Mali katihizis za osnovne srbske škole

MALI KATIHIZIS ZA OSNOVNE SRBSKE ŠKOLE Pisac: nepoznat

U Beogradu, u državnoй knьigopečatnьi. 1867. Sъ blagoslovomъ Arhіepiskopa Beogradskogъ i sve Srbіє Mitropolita, Gospodina MIHAILA.

UVODЪ.

Pitanѣ. Kakva є nauka svakomъ čoveku naйnuždnія?

Odgovorъ. Svakomъ čoveku naйnuždnія є nauka hristіяnska.

P. Zašto є nauka hristіяnska tako nuždna?

Od. Za to, što namъ ona pokazuє, kako možemo ovogъ sveta srećni, a onogъ blaženi biti.

P. U čemu є ta naša sreća i blaženstvo?

Od. U pravoй vѣri, istinitoй lюbavi i dobroй nadeždi.

P. Odkuda ćemo se naučiti pravoй vѣri?

Od. Pravoй vѣri naučićemo se izъ simvola vѣre.

P. Odkuda ćemo se naučiti istinitoй lюbavi?

Od. Istinitoй lюbavi naučićemo se izъ desetъ zapovedій božій.

P. A šta će nasъ u dobroй nadeždi ukrepiti?

Od. U dobroй nadeždi ukrepiće nasъ molitva; a osobito molitva gospodnя.

P. Kako se zove ta nauka, u koіoй se simvolъ vѣre, desetъ zapovedій i molitva gospodnя izlaže?

Od. Ta nauka zove se katihizisъ.

P. Na koliko se dѣlova katihizisъ razdeliti može?

Od. Može se razdeliti na tri razdѣla: І. o vѣri, II. o lюbavi i III. o nadeždi.

PRVЫЙ RAZDѢLЪ: O VѢRI.

P. Šta є vѣra?

Od. Vѣra e darъ božій, po komъ mы srcemъ priznaєmo i ustima ispovedamo, da є sve ono istina, što se u simvolu vѣre izlaže.

P. Odkuda є sastavlѣnъ taй simvolъ vѣre?

Od. Izъ svetogъ Pisma.

P. Šta є to sveto Pismo?

Od. Sveto Pismo є istino slovo božіє, koє su bogoduhnoveni lюdi napisali i nama predali.

P. Kako se deli sveto Pismo?

Od. Ono se deli na starый i novый zavѣtъ.

P. Šta sadrže u sebi ti zavѣti?

Od. Starый zavѣtъ sadrži u sebi božія obećanя i proroška predskazivanя o tomъ, da će messія doći; a novый zavѣtъ pokazuє, da se sve ono ispunilo, što є Bogъ obećao i što su proroci prorekli.

P. Šta є simvolъ vѣre?

Od. Simvolъ vѣre єste ukratko izložena nauka o svemu onomъ, što hristіяninъ treba da vѣruє.

P. Kaži taй simvolъ odъ reči do reči?

Od. 1. Vѣruю vo єdinago Boga Otca, Vsederžitelя, Tvorca nebu i zemli, vidimыmъ že vsѣmъ i nevidimыmъ.
2. I vo єdinago Gospoda Іisusa Hrіsta, Sыna Božія, Єdinorodnago, iže otъ Otca roždennago, prežde vsѣhъ vѣkъ. Svѣta otъ svѣta, Boga istinna, otъ Boga istinna, roždenna, nesotvorenna, єdinosuщna Otcu, Imže vsя bыša.
3. Nasъ radi čelovѣkъ, i našego radi spasenія, sšedšago sъ nebesъ, i voplotivšagosя otъ Duha svяta, i Marіi Dѣvы, i vočelovѣčšasя.
4. Raspяtago že za nы pri Pontійstѣmъ Pіlatѣ, i stradavša, i pogrebenna.
5. I voskresšago vъ tretій denь po pisanієmъ.
6. I vozšedšago na nebesa, i sѣdящa odesnuю Otca.
7. I paki grяduщago so slavoю suditi živыmъ i mertvыmъ, Єgože carstvію ne budetъ konca.
8. I vъ Duha svяtago, Gospoda, životvorящago, iže otъ Otca ishodящago, iže so Otcemъ i Sыnomъ spoklanяema i slavima, glagolavšago Proroki.
9. Vo єdinu, svяtuю, sobornuю, i Apostolskuю cerkovь.
10. Ispovѣduю, єdino kreщenіe vo ostavlenіe grѣhovъ.
11. Čaю voskresenія mertvыhъ.
12. I žizni buduщago vѣka. Aminь.

P. Kako se deli simvolъ vѣre?

Od. Simvolъ vѣre deli se na dvanaestъ členova.

Prvый členъ vѣre: O Bogu Otcu.

P. Kaži prvый členъ vѣre?

Od. „Vѣruю vo єdinago Boga Otca, Vsederžitelя, Tvorca nebu i zemli, vidimыmъ že vsѣmъ i nevidimыmъ.“

P. Šta ispovѣdamo u prvomъ členu vѣre?

Od. U prvomъ ovomъ členu vѣre ispovѣdamo 1, da є samo єdanъ Bogь; 2, da є taй Bogъ stvorіo nebo i zemlю, i sve što vidimo i nevidimo; 3, da onъ sve što є stvorіo, obdržava i o svemu otečeski promišlяva.

