Мали катихизис за основне србске школе

Извор: Викизворник
МАЛИ КАТИХИЗИС ЗА ОСНОВНЕ СРБСКЕ ШКОЛЕ
Писац: непознат
У Београду, у државной кньигопечатньи. 1867. Съ благословомъ Архіепископа Београдскогъ и све Србіє Митрополита, Господина МИХАИЛА.


УВОДЪ.[уреди]

Питанѣ. Каква є наука свакомъ човеку найнужднія?

Одговоръ. Свакомъ човеку найнужднія є наука христіянска.

П. Зашто є наука христіянска тако нуждна?

Од. За то, што намъ она показує, како можемо овогъ света срећни, а оногъ блажени бити.

П. У чему є та наша срећа и блаженство?

Од. У правой вѣри, истинитой любави и доброй надежди.

П. Одкуда ћемо се научити правой вѣри?

Од. Правой вѣри научићемо се изъ символа вѣре.

П. Одкуда ћемо се научити истинитой любави?

Од. Истинитой любави научићемо се изъ десетъ заповедій божій.

П. А шта ће насъ у доброй надежди укрепити?

Од. У доброй надежди укрепиће насъ молитва; а особито молитва господня.

П. Како се зове та наука, у коіой се символъ вѣре, десетъ заповедій и молитва господня излаже?

Од. Та наука зове се катихизисъ.

П. На колико се дѣлова катихизисъ разделити може?

Од. Може се разделити на три раздѣла: І. о вѣри, II. о любави и III. о надежди.

ПРВЫЙ РАЗДѢЛЪ: О ВѢРИ.[уреди]

П. Шта є вѣра?

Од. Вѣра е даръ божій, по комъ мы срцемъ признаємо и устима исповедамо, да є све оно истина, што се у символу вѣре излаже.

П. Одкуда є саставлѣнъ тай символъ вѣре?

Од. Изъ светогъ Писма.

П. Шта є то свето Писмо?

Од. Свето Писмо є истино слово божіє, коє су богодухновени люди написали и нама предали.

П. Како се дели свето Писмо?

Од. Оно се дели на старый и новый завѣтъ.

П. Шта садрже у себи ти завѣти?

Од. Старый завѣтъ садржи у себи божія обећаня и пророшка предсказиваня о томъ, да ће мессія доћи; а новый завѣтъ показує, да се све оно испунило, што є Богъ обећао и што су пророци прорекли.

П. Шта є символъ вѣре?

Од. Символъ вѣре єсте укратко изложена наука о свему ономъ, што христіянинъ треба да вѣрує.

П. Кажи тай символъ одъ речи до речи?

Од. 1. Вѣрую во єдинаго Бога Отца, Вседержителя, Творца небу и земли, видимымъ же всѣмъ и невидимымъ.
2. И во єдинаго Господа Іисуса Хріста, Сына Божія, Єдинороднаго, иже отъ Отца рожденнаго, прежде всѣхъ вѣкъ. Свѣта отъ свѣта, Бога истинна, отъ Бога истинна, рожденна, несотворенна, єдиносущна Отцу, Имже вся быша.
3. Насъ ради человѣкъ, и нашего ради спасенія, сшедшаго съ небесъ, и воплотившагося отъ Духа свята, и Маріи Дѣвы, и вочеловѣчшася.
4. Распятаго же за ны при Понтійстѣмъ Пілатѣ, и страдавша, и погребенна.
5. И воскресшаго въ третій день по писаніємъ.
6. И возшедшаго на небеса, и сѣдяща одесную Отца.
7. И паки грядущаго со славою судити живымъ и мертвымъ, Єгоже царствію не будетъ конца.
8. И въ Духа святаго, Господа, животворящаго, иже отъ Отца исходящаго, иже со Отцемъ и Сыномъ спокланяема и славима, глаголавшаго Пророки.
9. Во єдину, святую, соборную, и Апостолскую церковь.
10. Исповѣдую, єдино крещеніе во оставленіе грѣховъ.
11. Чаю воскресенія мертвыхъ.
12. И жизни будущаго вѣка. Аминь.

П. Како се дели символъ вѣре?

Од. Символъ вѣре дели се на дванаестъ членова.

Првый членъ вѣре: О Богу Отцу.[уреди]

П. Кажи првый членъ вѣре?

Од. „Вѣрую во єдинаго Бога Отца, Вседержителя, Творца небу и земли, видимымъ же всѣмъ и невидимымъ.“

П. Шта исповѣдамо у првомъ члену вѣре?

Од. У првомъ овомъ члену вѣре исповѣдамо 1, да є само єданъ Богь; 2, да є тай Богъ створіо небо и землю, и све што видимо и невидимо; 3, да онъ све што є створіо, обдржава и о свему отечески промишлява.

П. Одкуда се уверавамо да има Бога?

Од. Да има Бога, о томе се уверавамо, кадъ добро размислимо о себи и о свету; єръ нити є овай светъ нити смо ми сами одъ себе постати могли, него є морало бити неко несаздано быће, коє є цео овай светъ створило, а то быће єсте Богъ.

П. Шта насъ іоштъ уверава да има Бога?

