleći prislonio,
0443 Pa takuma svoga prihvatio.
0444 Na takumu vatru sastavio,
0445 Brzo Janko kafu pripravio.
0446 Ni to dugo ni za vele bilo,
0447 A eto ti iz Sarajev’ grada,
0448 Sila turska jes ti izlazila.
0449 Prid njimaje Sarajlija Mujo,
0450 Na kobili ko na gorskom vili,
0451 A za njime Kraljeviću Marko
0452 Zavezan’jeh ruka naopako.
0453 Nosi Marko tanana vješala,
0454 Na čem će ga objesiti Turci,
0455 A za njime dvije ubojice,
0456 Koji hoće objesiti Marka.
0457 Oni vodu njegova šarina,
0458 A za njima silnoviti Turci.
0459 Kad se Mujo bliže primaknuo,
0460 Skoči Janko na noge lagane,
0461 Pa mi Muju iza glasa viče:
0462 ”Prijatelju, Sarajlija Mujo!
0463 Dokle su se svati podignuli?
0464 Ko l’ se ženi, ko li se udaje?”
0465 Ali Mujo sa kobile viče:
0466 ”Ne budali, mladi Madžarine!
0467 Nit se ženu, nit se udavaju,
0468 Već ja činim veliko veselje,
0469 Er ja vodim golema junaka,
0470 Po imenu Kraljevića Marka.
0471 Ja ga danas hoću objesiti,
0472 Na jezeru pokraj vode hladne.”
0473 Ali viče Sibinjanin Janko:
0474 ”Aferum ti, Sarajlija Mujo!
0475 Neka Marka, pas mu grebo majku!
0476 I meni je zijan učinio.
0477 Kad je bio gradu madžarskomu,
0478 Mimo moju kulu prolazio,
0479 Tanku mi je kulu porobio
0480 I dvije mi sestre obljubio
0481 I sramotu meni učinio,
0482 A i meni rodu i plemenu
0483 Nego, Mujo, dragi gospodare!
0484 Bi li meni test’jer dopuštio,
0485 Da ja dođem k lupežini Marku
0486 Da ga udrem i dva i tri puta,
0487 Neka mi se Madžar nasladiti.”
0488 U riječi, u kojom bijahu,
0489 Kad eto ti uz polje široko,
0490 Kad eto ti crna Bugarina,
0491 Na kulašu, konju krilatnomu.
0492 Leti Bugar uz polje široko,
0493 Među Turke uvali kulaša,
0494 Dok ti spane Sarajliju Muju.
0495 Al mu viče crni Bugarine:
0496 ”Zdravo bio, Sarajlija Mujo!
0497 A što činiš šenluk i veselje,
0498 Ol se ženiš, ol sestru udaješ?”
0499 Ali Mujo njemu progovara:
0500 ”Ne budali, crni Bugarine!
0501 Nit se ženim, nit sestru udavam,
0502 Već ja činim veliko veselje,
0503 Er ja idem vlaha objesiti,
0504 A baš vlaha Kraljevića Marka.”
0505 Ali Bugar riječ progovara:
0506 ”Aferum ti, Mujo gospodare!
0507 Neka Marka, jedne lupežine!
0508 Kad je Marko Bulgariji bio,
0509 Mimo moju kulu prolazio,
0510 Obljubi mi sestru jedinicu.
0511 I moju je kulu porobio,
0512 Staru mi je majku poturio.
0513 Nego, Mujo, dragi gospodare!
0514 Bi li meni test’jer dopuštio,
0515 Da je pođem k lupežini Marku,
0516 Da ga udrem tri, četiri puta,
0517 Neka mi se Bugar nasladiti.”
0518 A da vidiš Sarajlije Muja,
0519 Ovako je njima besjedio:
0520 ”Ma čujte me, do dvije delije!
0521 Udarajte lupežinu Marka,
0522 Neka mu je i gora sramota!
0523 U to Relja razjaše kulaša.
0524 A da vidiš i Relje i Janka,
0525 A do pobre Marka dopadoše.
0526 Dobro mašu, lašnje udaraju.
0527 Turaše ga i tamo i amo,
0528 Dok se Turcim malo odmaknuše,
0529 Odmakoše put vode jezera.
0530 A da vidiš Sibinjanin-Janka,
0531 Što bi rukom o ruku udrio,
0532 Markove je ruke oprostio,
0533 U ruke mu sablju uvalio,
0534 Ali Relja poklopi kulaša.
0535 Dokle pobri konaj poklopiše,
0536 Na Turčinu Sarajliju Muju,
0537 Na njemu je nestanulo glave.
0538 A tad pobri u Turke udriše,
0539 Razgoniše po polju široku,
0540 A i turske glave otkidaju.
0541 Kad su oni Turke razmetnuli,
0542 Pa poćera jedan za drugijem:
0543 Najprvi je mladi Madžarine,
0544 A za njime crni Bugarine,
0545 Za Bugarom Kraljeviću Marko.
0546 Evo ti ih gradu Sarajevu
0547 Do mehane mlade krčmarice.
0548 Ugleda ti mlada krčmarica,
0549 Ugledala mlada Madžarina!
0550 Pa prida nj ti mlada izlazila:
0551 ”Zdravio bio, mladi Madžarine!
0552 Zdravo si se natrag povrnuo,
0553 Da mi pivo i ti junak platiš.”
0554 U to stupi crni Bugarine,
0555 A za njime Kraljeviću Marko.
0556 Ugleda ga krčmarica mlada,
0557 Stade bježat priko Sarajeva,
0558 A za njom se otisnuo Marko.
0559 U brzu je bio dostignuo,
0560 Za žute je kose rihvatio,
0561 Dovuče je Marko u mehanu.
0562 Oni sjedu, da ih s vinom služi.
0563 A kadar ih vinom islužila,
0564 Krčmaricu na muke metaše.
0565 Najprvo jom oči izvadiše,
0566 Pa jom b’jele prorežuju dojke,
0567 A kroz dojke provlačiše ruke,
0568 Dokle su je smrti umorili.
0569 Po mehani blago pokupiše,
0570 Pa no b’jesne konje pokopiše.
0571 Iz Saraj’va zdravo odlaziše
0572 Pjevajući, konje igrajući.
0573 Ode Relja Bosni kalovitom,
0574 A on Janko do Sibinja grada,
0575 A baš Marko do Prilipa svoga.