P. Odkuda se uveravamo da ima Boga?

Od. Da ima Boga, o tome se uveravamo, kadъ dobro razmislimo o sebi i o svetu; єrъ niti є ovaй svetъ niti smo mi sami odъ sebe postati mogli, nego є moralo biti neko nesazdano bыće, koє є ceo ovaй svetъ stvorilo, a to bыće єste Bogъ.

P. Šta nasъ іoštъ uverava da ima Boga?

Od. Іoštъ nasъ o tomъ uverava i savѣstь naša; єrъ ona nasъ veseli, kadъ što dobro učinimo, a naprotivъ muči nasъ i grize, kadъ što zlo uradimo; a time uverava nasъ, da ima neko razumno i naйpravednіє biće, koє svako dobro dѣlo nagrađuє, a svako zlo kazni.

P. Šta nasъ naйvećma uverava da ima Boga?

Od. O tomъ nasъ naйvećma uverava sveto Pismo, koє ovako govori: Slišite й razumѣйte яko Azъ єsmъ Bogъ.

P. Može li se Bogъ viditi?

Od. Bogь se ne može očima viditi, ni umomъ sa svimъ postići; no po onome što є onъ samъ u svetomъ pismu o sebi rekao, doznaє se: da є onъ duhъ, da є večanъ, da є preblagъ, da є pravedanъ, da sve zna i vidi, da є svuda i na svakomъ mestu, i naposletku, da є triličanъ, to єstь, da є єdno bыće, no ima tri lica.

P. Kako se zovu ta tri lica?

Od. Ona se zovu: Bogъ otacъ, sinъ božіi, i duhъ svetый; a єdnыmъ obštimъ imenomъ Sveta Troica.

Drugый členъ vѣre: O Bogu Sinu Iskupitelю.

P. Kaži drugій členъ simvola vѣre?

Od. „I vo єdinago Gospoda Іisusa Hrіsta, Sыna Božія, Єdinorodnago, iže otъ Otca roždennago, prežde vsѣhъ vѣkъ. Svѣta otъ svѣta, Boga istinna, otъ Boga istinna, roždenna, nesotvorenna, єdinosuщna Otcu, Imže vsя bыša.“

P. Šta veruєmo u drugomъ členu vѣre?

Od. U drugomъ členu vѣre veruєmo: da є Isusъ Hristosъ istinnый sыnъ božіi; da є Bogu Otcu u svemu ravanъ i da є єdnoga bыća sъ nьimъ.

P. Zašto se sinъ božій zove Isusъ Hristosъ.

Od. Isusъ što znači spasitelь nazvanъ є za to, što є došao da spase rodъ čovečіi; a Hristosъ što znači pomazanikъ zove se za to, što su u stara vremena svetimъ miromъ pomazani bili carevi, prosveštenici i proroci, a Hristosъ є sva ta tri zvanія u naйvećemъ stepenu na zemlьi izvršivao.

Trećій členъ vѣre: O voploćenю Sina božієgъ.

P. Kaži trećій členъ vѣre?

Od. „Nasъ radi čelovѣkъ, i našego radi spasenія, sšedšago sъ nebesъ, i voplotivšagosя otъ Duha svяta, i Marіi Dѣvы, i vočelovѣčšasя.“

P. Šta ispovѣdamo u trećemъ členu vѣre?

Od. U trećemъ členu vѣre ispovedamo, da є Isusъ Hristosъ sišao sъ neba i яvіo se na zemlьi u čovečієmъ tѣlu, da ceo rodъ čovečіi spase.

P. A odъ čega є poimence hteo spasti rodъ čovečіi?

Od. Odъ grѣha, prokletstva i smrti єrъ sve to postiglo є rodъ čovečіi odъ adamova grѣha.

P. Kako є Sыnъ božіi primіo na sebe tѣlo čovečіє?

Od. Sыnъ božіi primіo є na sebe čovečіє tѣlo u utrobi dѣve Marіє, naitієmъ Duha svetogъ.

P. Kaži navratko životъ Isusa Hrista?

Od. Mladostь svoю proveo є onъ u sыnovnoй poslušnosti prema svoimъ roditelьima. U dvanaestoй godini pokazao є veliku lюbavь prema zakonu božієmъ, i toliku silu razuma, da su se tome i sami učitelьi zakona začudili. U tridesetoй godini krstіo se u Іordanu, i pošto є četrdesetъ dana u samoći, molitvi i postu proveo, započeo є da izvršuє dѣlo spasenя lюdskogъ propovedaюći spasitelnu nauku svoю, čineći čudesa i mnoga druga dobra dѣla.

Četvrtый členъ vѣre: O stradanю i smrti Isusa Hrista.

P. Kaži četvrtый členъ vѣre?

Od. „Raspяtago že za nы pri Pontійstѣmъ Pіlatѣ, i stradavša, i pogrebenna.“

P. Šta veruєmo po ovomъ členu simvola vѣre?

Od. Po ovomъ četvrtomъ členu veruєmo, da є Isusъ Hristosъ za nasъ postradao, raspetъ i pogrebenъ bыo.

