Сјела Мара код воде бунара,
Па се Мара сунцем преговара:
„Моје сунце, љепша сам од тебе,
„Моје сунце, виша сам од тебе;
„Још да су ми такови тракови, 5
„Ја бих сјала за три така сунца,
„И за твога семера мјесеца.“
Тужно сунце Богу тужбу даје:
„О мој Боже, што ћу од ђевојке?
„Или би јој срећу ускинуо, 10
„Или би јој лице опалио?“
А Бог сунцу 'вако говораше:
„Немој њојзи опалити лица,
„Немој њојзи среће ускидати;
„Јер је Мара испрошена млада, 15
„За Радоњу, краља богатога:
„Мушке му се хиљадиле овце,
„На петеро он гонио овце, —
„То га Мара све изути треба,
„И изути и обућу дати, 20
„И изићи пред бијеле овце,
„Јутром рано и вечером касно, —
„Мара ће се одостати гр'оте,
„Што је теби на жао учин'ла.“