Од. Іоштъ насъ о томъ уверава и савѣсть наша; єръ она насъ весели, кадъ што добро учинимо, а напротивъ мучи насъ и гризе, кадъ што зло урадимо; а тиме уверава насъ, да има неко разумно и найправедніє биће, коє свако добро дѣло награђує, а свако зло казни.

П. Шта насъ найвећма уверава да има Бога?

Од. О томъ насъ найвећма уверава свето Писмо, коє овако говори: Слишите й разумѣйте яко Азъ єсмъ Богъ.

П. Може ли се Богъ видити?

Од. Богь се не може очима видити, ни умомъ са свимъ постићи; но по ономе што є онъ самъ у светомъ писму о себи рекао, дознає се: да є онъ духъ, да є вечанъ, да є преблагъ, да є праведанъ, да све зна и види, да є свуда и на свакомъ месту, и напослетку, да є триличанъ, то єсть, да є єдно быће, но има три лица.

П. Како се зову та три лица?

Од. Она се зову: Богъ отацъ, синъ божіи, и духъ светый; а єднымъ обштимъ именомъ Света Троица.

Другый членъ вѣре: О Богу Сину Искупителю.[уреди]

П. Кажи другій членъ символа вѣре?

Од. „И во єдинаго Господа Іисуса Хріста, Сына Божія, Єдинороднаго, иже отъ Отца рожденнаго, прежде всѣхъ вѣкъ. Свѣта отъ свѣта, Бога истинна, отъ Бога истинна, рожденна, несотворенна, єдиносущна Отцу, Имже вся быша.“

П. Шта веруємо у другомъ члену вѣре?

Од. У другомъ члену вѣре веруємо: да є Исусъ Христосъ истинный сынъ божіи; да є Богу Отцу у свему раванъ и да є єднога быћа съ ньимъ.

П. Зашто се синъ божій зове Исусъ Христосъ.

Од. Исусъ што значи спаситель названъ є за то, што є дошао да спасе родъ човечіи; а Христосъ што значи помазаникъ зове се за то, што су у стара времена светимъ миромъ помазани били цареви, просвештеници и пророци, а Христосъ є сва та три званія у найвећемъ степену на земльи извршивао.

Трећій членъ вѣре: О воплоћеню Сина божієгъ.[уреди]

П. Кажи трећій членъ вѣре?

Од. „Насъ ради человѣкъ, и нашего ради спасенія, сшедшаго съ небесъ, и воплотившагося отъ Духа свята, и Маріи Дѣвы, и вочеловѣчшася.“

П. Шта исповѣдамо у трећемъ члену вѣре?

Од. У трећемъ члену вѣре исповедамо, да є Исусъ Христосъ сишао съ неба и явіо се на земльи у човечіємъ тѣлу, да цео родъ човечіи спасе.

П. А одъ чега є поименце хтео спасти родъ човечіи?

Од. Одъ грѣха, проклетства и смрти єръ све то постигло є родъ човечіи одъ адамова грѣха.

П. Како є Сынъ божіи приміо на себе тѣло човечіє?

Од. Сынъ божіи приміо є на себе човечіє тѣло у утроби дѣве Маріє, наитіємъ Духа светогъ.

П. Кажи навратко животъ Исуса Христа?

Од. Младость свою провео є онъ у сыновной послушности према своимъ родительима. У дванаестой години показао є велику любавь према закону божіємъ, и толику силу разума, да су се томе и сами учительи закона зачудили. У тридесетой години крстіо се у Іордану, и пошто є четрдесетъ дана у самоћи, молитви и посту провео, започео є да извршує дѣло спасеня людскогъ проповедаюћи спасителну науку свою, чинећи чудеса и многа друга добра дѣла.

Четвртый членъ вѣре: О страданю и смрти Исуса Христа.[уреди]

П. Кажи четвртый членъ вѣре?

Од. „Распятаго же за ны при Понтійстѣмъ Пілатѣ, и страдавша, и погребенна.“

П. Шта веруємо по овомъ члену символа вѣре?

Од. По овомъ четвртомъ члену веруємо, да є Исусъ Христосъ за насъ пострадао, распетъ и погребенъ быо.

П. Зашто є Исусъ Христосъ распетъ, кадъ є онъ и наукомъ и дѣлима своимъ толико добра чиніо роду човечіємъ?

Од. Старешине юдейске и кньижници мрзили су на Исуса зато, што є онъ лажну ньіову науку и безаконый животъ ньіовъ явно изобличавао; па изъ зависти, што су видили, да народъ Исуса Христа збогъ нѣгове чисте науке, и блатворны чудеса већма уважава него ньи, опадалису га, а найпосле и на смртъ осудили.

П. Како є могао Исусъ страдати и умрети, кадъ є онъ истиный Богъ?

Од. Онъ є страдао и умро не као Богъ, иего као човекъ, а као човекъ ніє страдао збогъ тога, што страданѣ ніє могао избећи, него зато, што є хтео да за насъ пострада.

П. Шта значе у овомъ члену речи „да є Христосъ пострадао за насъ?“

Од. Значе, да є пострадао за све люде; єръ є Христосъ принео себе на жертву за цео родъ людскій, и свима бладать и спасеніє придобіо.

П. А чимъ є онъ то придобіо?

Од. Своіомъ наукомъ, своимъ животомъ, своіомъ смрћу и воскресеніємъ.