P. Zašto є Isusъ Hristosъ raspetъ, kadъ є onъ i naukomъ i dѣlima svoimъ toliko dobra činіo rodu čovečієmъ?

Od. Starešine юdeйske i knьižnici mrzili su na Isusa zato, što є onъ lažnu nьіovu nauku i bezakonый životъ nьіovъ яvno izobličavao; pa izъ zavisti, što su vidili, da narodъ Isusa Hrista zbogъ nѣgove čiste nauke, i blatvornы čudesa većma uvažava nego nьi, opadalisu ga, a naйposle i na smrtъ osudili.

P. Kako є mogao Isusъ stradati i umreti, kadъ є onъ istinый Bogъ?

Od. Onъ є stradao i umro ne kao Bogъ, iego kao čovekъ, a kao čovekъ nіє stradao zbogъ toga, što stradanѣ nіє mogao izbeći, nego zato, što є hteo da za nasъ postrada.

P. Šta znače u ovomъ členu reči „da є Hristosъ postradao za nasъ?“

Od. Znače, da є postradao za sve lюde; єrъ є Hristosъ prineo sebe na žertvu za ceo rodъ lюdskій, i svima bladatь i spasenіє pridobіo.

P. A čimъ є onъ to pridobіo?

Od. Svoіomъ naukomъ, svoimъ životomъ, svoіomъ smrću i voskresenієmъ.

P. Šta sadrži u sebi nauka Hristova?

Od. Sadrži nauku o našemъ spasenію, ili prosto: Sveto Єvangelіє.

Petый členъ vѣre: O voskresenію Isusa Hrista.

P. Kaži petый členъ vѣre?

Od. „I voskresšago vъ tretій denь po pisanієmъ.“

P. Šta ispovedamo u petomъ členu simvola?

Od. U petomъ členu simvola ispovedamo, da є Isusъ Hristosъ silomъ božestva svogъ mrtvo svoє tѣlo oživіo i slavno izъ groba vaskresao.

P. U koi є danъ Hristosъ vaskresao?

Od. Vaskrsao є u trećій danъ posle svoє smrti, kao što su proroci predskazali.

P. Odkuda se doznalo, da є Hristosъ vaskresao?

Od. Doznalo se odtuda, što su voйnici, koйisu grobъ Hristovъ čuvali, čudnimъ timъ događaєmъ uplašenii, o Єrusalimu razkazivali, kako є angelъ božій odvalіo nadgrobniй kamenъ; i što se Isusъ Hristosъ taй istый danъ яvіo ženama mironosicama, a posle i svoimъ apostolima.

P. Zašto se Hristosъ яvlяo apostolima posle vaskresenія?

Od. Zato, da ій іoštъ bolѣ pouči u onomъ, što imъ є nuždno bnlo znati, da mogu carstvo Božіє na zemlьi rasprostraniti.

Šestый členъ vѣre: O voznesenію Isusa Hrista na nebo.

P. Kaži šestый členъ simvola vѣre?

Od. „I vozšedšago na nebesa, i sѣdящa odesnuю Otca.“

P. Šta priznaєmo u petomъ členu vѣre?

Od. Priznaєmo to, da se Isusъ Hristosъ posle voskresenія svogъ voznesao na nebo, i seo sъ desne strane Boga otca.

P. U koi se danъ Hristosь voznesao na nebo?

Od. U četrdesetый danъ posle svogъ voskresenія.

P. Kako se Hristosъ voznesao?

Od. Voznesao se u onomъ istomъ tѣlu, sъ koimъ є i voskresao; єrъ po božestvu svomъ svagda є bыo i ostaє na nebu i na svakomъ mestu.

P. Šta znači to, da є seo Isusъ Hristosъ po voznesenю sъ desne strane Boga Otca?

Od. Znači to, da Isusъ Hristosъ ima єdnaku silu i slavu sъ Bogomъ Otcemъ.

Sedmый členъ vѣre: O drugomъ dolasku Isusa Hrista na zemlю.

P. Kaži sedmый členъ simvola vѣre?

Od. „I paki grяduщago so slavoю suditi živыmъ i mertvыmъ, Єgože carstvію ne budetъ konca.“

P. Šta ispovedamo u sedmomь členu?

Od. U sedmomь ovomъ členu simvola ispovedamo, da će Isusъ Hristosъ opetъ doći na zemlю, da sudi svima lюdima, živima i mrtvima.

P. Kadъ će to bыti?

Od. To nіє poznato, zato valя da tako živimo, kako bы svakій časъ gotovi bыli sudu nѣgovomъ predstati.

P. Šta će posle togь suda nastati?

Od. Nastaće večna nagrada za pravednike, a večna kazanь za grešnike.

Osmый členъ vѣre: O Bogu Duhu svetomъ.

P. Kaži osmый členъ simvola vѣre?

Od. „I vъ Duha svяtago, Gospoda, životvorящago, iže otъ Otca ishodящago, iže so Otcemъ i Sыnomъ spoklanяema i slavima, glagolavšago Proroki.“

P. Šta priznaєmo u osmom členu vѣre?

Od. Priznaєmo, da є Duhъ svetый istinый Bogъ, da odъ Boga Otca proizlazi, i da nѣmu, kao trećemъ licu svete Troice, priliči ono isto poštovanѣ, i proslavlяnѣ, koє i Bogu Otcu i Bogu Sinu.

P. Zašto se Duhъ svetый u simvolu naziva životvorećimъ?

Od. Životvorećimъ naziva se zato, što onъ sve prave hristіяne darovima svoima oživlяva, to єstь, blagodatъ božію u nьima ponovlяva i umnožava.

