Малом Српчету

Мило Јововић

Посвећено моме миломе Ф. Маровићу

Знаш ли Српче мило да молитва твоја
Пред престолом Творца Свевишњега важи,
Моли му се, нека Српству да покоја.
У молитви светој смјерно му покажи:

У Србина да је снажна десна рука,
За обрану моћна као челик тврди;
Да се с мачем штити и брани од мука,
Не подноси да му туђин име грди.

Покажи му да он слободицу љуби,
Чува вјеру свету и за њу се бори;
Невјеру презире и главу јој руби,
Издајице рода прогања и кори.

Вјером наде чека рујне зоре
Првобитну славу некадашњег доба,
Да ћ' угледат' опет ускрснуте дворе
Које сруши завист, себичност и злоба.

Моли му се дакле Српче моје драго,
Да међ' браћом милом не ускрати слогу,
У слози је Српству понајвеће благо
Слогом среће роду нанијети могу.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

На Видовдан 1896., Мило Јововић, „Голуб“, број 13. и 14., у Сомбору, 1. и 15. јула 1897., стр. 218