П. Шта садржи у себи наука Христова?

Од. Садржи науку о нашемъ спасенію, или просто: Свето Євангеліє.

Петый членъ вѣре: О воскресенію Исуса Христа.[уреди]

П. Кажи петый членъ вѣре?

Од. „И воскресшаго въ третій день по писаніємъ.“

П. Шта исповедамо у петомъ члену символа?

Од. У петомъ члену символа исповедамо, да є Исусъ Христосъ силомъ божества свогъ мртво своє тѣло оживіо и славно изъ гроба васкресао.

П. У кои є данъ Христосъ васкресао?

Од. Васкрсао є у трећій данъ после своє смрти, као што су пророци предсказали.

П. Одкуда се дознало, да є Христосъ васкресао?

Од. Дознало се одтуда, што су войници, койису гробъ Христовъ чували, чуднимъ тимъ догађаємъ уплашении, о Єрусалиму разказивали, како є ангелъ божій одваліо надгробний каменъ; и што се Исусъ Христосъ тай истый данъ явіо женама мироносицама, а после и своимъ апостолима.

П. Зашто се Христосъ являо апостолима после васкресенія?

Од. Зато, да ій іоштъ болѣ поучи у ономъ, што имъ є нуждно бнло знати, да могу царство Божіє на земльи распространити.

Шестый членъ вѣре: О вознесенію Исуса Христа на небо.[уреди]

П. Кажи шестый членъ символа вѣре?

Од. „И возшедшаго на небеса, и сѣдяща одесную Отца.“

П. Шта признаємо у петомъ члену вѣре?

Од. Признаємо то, да се Исусъ Христосъ после воскресенія свогъ вознесао на небо, и сео съ десне стране Бога отца.

П. У кои се данъ Христось вознесао на небо?

Од. У четрдесетый данъ после свогъ воскресенія.

П. Како се Христосъ вознесао?

Од. Вознесао се у ономъ истомъ тѣлу, съ коимъ є и воскресао; єръ по божеству свомъ свагда є быо и остає на небу и на свакомъ месту.

П. Шта значи то, да є сео Исусъ Христосъ по вознесеню съ десне стране Бога Отца?

Од. Значи то, да Исусъ Христосъ има єднаку силу и славу съ Богомъ Отцемъ.

Седмый членъ вѣре: О другомъ доласку Исуса Христа на землю.[уреди]

П. Кажи седмый членъ символа вѣре?

Од. „И паки грядущаго со славою судити живымъ и мертвымъ, Єгоже царствію не будетъ конца.“

П. Шта исповедамо у седмомь члену?

Од. У седмомь овомъ члену символа исповедамо, да ће Исусъ Христосъ опетъ доћи на землю, да суди свима людима, живима и мртвима.

П. Кадъ ће то быти?

Од. То ніє познато, зато валя да тако живимо, како бы свакій часъ готови были суду нѣговомъ предстати.

П. Шта ће после тогь суда настати?

Од. Настаће вечна награда за праведнике, а вечна казань за грешнике.

Осмый членъ вѣре: О Богу Духу светомъ.[уреди]

П. Кажи осмый членъ символа вѣре?

Од. „И въ Духа святаго, Господа, животворящаго, иже отъ Отца исходящаго, иже со Отцемъ и Сыномъ спокланяема и славима, глаголавшаго Пророки.“

П. Шта признаємо у осмом члену вѣре?

Од. Признаємо, да є Духъ светый истиный Богъ, да одъ Бога Отца произлази, и да нѣму, као трећемъ лицу свете Троице, приличи оно исто поштованѣ, и прославлянѣ, коє и Богу Отцу и Богу Сину.

П. Зашто се Духъ светый у символу назива животворећимъ?

Од. Животворећимъ назива се зато, што онъ све праве христіяне даровима своима оживлява, то єсть, благодатъ божію у ньима поновлява и умножава.

П. Кои су то дарови светогъ Духа?

Од. 1) Премудрость, 2) разумъ, 3) свѣтъ, 4) крѣпость, 5) знанѣ, 6) благочестивость, 7) страхъ Божіи.

П. Шта тій дарови св. Духа порађаю у христіянима?

Од. 1) Любовь, 2) радость, 3) миръ, 4) стрпѣльивость, о) благость, 6) милосрдность, 7) вѣру, 8) кротость и 9) уздржльивость.

Деветый членъ вѣре: О Цркви Христовой.[уреди]

П. Кажи деветый членъ символа вѣре?

Од. „Во єдину, святую, соборную, и апостолскую церковь.“

П. Какву науку садржи у себи деветый членъ?

Од. Овай деветый членъ садржи у себи ту науку, да є истинита христіянска црква єдна, света, саборна и апостолска.

П. Шта є то црква Христова?

Од. Црква Христова єсте скупъ людій, кои єднако у Христа верую.

П. Зашто се она зове єдина?

Од. Зато што є она єдно духовно тѣло; што има єдну вѣру и єдна таинства исповеда; што има єдну главу Исуса Христа, и што се єднымъ духомъ божіимъ оживлява.

П. Зашто се назива света?

Од. Зато, што є ню самъ Христосъ осветіо своимъ страданѣмъ, своіомъ наукомъ и светимъ тайнама?