P. Koi su to darovi svetogъ Duha?

Od. 1) Premudrostь, 2) razumъ, 3) svѣtъ, 4) krѣpostь, 5) znanѣ, 6) blagočestivostь, 7) strahъ Božіi.

P. Šta tій darovi sv. Duha porađaю u hristіяnima?

Od. 1) Lюbovь, 2) radostь, 3) mirъ, 4) strpѣlьivostь, o) blagostь, 6) milosrdnostь, 7) vѣru, 8) krotostь i 9) uzdržlьivostь.

Devetый členъ vѣre: O Crkvi Hristovoй.

P. Kaži devetый členъ simvola vѣre?

Od. „Vo єdinu, svяtuю, sobornuю, i apostolskuю cerkovь.“

P. Kakvu nauku sadrži u sebi devetый členъ?

Od. Ovaй devetый členъ sadrži u sebi tu nauku, da є istinita hristіяnska crkva єdna, sveta, saborna i apostolska.

P. Šta є to crkva Hristova?

Od. Crkva Hristova єste skupъ lюdій, koi єdnako u Hrista veruю.

P. Zašto se ona zove єdina?

Od. Zato što є ona єdno duhovno tѣlo; što ima єdnu vѣru i єdna tainstva ispoveda; što ima єdnu glavu Isusa Hrista, i što se єdnыmъ duhomъ božіimъ oživlяva.

P. Zašto se naziva sveta?

Od. Zato, što є nю samъ Hristosъ osvetіo svoimъ stradanѣmъ, svoіomъ naukomъ i svetimъ taйnama?

P. Zašto se zove saborna?

Od. Zato, što se ona nikoimъ mestomъ, ni vremenomъ, ni narodomъ neograničava; nego su u nьoй svn verni izъ svію mesta, svію vremena i svію naroda.

P. Zašto se naziva apostolska?

Od. Zato, što ona nauku apostolsku i nьina predanя celokupno drži.

P. Koє su crkvene zapovesti?

Od. 1) Moliti se bogu i slušati službu božію svake nedelѣ i praznika. 2) Postiti predъ božićъ i vaskresъ, predъ petrovъ danъ i predъ veliku gospoinu i svake srede i petka preko godine. 3) Sveštena lica počitovati, 4) Ispovedati se i pričešćivati u velike poste. 5) Moliti se Bogu za one, koi su u vlasti. 6) Držati poste i molitve, koє zapovedi mestnый episkopъ u vreme kakve nužde. 7) Eretičke knьige ne čitati. 8) Crkvene stvari nikomъ ne upotreblяvati. 9) Svadbe ne držati u vreme posta.

Desetый členъ vѣre: O krštenю i drugimъ taйnama novogъ zavѣta.

P. Kaži desetый členъ vѣre?

Od. „Ispovѣduю, єdino kreщenіe vo ostavlenіe grѣhovъ.“

P. Šta ispovedamo u desetomъ členu?

Od. Ispovedamo to, da se taйnomъ svetogъ krštenя oproštaю grѣhovi, i da svakій vernый treba єdanputъ da se krsti.

P. Šta є to taйna?

Od. Taйna є osvećeno dѣйstvo, u komъ se u nekimъ vidimimъ znacima daє veruюćemъ nevidima blagodatь božія, zasluga radi Hrista Spasitelя.

P. Kolivo ima takovi taйna?

Od. Ima ій sedamъ, i єsu ove: 1) Krštenѣ. 2) Miropomazanіє. 3) Pričešće. 4) Pokaяnіє. 5) Sveštenstvo. 6) Brakъ, 7) Eleosveštenіє.

P. Šta є krštenѣ?

Od. Krštenѣ є taйna, u koіoй se pri omivanю tѣla vodomъ, očišćava duša vѣrnogъ odъ grѣhova.

P. Šta є miropomazanіє?

Od. Miropomazanіє єste taйna, u koіoй pri pomazivanю častій tѣla svetimъ miromъ, izlivaю se na krštenogь darovi Duha svetogъ.

P. Šta є pričešće?

Od. Pričešće є taйna, u koіoй veruюćій u vidu blagoslovenoga leba i vina, prima u sebe samo tѣlo i krvь Hristovu, radi oproštenя grѣhova svoi i radi polučenя večnogь života.

P. Šta є pokaяnіє?

Od. Pokaяnіє є taйna, u koіoй verućій, priznaюći svoє grѣhove predъ sveštenikomъ, dobiva oproštenѣ grѣhova svoi odъ samoga Hrista Spasitelя.

P. Šta є sveštenstvo?

Od. Sveštenstvo є taйna, u koіoй arhієreй daє izbranomъ licu blagodatь i vlastь svršavati taйne i učiti hristіяne.

P. Šta є brakъ?

Od. Brakъ єste taйna, u koіoй sveštenikъ pri dobrovolьnomъ saglasію ženika i neveste, nьiovu supružesku svezu blagosilя i prosi imъ odъ Boga blagodatь.

P. Šta є eleosveštenіє?

Od. Eleosveštenіє є taйna, u koіoй se pri pomazivanю bolestnika єleomъ, priziva na nѣga blagodatь božія, iscelяvaюća nemoći duševne i tѣlesne.

