Sjela Mara kod vode bunara,
Pa se Mara suncem pregovara:
„Moje sunce, ljepša sam od tebe,
„Moje sunce, viša sam od tebe;
„Još da su mi takovi trakovi, 5
„Ja bih sjala za tri taka sunca,
„I za tvoga semera mjeseca.“
Tužno sunce Bogu tužbu daje:
„O moj Bože, što ću od đevojke?
„Ili bi joj sreću uskinuo, 10
„Ili bi joj lice opalio?“
A Bog suncu 'vako govoraše:
„Nemoj njojzi opaliti lica,
„Nemoj njojzi sreće uskidati;
„Jer je Mara isprošena mlada, 15
„Za Radonju, kralja bogatoga:
„Muške mu se hiljadile ovce,
„Na petero on gonio ovce, —
„To ga Mara sve izuti treba,
„I izuti i obuću dati, 20
„I izići pred bijele ovce,
„Jutrom rano i večerom kasno, —
„Mara će se odostati gr'ote,
„Što je tebi na žao učin'la.“