П. Зашто се зове саборна?

Од. Зато, што се она никоимъ местомъ, ни временомъ, ни народомъ неограничава; него су у ньой свн верни изъ свію места, свію времена и свію народа.

П. Зашто се назива апостолска?

Од. Зато, што она науку апостолску и ньина преданя целокупно држи.

П. Коє су црквене заповести?

Од. 1) Молити се богу и слушати службу божію сваке неделѣ и празника. 2) Постити предъ божићъ и васкресъ, предъ петровъ данъ и предъ велику госпоину и сваке среде и петка преко године. 3) Свештена лица почитовати, 4) Исповедати се и причешћивати у велике посте. 5) Молити се Богу за оне, кои су у власти. 6) Држати посте и молитве, коє заповеди местный епископъ у време какве нужде. 7) Еретичке кньиге не читати. 8) Црквене ствари никомъ не употреблявати. 9) Свадбе не држати у време поста.

Десетый членъ вѣре: О крштеню и другимъ тайнама новогъ завѣта.[уреди]

П. Кажи десетый членъ вѣре?

Од. „Исповѣдую, єдино крещеніе во оставленіе грѣховъ.“

П. Шта исповедамо у десетомъ члену?

Од. Исповедамо то, да се тайномъ светогъ крштеня опроштаю грѣхови, и да свакій верный треба єданпутъ да се крсти.

П. Шта є то тайна?

Од. Тайна є освећено дѣйство, у комъ се у некимъ видимимъ знацима дає веруюћемъ невидима благодать божія, заслуга ради Христа Спасителя.

П. Коливо има такови тайна?

Од. Има ій седамъ, и єсу ове: 1) Крштенѣ. 2) Миропомазаніє. 3) Причешће. 4) Покаяніє. 5) Свештенство. 6) Бракъ, 7) Елеосвештеніє.

П. Шта є крштенѣ?

Од. Крштенѣ є тайна, у коіой се при омиваню тѣла водомъ, очишћава душа вѣрногъ одъ грѣхова.

П. Шта є миропомазаніє?

Од. Миропомазаніє єсте тайна, у коіой при помазиваню частій тѣла светимъ миромъ, изливаю се на крштеногь дарови Духа светогъ.

П. Шта є причешће?

Од. Причешће є тайна, у коіой веруюћій у виду благословенога леба и вина, прима у себе само тѣло и крвь Христову, ради опроштеня грѣхова свои и ради полученя вечногь живота.

П. Шта є покаяніє?

Од. Покаяніє є тайна, у коіой верућій, признаюћи своє грѣхове предъ свештеникомъ, добива опроштенѣ грѣхова свои одъ самога Христа Спасителя.

П. Шта є свештенство?

Од. Свештенство є тайна, у коіой архієрей дає избраномъ лицу благодать и власть свршавати тайне и учити христіяне.

П. Шта є бракъ?

Од. Бракъ єсте тайна, у коіой свештеникъ при добровольномъ сагласію женика и невесте, ньиову супружеску свезу благосиля и проси имъ одъ Бога благодать.

П. Шта є елеосвештеніє?

Од. Елеосвештеніє є тайна, у коіой се при помазиваню болестника єлеомъ, призива на нѣга благодать божія, исцеляваюћа немоћи душевне и тѣлесне.

П. Чимъ се задобія опроштенѣ грѣхова?

Од. То се по милости божиіой задобія вѣромъ у Искупителя нашегъ Исуса Христа, и добримъ дѣлима.

П. Коя су то добра дѣла, коя треба другимъ людима чинити?

Од. Она су двояка: єдна су дѣла милости тѣлесне, а друга су дѣла милости душевне.

П. Коя су то дѣла милости тѣлесне?

Од. Ньи има седамъ: 1) гладногъ наранити, 2) жедногъ напоити, 3) нагогъ оденути, 4) страногь у домъ увести, 5) болногь посѣтити, 6) сужногъ поодити и 7) мртве сиромахе саранити.

П. А коя су то дѣла милости душевне?

Од. И ньи има седамъ: 1) сагрешаваюћегъ исправляти, 2) незналца поучити, 3) сумняюћемъ се добро свѣтовати, 4) за спасеніє ближнѣгъ свогъ Бога молити, 5) жалостне тѣшити, 6) увреде трпельиво сносити и 7) радо праштати онима, кои су насъ увредили.

Єданаестый членъ вѣре: О васкресенію мртвы.[уреди]

П. Кажи єданаестый члеиъ вѣре?

Од. „Чаю воскресенія мертвыхъ.“

П. Шта исповедамо у єданаестомъ члену вере?

Од. Исповедамо, да ће быти обште васкресеніє мртвы.

П. А шта є то васкресеніє мртвы?

Од. Васкресеніє мртвы єсте то, да ће свемогућій Богъ сва тѣла умрлы людій оживити, и съ душама ньинимъ саєдинити, те ће постати безсмртна.

П. А како ће то моћи быти, да васкресну она тѣла, коя су у земльи иструла?

Од. Као што є Богъ при почетку света тѣло човечіє одъ землѣ створіо: исто тако може и она тѣла, коя су у земльи иструнула опетъ обновити и у првобитный видъ повратити, єръ божіємъ свемогућству ништа ніє немогућно.