P. Čimъ se zadobія oproštenѣ grѣhova?

Od. To se po milosti božiіoй zadobія vѣromъ u Iskupitelя našegъ Isusa Hrista, i dobrimъ dѣlima.

P. Koя su to dobra dѣla, koя treba drugimъ lюdima činiti?

Od. Ona su dvoяka: єdna su dѣla milosti tѣlesne, a druga su dѣla milosti duševne.

P. Koя su to dѣla milosti tѣlesne?

Od. Nьi ima sedamъ: 1) gladnogъ naraniti, 2) žednogъ napoiti, 3) nagogъ odenuti, 4) stranogь u domъ uvesti, 5) bolnogь posѣtiti, 6) sužnogъ pooditi i 7) mrtve siromahe saraniti.

P. A koя su to dѣla milosti duševne?

Od. I nьi ima sedamъ: 1) sagrešavaюćegъ ispravlяti, 2) neznalca poučiti, 3) sumnяюćemъ se dobro svѣtovati, 4) za spasenіє bližnѣgъ svogъ Boga moliti, 5) žalostne tѣšiti, 6) uvrede trpelьivo snositi i 7) rado praštati onima, koi su nasъ uvredili.

Єdanaestый členъ vѣre: O vaskresenію mrtvы.

P. Kaži єdanaestый čleiъ vѣre?

Od. „Čaю voskresenія mertvыhъ.“

P. Šta ispovedamo u єdanaestomъ členu vere?

Od. Ispovedamo, da će bыti obšte vaskresenіє mrtvы.

P. A šta є to vaskresenіє mrtvы?

Od. Vaskresenіє mrtvы єste to, da će svemogućій Bogъ sva tѣla umrlы lюdій oživiti, i sъ dušama nьinimъ saєdiniti, te će postati bezsmrtna.

P. A kako će to moći bыti, da vaskresnu ona tѣla, koя su u zemlьi istrula?

Od. Kao što є Bogъ pri početku sveta tѣlo čovečіє odъ zemlѣ stvorіo: isto tako može i ona tѣla, koя su u zemlьi istrunula opetъ obnoviti i u prvobitnый vidъ povratiti, єrъ božієmъ svemogućstvu ništa nіє nemogućno.

P. A šta će bыti sъ onima, koi se u vreme strašnogъ suda živi zateku?

Od. Oni će se u єdnonъ magnovenю izmeniti i tѣla nьіova postaće bezsmrtna.

Dvanaestый členъ vѣre: O vѣčnomъ životu.

P. Kaži dvanaestый členъ simvola vѣre?

Od. „I žizni buduщago vѣka. Aminь.“

P. Šta priznaєmo u dvanaestomъ členu vѣre?

Od. Prяznavmo, da će posle vaskresenія i suda Hristovogь nastati vѣčnый životъ.

P. Hoće li svi lюdi bezъ razlike doći u životъ vѣčnый?

Od. Hoće i pravedni i grešni; no neće imъ bыti єdnakъ, єrъ pravednici naslѣdiće vѣčno blaženstvo, a grѣšnici otićiće u vѣčnu muku.

P. U čemu će se sastoяti blaženstvo pravednika?

Od. Blaženstvo pravednika sastoяće se u saєdinѣnю sъ Bogomъ, i u vѣčnoй radosti, koя є veća, negь što mi sebi i predstaviti možemo.

P. A u čemu će se sastoяti kaštiti kaštige grѣšnika?

Od. Kaštige grѣšnika sastoяće se u odlučenю odъ Boga i u vѣčnoй muci, daleko užasniіoй, negь što mi sebi i predstaviti možemo.

P. Šta namъ dakle treba činiti, ako želimo muke izbeći, i blaženstvo naslѣditi?

Od. Treba da imamo svagda na pameti, da ćemo umreti i strašnomъ sudu predstati, da bы se tako odъ zla klonili, i dobro činili.

DRUGІЙ RAZDѢLЪ: O LЮBAVI.

P. Є li dovolьno za spasenіє da samo u Boga veruєmo?

Od. Nіє, nego se іoštъ odъ svakogъ hristіяnina zahteva, i da lюbi Boga.

P. Koga іoštъ treba da lюbimo?

Od. Samъ spasitelь uči nasъ da treba lюbiti Boga i bližnѣgъ našegъ.

P. Šta to znači lюbiti Boga?

Od. Lюbiti Boga znači zapovesti nѣgove ispunяvati.

P. A šta znači lюbiti bližnѣgъ?

Od. Lюbiti bližnѣgъ znači činiti mu sve ono, što želimo, da i nama drugi čine.

P. Ko є bližnьій našъ?

Od. Bližnьій našъ єste svakій čovekъ na svetu; єrъ svi odъ prvogъ čoveka proizlazimo, i svi imamo єdnogъ otca nebesnogъ.

P. Odkuda ćemo se naučiti, kako valя istinito lюbiti?

Od. Naučićemo se izъ zakona božія, ili prostіє reći izъ desetъ zapovestій.

