Мајка Мару на далеко дала,
Преко Црне горе у хајдуке,
За Јована горскога хајдука.
Мара мајку љуто кунијаше:
„Бог т' убио, стара моја мајко! 5
„Која си ме на далеко дала,
„Преко Црне горе у хајдуке,
„Да ја перем крваве кошуље,
„И јутрос сам опрала доламу,
„У долами два џепа свилена, 10
„У једноме од јунака рука,
„И на руци прстен диоманат,
„Рекао би, Јова брата мога.“
У ту ријеч Јованова слуга:
„Божја помоћ, Јованова секо! 15
„Стара тебе поздравила мајка,
„Да ти идеш брату на весеље.“
Јошт да вели Јованова сека:
„Бог убио моју стару мајку!
„Што ми није прије поручила, 20
„Да ја брату навезем кошуље,
„Милој снахи покујем прстење.“
Вели Мари Јованова слуга:
„Ти понеси за кошуље платна,
„За прстење ти понеси злата, 25
„Можеш брату скројити кошуљу,
„Милој снахи саковат' прстење.“
Опреми се Јованова сека,
Собом узе и платна и злата,
Па отиде брату у походу. 30
Она иде гором пјевајући,
А улази у двор играјући.
Кад је дошла у бијеле дворе,
Зачу лелек, и зачу кукање,
Стару мајку Јова кукајући. 35
Стаде клети Јованову слугу:
„Бог т' убио, Маријане слуго!
„Што не каза, брат ми погинуо,
„Да не идем гором пјевајући,
„А не уђем у двор играјући.“ 40
Па загрли своју стару мајку,
Мајка грли своју милу ћерцу.
Кука мајка свог јединка сина
А сестрица брата јединога.
Ту плакале, док на земљу пале. 45
Како пале, душу испустиле.
Донесоше танана носиља,
Однесоше и мајку и ћерцу,
Укопаше једно до другога.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 90-91.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 70-73.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 525-526.