П. А шта ће быти съ онима, кои се у време страшногъ суда живи затеку?

Од. Они ће се у єднонъ магновеню изменити и тѣла ньіова постаће безсмртна.

Дванаестый членъ вѣре: О вѣчномъ животу.[уреди]

П. Кажи дванаестый членъ символа вѣре?

Од. „И жизни будущаго вѣка. Аминь.“

П. Шта признаємо у дванаестомъ члену вѣре?

Од. Прязнавмо, да ће после васкресенія и суда Христовогь настати вѣчный животъ.

П. Хоће ли сви люди безъ разлике доћи у животъ вѣчный?

Од. Хоће и праведни и грешни; но неће имъ быти єднакъ, єръ праведници наслѣдиће вѣчно блаженство, а грѣшници отићиће у вѣчну муку.

П. У чему ће се састояти блаженство праведника?

Од. Блаженство праведника састояће се у саєдинѣню съ Богомъ, и у вѣчной радости, коя є већа, негь што ми себи и представити можемо.

П. А у чему ће се састояти каштити каштиге грѣшника?

Од. Каштиге грѣшника састояће се у одлученю одъ Бога и у вѣчной муци, далеко ужасниіой, негь што ми себи и представити можемо.

П. Шта намъ дакле треба чинити, ако желимо муке избећи, и блаженство наслѣдити?

Од. Треба да имамо свагда на памети, да ћемо умрети и страшномъ суду предстати, да бы се тако одъ зла клонили, и добро чинили.

ДРУГІЙ РАЗДѢЛЪ: О ЛЮБАВИ.[уреди]

П. Є ли довольно за спасеніє да само у Бога веруємо?

Од. Ніє, него се іоштъ одъ свакогъ христіянина захтева, и да люби Бога.

П. Кога іоштъ треба да любимо?

Од. Самъ спаситель учи насъ да треба любити Бога и ближнѣгъ нашегъ.

П. Шта то значи любити Бога?

Од. Любити Бога значи заповести нѣгове испунявати.

П. А шта значи любити ближнѣгъ?

Од. Любити ближнѣгъ значи чинити му све оно, што желимо, да и нама други чине.

П. Ко є ближньій нашъ?

Од. Ближньій нашъ єсте свакій човекъ на свету; єръ сви одъ првогъ човека произлазимо, и сви имамо єдногъ отца небесногъ.

П. Одкуда ћемо се научити, како валя истинито любити?

Од. Научићемо се изъ закона божія, или простіє рећи изъ десетъ заповестій.

П. Кажи те заповести?

Од. 1.) Азъ єсмь Господь Богъ твой: да не будутъ тебѣ бози иніи развѣ Мене.
2.) Не сотвори себѣ кумира и всякаго подобія, єлика на небеси горѣ, и єлика на земли низу, и єлика въ водахъ и подъ землею: да не поклонишися имъ, и да не послужиши имъ.
3.) Не пріемли имене Господа Бога твоєго всує.
4.) Помни день субботный святити єго, шесть дней дѣлай и сотвориши въ нихъ вся дѣла твоя, а день же седьмый суббота, Господу Богу твоєму.
5.) Чти отца твоєго и матерь твою, да благо ти будетъ, и да долголѣтенъ будеши на земли.
6.) Не убій.
7.) Не прелюбы сотвори.
8.) Не укради.
9.) Не послушествуй на друга твоєго свидѣтельства ложна.
10.) Не пожелай жены искренняго твоєго, не пожелай дому ближняго твоєго, ни села єго, ни раба єго, ни рабыни єго, ни вола єго, ни осла єго, ни всякаго скота єго, ни всего єлика суть ближняго твоєго.

П. Коє написао те заповести?

Од. Написао є самъ Богъ и дао людима, да се по ньима владаю.

П. Како су быле написане те заповести?

Од. Написане су быле на две таблице: на єдной четири, коє насъ уче како треба Бога любити; а на другой шестъ, коє насъ уче, како валя любити ближнѣгъ.

І. О ЛЮБАВИ ПРЕМА БОГУ.[уреди]

Прва заповесть.[уреди]

П. Кажи прву заповесть?

Од. „Азъ єсмь Господь Богъ твой: да не будутъ тебѣ бози иніи развѣ Мене.“

П. Шта се заповеда у првой заповести?

Од. Заповеда се, да одъ срца признаємо и речима исказуємо, да є само єданъ Богь; да нѣга єдногъ найвише любимо и почитуємо, да се за свако добро нѣму молимо и да се на нѣга єдногъ надамо.

П. А шта се забранюе чинити у првой заповести?

Од. Забранює се, да божія створеня за Бога непризнаємо, и по томе грѣше они люди, кои: 1) не верую да има Бога, 2) кои држе да има више богова, 3) кои човеку каквомъ или каквой ствари свемогућу силу приписую, и 4) кои мимо єдногъ истинитогъ Бога у врачаню и чараню помоћи траже.

П. Єли противно овой заповести што се молимо светцима?

Од. Ніє никако противно; єръ ми призивамо светце као угоднике божіє, кои молитве своє сь нашимъ саєдиняваю, и моле Бога да намъ помогне.