P. Kaži te zapovesti?

Od. 1.) Azъ єsmь Gospodь Bogъ tvoй: da ne budutъ tebѣ bozi inіi razvѣ Mene.
2.) Ne sotvori sebѣ kumira i vsяkago podobія, єlika na nebesi gorѣ, i єlika na zemli nizu, i єlika vъ vodahъ i podъ zemleю: da ne poklonišisя imъ, i da ne poslužiši imъ.
3.) Ne prіemli imene Gospoda Boga tvoєgo vsuє.
4.) Pomni denь subbotnый svяtiti єgo, šestь dneй dѣlaй i sotvoriši vъ nihъ vsя dѣla tvoя, a denь že sedьmый subbota, Gospodu Bogu tvoєmu.
5.) Čti otca tvoєgo i materь tvoю, da blago ti budetъ, i da dolgolѣtenъ budeši na zemli.
6.) Ne ubій.
7.) Ne prelюbы sotvori.
8.) Ne ukradi.
9.) Ne poslušestvuй na druga tvoєgo svidѣtelьstva ložna.
10.) Ne poželaй ženы iskrennяgo tvoєgo, ne poželaй domu bližnяgo tvoєgo, ni sela єgo, ni raba єgo, ni rabыni єgo, ni vola єgo, ni osla єgo, ni vsяkago skota єgo, ni vsego єlika sutь bližnяgo tvoєgo.

P. Koє napisao te zapovesti?

Od. Napisao є samъ Bogъ i dao lюdima, da se po nьima vladaю.

P. Kako su bыle napisane te zapovesti?

Od. Napisane su bыle na dve tablice: na єdnoй četiri, koє nasъ uče kako treba Boga lюbiti; a na drugoй šestъ, koє nasъ uče, kako valя lюbiti bližnѣgъ.

І. O LЮBAVI PREMA BOGU.

Prva zapovestь.

P. Kaži prvu zapovestь?

Od. „Azъ єsmь Gospodь Bogъ tvoй: da ne budutъ tebѣ bozi inіi razvѣ Mene.“

P. Šta se zapoveda u prvoй zapovesti?

Od. Zapoveda se, da odъ srca priznaєmo i rečima iskazuєmo, da є samo єdanъ Bogь; da nѣga єdnogъ naйviše lюbimo i počituєmo, da se za svako dobro nѣmu molimo i da se na nѣga єdnogъ nadamo.

P. A šta se zabranюe činiti u prvoй zapovesti?

Od. Zabranює se, da božія stvorenя za Boga nepriznaєmo, i po tome grѣše oni lюdi, koi: 1) ne veruю da ima Boga, 2) koi drže da ima više bogova, 3) koi čoveku kakvomъ ili kakvoй stvari svemoguću silu pripisuю, i 4) koi mimo єdnogъ istinitogъ Boga u vračanю i čaranю pomoći traže.

P. Єli protivno ovoй zapovesti što se molimo svetcima?

Od. Nіє nikako protivno; єrъ mi prizivamo svetce kao ugodnike božіє, koi molitve svoє sь našimъ saєdinяvaю, i mole Boga da namъ pomogne.

Druga zapovestь.

P. Kaži drugu zapovestь?

Od. „Ne sotvori sebѣ kumira i vsяkago podobія, єlika na nebesi gorѣ, i єlika na zemli nizu, i єlika vъ vodahъ i podъ zemleю: da ne poklonišisя imъ, i da ne poslužiši imъ.“

P. Šta se zabranюe činiti u drutoй zapovesti?

Od. Zabranюe se, da se idolima, to єstь, slikama kakve tvari molimo.

P. A šta se naprotivъ zapoveda?

Od. Zapoveda se, da samo єdnoga, istinitoga, nevidimogъ Boga počituєmo i nѣmu єdnomъ služimo.

P. Є li protivno ovoй zapovesti počitanіє ikona?

Od. Nіє; єrъ mi ne počituєmo same ikone, nego ona lica, koя su na ikoni izobražena; same pakъ svete likove na ikonama čestvuєmo pobožnimъ celivanѣmъ.

Treća zapovestъ.

P. Kaži treću zapovestь?

Od. „Ne prіemli imene Gospoda Boga tvoєgo vsuє.“

P. Šta se zabranюe u trećoй zapovesti?

Od. Zabranюe se, da ne spominѣmo sveto ime božіє u bezposlicama i bezъ nužde; єrъ se timъ narušava svetinя nѣgovogъ imena.

P. A šta se naprotivъ zapoveda?

Od. Zapoveda se to, da sveto ime božіє na svavomъ mestu hvalimo i slavimo dѣlomъ, rečima i pomislomъ.

P. Ko greši protivъ treće zapovesti?

Od. Greše: 1., oni, koi se žale na Boga i nisu zadovolьni sa nѣgovimъ promislomъ; 2., oni, koi se krivo kunu i u svakoй bezposlici ime božіє spominю; 3., oni, koi zavletvu svoю narušavaю i 4., oni, koi bogougodna svoя obećanя neće da ispune.

P. Kadъ є dozvolѣno imenomъ božіimъ zakleti se?

Od. Dozvolѣno є samo u istinitoй stvari, kadъ є nužda?

Četvrta zapovestь.

P. Kaži četvrtu zapovestь?

Od. „Pomni denь subbotnый svяtiti єgo, šestь dneй dѣlaй i sotvoriši vъ nihъ vsя dѣla tvoя, a denь že sedьmый subbota, Gospodu Bogu tvoєmu.“

P. Šta se zapoveda u četvrtoй zapovesti?

Od. Zapoveda se, da za šestъ dana preko sedmice svakій čovekъ svoй posao radi, a u sedmый danъ da se svakій Bogu moli.

