Сједила је Мара и Ана,
Код биела града Будима.
На Ани свила и злато,
На Мари свила биела.
Одтуда иде Иванбег, 5
Са својиин виерним слугама,
Маруши Бога назива,
Ануши неће ни слуга.
Ануши жао бијаше,
Па она иде матери: 10
„О мајко моја рођена,
Продај ми свилу и злато,
Па узми биело платно,
На мени свила и злато,
На Мари свила биела; 15
Одтуда иде Иванбег,
Маруши Бога назива,
А мени не ће ни слуга."
