Ружу трга племенита Мара
Од сабаха до акшама сама,
Ту долази челебија Јово:
„Божја помоћ, племенита Маро!
„Пуштај мене к тебе у бостану, 5
„Да ти тргам ружу до акшама,
„Нећу ти се наплатити скупо,
„Но што ћу те једном пољубити
„На 'но мјесто, ђе се погодимо.“
Домами га племенита Мара, 10
Да јој трга ружу до акшама;
Кад бијаше сахат до акшама,
Рече Јову лијепа ђевојка:
„Поглед' Јово небу под облаке,
„Како соко препелицу гоња.“ 15
Превари се, уједе га гуја,
Он погледа небу у облаке;
Скупи Мара скуце и рукаве,
Па побјеже двору бијеломе.
За Маром се Јово натурио, 20
Фатао је, уфатит' не море,
Варао је, преварит' не мога;
Виче Јово са друма широка:
„Остав' ружу! остала ти пуста!
„Ружицу смо кучко! скупа брали.“ 25
За то Мара ни хабера нема,
Но затвори на авлији врата.
Циче Јово као змија љута:
„Аoх мене! остарала мајко
„Гон'о сам се с Турцим' и хајдуцим', 30
„Нико мене није преварио,
„А данас ме превари ђевојка.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 127-128.