P. Koi є taй sedmый danъ, kadъ se treba Bogu moliti?

Od. U staro vreme bыo є taй danъ subota; a odь kadь є Hristosъ vaskresao, taй є danъ nedelя, єrъ є Hristosъ u nedelю vaskresao.

P. Єsmo li dužni osimъ nedelѣ іoštъ koє dane praznovati?

Od. Єsmo sve one prazdnike, koє є sveta crvva za prazdnovanѣ opredѣlila.

P. Kako treba prazdnovati nedelьne i prazdnične dane?

Od. Ne treba da težačke poslove radimo, nego da u crkvu na bogomolю prilѣžno idemo, i dobra dѣla činimo.

II., O LЮBAVI PREMA BLIŽNѢMU.

Peta zapovestь.

P. Kaži petu zapovestь?

Od. „Čti otca tvoєgo i materь tvoю, da blago ti budetъ, i da dolgolѣtenъ budeši na zemli.“

P. Šta se zapoveda u petoй zapovesti?

Od. Zapoveda se, da roditelѣ naše počituєmo, da ій slušamo, da ій u nuždi i starosti nadgledamo, da se za života nьіova o zdravlю, a po smrti o spasenію nьіovomъ Bogu molimo.

P. Osimъ roditelя trebali іošъ koga počitovati?

Od. Treba: 1) vladatelѣ zemalьske, 2) sveštenike, 3) starіє godinama, 4) učitelѣ i blagodѣtelѣ i 5) starešine i gospodare.

P. Zašto treba nьi počitovati?

Od. Vladatelѣ treba počitovati zato, što se oni o blagostanю naroda staraю; sveštenike zato, što oni lюde uče, kako treba da se spasu; starіє godinama zato, što namъ iskustvomъ svoimъ polezni bыvaю; učitelѣ i blagodetelѣ zato, što se oni o duševnomъ i tѣlesnomъ napredku našemъ staraю; starešine i gospodare zato, što prvi u ime vladatelя upravlяю narodomъ; a druge zato, što se o mlađima svoima otečeski staraю.

P. Zašto Bogъ obećava osobitый svoй blagoslovъ onima, koi zapovestь ovu ispunяvaю?

Od. Zato, što kadъ se ova peta zapovestь ispuяяva, bыva mirъ i napredakъ kako u domaćemъ, tako i u obštinskomъ životu.

Šesta zapovetsь.

P. Kaži šestu zapovestь?

Od. „Ne ubій.“

P. Šta se zabranюe u šestoй zapovesti?

Od. Zabranюe se, da drugima lюdima životъ ne oduzimamo, ni sami sobomъ ni preko drugogъ.

P. A šta se zapoveda?

Od. Zapoveda to, da životъ drugi lюdій čuvamo, da ій u bѣdi i nevolьi zastupamo, i da imъ u nuždi pomažemo.

P. Koi greše protivъ ove zapovesti?

Od. Grѣše: 1) oni, koi drugome яvno ili taйno o glavi rade, 2) oni, koi dopuštaю da se ubійstvo ili drugo koє zlo učini, a mogli bi preduprediti, 3) oni, koi ili svoє sobstveno, ili bližnѣgъ svogъ zdravlѣ ma koimъ načinomъ narušavaю, a naročito greše protivu ove zapovesti 4) samoubійce, koi sami sebi životъ oduzimaю.

Sedma zapovestь.

P. Kaži sedmu zapovestь?

Od. „Ne prelюbы sotvori.“

P. Šta se zabranює u sedmoй zapovesti?

Od. Zabranюe se prelюbočinstvo, to єstь, svaka neuredna i nečista lюbavь, i sve ono, što lюde na bezakonіє navesti može, kao: pіяnstvo, sramotnє reči, čitanѣ sablaznavaюći knьiga, i pevanѣ sramotnы pesama.

P. Šta se zapoveda?

Od. Zapoveda se, da se mužъ i žena uzaйmno lюbe i da su єdno drugome verni, a bezbračni da čuvaю cѣlomudrenostь i čistotu.

Osma zapovestъ.

P. Kaži osmu zapovestь?

Od. „Ne ukradi.“

P. Šta se zabranює u osmoй zapovesti?

Od. Zabranює se, da tuđe stvari neprisvaяmo, ni яvno, ni taйno, ni prevaromъ, niti čimъ mu drago imanю bližnѣgъ našegъ vredъ nanosimo.

P. A šta se naprotivъ zapoveda?

Od. Zapoveda se, da dobro bližnѣgъ našegъ čuvamo kao svoє, i da se o blagostanю svomъ pravičnimъ načinomъ staramo, kako bi i drugima u nuždi pomoći mogli.

Deveta zapovestь.

P. Kaži devetu zapovestь?

Od. „Ne poslušestvuй na druga tvoєgo svidѣtelьstva ložna.“

P. Šta se zabranює u devetoй zapovesti?

Od. Zabranює se, da bližnѣgъ našegъ єzikomъ ne vređamo; da ne svedočimo krivo; da nikoga ne opadamo i ne bezčestimo; da se nikomъ ne rugamo, niti podsmevamo, i u obšte da ne lažemo, niti drugoga varamo.