Друга заповесть.[уреди]

П. Кажи другу заповесть?

Од. „Не сотвори себѣ кумира и всякаго подобія, єлика на небеси горѣ, и єлика на земли низу, и єлика въ водахъ и подъ землею: да не поклонишися имъ, и да не послужиши имъ.“

П. Шта се забранюе чинити у друтой заповести?

Од. Забранюе се, да се идолима, то єсть, сликама какве твари молимо.

П. А шта се напротивъ заповеда?

Од. Заповеда се, да само єднога, истинитога, невидимогъ Бога почитуємо и нѣму єдномъ служимо.

П. Є ли противно овой заповести почитаніє икона?

Од. Ніє; єръ ми не почитуємо саме иконе, него она лица, коя су на икони изображена; саме пакъ свете ликове на иконама чествуємо побожнимъ целиванѣмъ.

Трећа заповестъ.[уреди]

П. Кажи трећу заповесть?

Од. „Не пріемли имене Господа Бога твоєго всує.“

П. Шта се забранюе у трећой заповести?

Од. Забранюе се, да не споминѣмо свето име божіє у безпослицама и безъ нужде; єръ се тимъ нарушава светиня нѣговогъ имена.

П. А шта се напротивъ заповеда?

Од. Заповеда се то, да свето име божіє на свавомъ месту хвалимо и славимо дѣломъ, речима и помисломъ.

П. Ко греши противъ треће заповести?

Од. Греше: 1., они, кои се жале на Бога и нису задовольни са нѣговимъ промисломъ; 2., они, кои се криво куну и у свакой безпослици име божіє споминю; 3., они, кои завлетву свою нарушаваю и 4., они, кои богоугодна своя обећаня неће да испуне.

П. Кадъ є дозволѣно именомъ божіимъ заклети се?

Од. Дозволѣно є само у истинитой ствари, кадъ є нужда?

Четврта заповесть.[уреди]

П. Кажи четврту заповесть?

Од. „Помни день субботный святити єго, шесть дней дѣлай и сотвориши въ нихъ вся дѣла твоя, а день же седьмый суббота, Господу Богу твоєму.“

П. Шта се заповеда у четвртой заповести?

Од. Заповеда се, да за шестъ дана преко седмице свакій човекъ свой посао ради, а у седмый данъ да се свакій Богу моли.

П. Кои є тай седмый данъ, кадъ се треба Богу молити?

Од. У старо време быо є тай данъ субота; а одь кадь є Христосъ васкресао, тай є данъ неделя, єръ є Христосъ у неделю васкресао.

П. Єсмо ли дужни осимъ неделѣ іоштъ коє дане празновати?

Од. Єсмо све оне празднике, коє є света црвва за празднованѣ опредѣлила.

П. Како треба праздновати недельне и праздничне дане?

Од. Не треба да тежачке послове радимо, него да у цркву на богомолю прилѣжно идемо, и добра дѣла чинимо.

II., О ЛЮБАВИ ПРЕМА БЛИЖНѢМУ.[уреди]

Пета заповесть.[уреди]

П. Кажи пету заповесть?

Од. „Чти отца твоєго и матерь твою, да благо ти будетъ, и да долголѣтенъ будеши на земли.“

П. Шта се заповеда у петой заповести?

Од. Заповеда се, да родителѣ наше почитуємо, да ій слушамо, да ій у нужди и старости надгледамо, да се за живота ньіова о здравлю, а по смрти о спасенію ньіовомъ Богу молимо.

П. Осимъ родителя требали іошъ кога почитовати?

Од. Треба: 1) владателѣ земальске, 2) свештенике, 3) старіє годинама, 4) учителѣ и благодѣтелѣ и 5) старешине и господаре.

П. Зашто треба ньи почитовати?

Од. Владателѣ треба почитовати зато, што се они о благостаню народа стараю; свештенике зато, што они люде уче, како треба да се спасу; старіє годинама зато, што намъ искуствомъ своимъ полезни бываю; учителѣ и благодетелѣ зато, што се они о душевномъ и тѣлесномъ напредку нашемъ стараю; старешине и господаре зато, што први у име владателя управляю народомъ; а друге зато, што се о млађима своима отечески стараю.

П. Зашто Богъ обећава особитый свой благословъ онима, кои заповесть ову испуняваю?

Од. Зато, што кадъ се ова пета заповесть испуяява, быва миръ и напредакъ како у домаћемъ, тако и у обштинскомъ животу.

Шеста заповетсь.[уреди]

П. Кажи шесту заповесть?

Од. „Не убій.“

П. Шта се забранюе у шестой заповести?

Од. Забранюе се, да другима людима животъ не одузимамо, ни сами собомъ ни преко другогъ.

П. А шта се заповеда?

Од. Заповеда то, да животъ други людій чувамо, да ій у бѣди и невольи заступамо, и да имъ у нужди помажемо.

П. Кои греше противъ ове заповести?

Од. Грѣше: 1) они, кои другоме явно или тайно о глави раде, 2) они, кои допуштаю да се убійство или друго коє зло учини, а могли би предупредити, 3) они, кои или своє собствено, или ближнѣгъ свогъ здравлѣ ма коимъ начиномъ нарушаваю, а нарочито греше противу ове заповести 4) самоубійце, кои сами себи животъ одузимаю.

