Sjedila je Mara i Ana,
Kod biela grada Budima.
Na Ani svila i zlato,
Na Mari svila biela.
Odtuda ide Ivanbeg, 5
Sa svojiin viernim slugama,
Maruši Boga naziva,
Anuši neće ni sluga.
Anuši žao bijaše,
Pa ona ide materi: 10
„O majko moja rođena,
Prodaj mi svilu i zlato,
Pa uzmi bielo platno,
Na meni svila i zlato,
Na Mari svila biela; 15
Odtuda ide Ivanbeg,
Maruši Boga naziva,
A meni ne će ni sluga."
