Маре моја, душо моја,
Не сумини дворе моје.
Не познајем дворе твоје.[1]
Лако ти је двор познати:
У кући је крива греда — 5
Пребила ти мајци ребра;
Лако ти је двор познати:
Пред кућом јс бунар вода,
У бунару пласа леда,
Да ми ти је лећ на њедра! 10
Гле, како се лед топљаше,
Онако се момци топе,
Гледајући на ђевојке.
Лако ти је двор познати:
Пред кућом је врбичица, 15
На њу сједи грличица.
Грлиле те руке моје
За бијело грло твоје! —
Луча, књижевни лист друштва „Горски вјенац“, година IV свеска V и VI, за мај и јуни, уредник проф. Лазар Т. Перовић, Цетиње, К. Ц. Државна штампарија, 1898., стр. 251.