Седма заповесть.[уреди]

П. Кажи седму заповесть?

Од. „Не прелюбы сотвори.“

П. Шта се забранює у седмой заповести?

Од. Забранюе се прелюбочинство, то єсть, свака неуредна и нечиста любавь, и све оно, што люде на безаконіє навести може, као: піянство, срамотнє речи, читанѣ саблазнаваюћи кньига, и певанѣ срамотны песама.

П. Шта се заповеда?

Од. Заповеда се, да се мужъ и жена узаймно любе и да су єдно другоме верни, а безбрачни да чуваю цѣломудреность и чистоту.

Осма заповестъ.[уреди]

П. Кажи осму заповесть?

Од. „Не укради.“

П. Шта се забранює у осмой заповести?

Од. Забранює се, да туђе ствари неприсваямо, ни явно, ни тайно, ни преваромъ, нити чимъ му драго иманю ближнѣгъ нашегъ вредъ наносимо.

П. А шта се напротивъ заповеда?

Од. Заповеда се, да добро ближнѣгъ нашегъ чувамо као своє, и да се о благостаню свомъ правичнимъ начиномъ старамо, како би и другима у нужди помоћи могли.

Девета заповесть.[уреди]

П. Кажи девету заповесть?

Од. „Не послушествуй на друга твоєго свидѣтельства ложна.“

П. Шта се забранює у деветой заповести?

Од. Забранює се, да ближнѣгъ нашегъ єзикомъ не вређамо; да не сведочимо криво; да никога не опадамо и не безчестимо; да се никомъ не ругамо, нити подсмевамо, и у обште да не лажемо, нити другога варамо.

П. А шта се напротивъ заповеда?

Од. Заповеда се, да свагда истину говоримо и да честь други людій бранимо.

Десета заповѣстъ.[уреди]

П. Кажи десету заповесть?

Од. „Не пожелай жены искренняго твоєго, не пожелай дому ближняго твоєго, ни села єго, ни раба єго, ни рабыни єго, ни вола єго, ни осла єго, ни всякаго скота єго, ни всего єлика суть ближняго твоєго.“

П. Шта се забранює у десетой заповести?

Од. Забранюе се, да не само не чинимо, но и да не пожелимо, нити помислимо ближнѣмъ нашемъ какво зло.

П. Шта се заповеда?

Од. Заповеда се, да не желимо ништа што є туђе, него да смо задовольни са онимъ, што имамо и што є наше.

О Грѣху.[уреди]

П. Шта є грѣхъ?

Од. Грѣхъ є преступленѣ божієгъ закона, и може се учинити дѣломъ, рѣчима и мислима.

П. Има ли какве разлике у грѣховима?

Од. Има: єдни су смртни, а други праштаюћи се.

П. Кои су грѣхови смртни?

Од. 1., Гордость, 2., сребролюбіє, 3., блудъ, 4., зависть, 5., неумереность, 6., злопамтенѣ, 7., леньость; они се зато зову смртни, што збогъ ньи губи човекъ небесно царство.

П. Кои се грѣхови праштаю?

Од. Они, коє човекъ или по немоћи, или по незнаню, или нехотице учини. Такви грѣхови не лишаваю насъ милости божіє, само ако се одма за ньи покаємо.

П. Є ли довольно за човека христіянина, да се само одъ грѣхова чува?

Од. Ніє довольно за човека христіянина, да се само одъ грѣхова чува, него є іоштъ нуждно и да добра дѣла чини, и тако да цео животь свой честно и благочестиво проводи, напредуюћи све више у вѣри, любави и надежди.

ТРЕЋІЙ РАЗДѢЛЪ: О НАДЕЖДИ.[уреди]

П. Шта є христіянска надежда?

Од. Христіянска надежда єсте оно спокойство душе наше, коє се рађа у христіянину изъ увереня, да ће му Богь обећано блаженство дати.

П. А шта може христіянина укрепити у той надежди?

Од. Молитва.

П. Шта є молитва?

Од. Молитва є обраћанѣ мислій и желя къ Богу, коє се исказує съ побожнимъ мислима и речма.

П. О чему може човекъ у молитви мислити и говорити?

Од. Може 1., Бога прославляти збогъ нѣговы божествены савршенства; 2., благодарити му за учинѣна добра, и 3., молити га за своє потребе.

П. За кога треба да се Богу молимо?

Од. За себе и за све люде, а особито за владѣтеля и за отечество, за власть црквену и државну.

П. Има ли каква обшта молитва, коя свима за угледъ може быти?

Од. Има, и та є молитва Господня.

О Молитви Господньой.[уреди]

П. Коя є молитва Господня?

Од. „Отче нашъ, иже єси на небесѣхъ, да святится имя Твоє, да пріидеть царствіє Твоє, да будеть воля Твоя, яко на небеси, и на земльи. Хлѣбъ нашъ насущный даждъ намъ днесь, и остави намъ долги наша, якоже и мы оставляєм должникомъ нашимъ, и не введи насъ во искушеніє, но избави насъ отъ лукаваго. Яко Твоє ест царство, и сила, и слава, во вѣки. Аминъ.“

П. Зашто се зове Господня?

Од. Зато, што є ню самъ Христосъ Спаситель апостолима предао, а они су после и све христіяне истой молитви научили.

П. Како се дели молитва Господня?

Од. Дели се на: призиванѣ, седамъ молбій и славословіє или свршетакъ.

О призиваню.[уреди]

П. Кажи призиванѣ?

Од. „Отче нашъ, иже єси на небесѣхъ.“

П. Зашто є казао Спаситель, да Бога призивамо као Отца?

Од. Спаситель є казао, да Бога призивано као отца зато, да бы у молитви стаяли предъ Богомъ не само са страхомъ, као млађи предъ своима старіима, него іоштъ съ любавю и надеждомъ.

П. Треба ли и онда говорити „Отче нашъ", кадъ се сами за себе Богу молимо?

Од. Треба, єръ є Богъ обштій отацъ свію людій, а сви су люди браћа између себе.

О првой молби.[уреди]

П. Кажи прву молбу?

Од. „Да святится имя Твоє.“

П. Како се може име божіє међу людима светити?

Од. Име божіє може се међу людма двояко светити: 1) кадь ми по закону божіємъ и светой вольи нѣговой живимо, и такимъ начиномъ Бога прославлямо; а 2) кадъ оваквимъ добримъ примѣромъ нашимъ и друге люде на богоугоданъ животъ и на прославлянѣ имена божієгъ приводимо.

О другой молби.[уреди]

П. Кажи другу молбу?

Од. „Да пріидетъ царствіє твоє.“

П. За шта молимо Бога у другой молби?

Од. Молимо га, да насъ онъ у животу речима и Духомъ своимъ светимъ научи, како бы овде на земльи богоугодно поживити, и вѣчногъ блаженства удостоити се могли.

О трећой молби.[уреди]

П. Кажи трећу молбу?

Од. „Да будеть воля Твоя, яко на небеси и на земльи.“

П. За шта молимо Бога у трећой молби?

Од. Молимо га, да онъ по своіой мудрости съ нама управля, како бы и ми и сви люди вольи нѣговой овде на земльи онако покоравали се, као щто му се у свему Ангели на небу покораваю.

П. Зашто є нуждно, да Бога за то молимо?

Од. Зато, єръ є разумь нашъ помраченъ, и воля наша покварена, па бы лако могли одь Бога и оно замолити, што є за насъ шкодльиво.

О четвртой молби.[уреди]

П. Кажи четврту молбу?

Од. „Хлѣбъ нашъ насущный даждъ намъ днесь.“

П. За шта молимо Бога у четвртой молби?

Од. Молимо га, да намъ да свакидашнѣ потребе, коє су за обдржанѣ нашегъ живота нуждне и да умвожи плодове земне и благослови дѣла наша.

П. Шта значи то, што се у четвртой молби молимо Богу, да намъ да хлѣба само данасъ?

Од. Значи, да се за будућность прекомерно не бринемо, него да се съ данашньимъ задоволявамо, а за будућность да се на Бога ослонимо.

О петой молби.[уреди]

П. Кажи пету молбу?

Од. „И остави намъ долги наша, якоже и мы оставляєм должникомъ нашимъ.“

П. За шта се молимо у петой молби?

Од. У петой молби молимо Бога, да намъ грѣхе наше опрости, а молећи то, обећавамо се, да ћемо и мы опростити онима, кои су насъ ма у чему увредили.

П. Шта ће быти ако ми другима не узпраштамо?

Од. Ако ми другима не узпраштамо, неће ни Богъ нама наша сагрешеня опростити; єръ тимъ бы показали, да имамо пакостно срце, и тиме бы благость и милость божію одъ себе удалили.

П. Какви треба да смо, кадъ се Богу молимо?

Од. Треба да нисмо ни съ кимъ у свађи, него да са свакимъ у миру и любави живимо.

О шестой молби.[уреди]

П. Кажи шесту молбу?

Од. „И не введи насъ во искушеніє.“

П. Зашта се молимо у шестой молби?

Од. У шестой молби молимо се Богу, да небы допустіо, да у какву беду и тешку неволю паднемо; ако ли бы нѣгова непостижна премудрость хотела, да вѣру нашу испита, то молимо га, да бы намъ дао моћь и крепость, да можемо такво искушенѣ трпельиво поднети.

О седмой молби.[уреди]

П. Кажи седму молбу?

Од. „Но избави насъ отъ лукаваго.“

П. За шта се молимо у седмой молби?

О. Молимо Бога, да онъ самъ свемогућомъ силомъ своіомъ прогна врага нашегъ, и тако да насъ избави одъ свакогъ грѣха и напасти, како душевне тако и тѣлесне

О славословію или свршетку.[уреди]

П. Кажи свршетакъ молитве Господнѣ?

Од. „Яко Твоє ест царство, и сила, и слава, во вѣки. Аминъ.“

П. Шта се исказує у свршетку молитве Господнѣ?

Од. Исказує се вѣра и надежда наша; єръ мы тврдо веруємо, да отацъ нашъ небесный, као свесиланъ, може намъ све учинити; и надамо се, да ће онъ, као преблагъ, све намъ дати, што годъ одъ нѣга разумно молимо. Ова тврда вѣра и известна надежда наша потврђує се са речю аминь, коя значи нека тако буде.