P. A šta se naprotivъ zapoveda?

Od. Zapoveda se, da svagda istinu govorimo i da čestь drugi lюdій branimo.

Deseta zapovѣstъ.

P. Kaži desetu zapovestь?

Od. „Ne poželaй ženы iskrennяgo tvoєgo, ne poželaй domu bližnяgo tvoєgo, ni sela єgo, ni raba єgo, ni rabыni єgo, ni vola єgo, ni osla єgo, ni vsяkago skota єgo, ni vsego єlika sutь bližnяgo tvoєgo.“

P. Šta se zabranює u desetoй zapovesti?

Od. Zabranюe se, da ne samo ne činimo, no i da ne poželimo, niti pomislimo bližnѣmъ našemъ kakvo zlo.

P. Šta se zapoveda?

Od. Zapoveda se, da ne želimo ništa što є tuđe, nego da smo zadovolьni sa onimъ, što imamo i što є naše.

O Grѣhu.

P. Šta є grѣhъ?

Od. Grѣhъ є prestuplenѣ božієgъ zakona, i može se učiniti dѣlomъ, rѣčima i mislima.

P. Ima li kakve razlike u grѣhovima?

Od. Ima: єdni su smrtni, a drugi praštaюći se.

P. Koi su grѣhovi smrtni?

Od. 1., Gordostь, 2., srebrolюbіє, 3., bludъ, 4., zavistь, 5., neumerenostь, 6., zlopamtenѣ, 7., lenьostь; oni se zato zovu smrtni, što zbogъ nьi gubi čovekъ nebesno carstvo.

P. Koi se grѣhovi praštaю?

Od. Oni, koє čovekъ ili po nemoći, ili po neznanю, ili nehotice učini. Takvi grѣhovi ne lišavaю nasъ milosti božіє, samo ako se odma za nьi pokaєmo.

P. Є li dovolьno za čoveka hristіяnina, da se samo odъ grѣhova čuva?

Od. Nіє dovolьno za čoveka hristіяnina, da se samo odъ grѣhova čuva, nego є іoštъ nuždno i da dobra dѣla čini, i tako da ceo životь svoй čestno i blagočestivo provodi, napreduюći sve više u vѣri, lюbavi i nadeždi.

TREĆІЙ RAZDѢLЪ: O NADEŽDI.

P. Šta є hristіяnska nadežda?

Od. Hristіяnska nadežda єste ono spokoйstvo duše naše, koє se rađa u hristіяninu izъ uverenя, da će mu Bogь obećano blaženstvo dati.

P. A šta može hristіяnina ukrepiti u toй nadeždi?

Od. Molitva.

P. Šta є molitva?

Od. Molitva є obraćanѣ mislій i želя kъ Bogu, koє se iskazuє sъ pobožnimъ mislima i rečma.

P. O čemu može čovekъ u molitvi misliti i govoriti?

Od. Može 1., Boga proslavlяti zbogъ nѣgovы božestvenы savršenstva; 2., blagodariti mu za učinѣna dobra, i 3., moliti ga za svoє potrebe.

P. Za koga treba da se Bogu molimo?

Od. Za sebe i za sve lюde, a osobito za vladѣtelя i za otečestvo, za vlastь crkvenu i državnu.

P. Ima li kakva obšta molitva, koя svima za ugledъ može bыti?

Od. Ima, i ta є molitva Gospodnя.

O Molitvi Gospodnьoй.

P. Koя є molitva Gospodnя?

Od. „Otče našъ, iže єsi na nebesѣhъ, da svяtitsя imя Tvoє, da prіidetь carstvіє Tvoє, da budetь volя Tvoя, яko na nebesi, i na zemlьi. Hlѣbъ našъ nasuщnый daždъ namъ dnesь, i ostavi namъ dolgi naša, яkože i mы ostavlяєm dolžnikomъ našimъ, i ne vvedi nasъ vo iskušenіє, no izbavi nasъ otъ lukavago. Яko Tvoє est carstvo, i sila, i slava, vo vѣki. Aminъ.“

P. Zašto se zove Gospodnя?

Od. Zato, što є nю samъ Hristosъ Spasitelь apostolima predao, a oni su posle i sve hristіяne istoй molitvi naučili.

P. Kako se deli molitva Gospodnя?

Od. Deli se na: prizivanѣ, sedamъ molbій i slavoslovіє ili svršetakъ.

O prizivanю.

P. Kaži prizivanѣ?

Od. „Otče našъ, iže єsi na nebesѣhъ.“

P. Zašto є kazao Spasitelь, da Boga prizivamo kao Otca?

Od. Spasitelь є kazao, da Boga prizivano kao otca zato, da bы u molitvi staяli predъ Bogomъ ne samo sa strahomъ, kao mlađi predъ svoima starіima, nego іoštъ sъ lюbavю i nadeždomъ.

P. Treba li i onda govoriti „Otče našъ", kadъ se sami za sebe Bogu molimo?

Od. Treba, єrъ є Bogъ obštій otacъ svію lюdій, a svi su lюdi braća između sebe.

O prvoй molbi.

P. Kaži prvu molbu?

Od. „Da svяtitsя imя Tvoє.“

P. Kako se može ime božіє među lюdima svetiti?

Od. Ime božіє može se među lюdma dvoяko svetiti: 1) kadь mi po zakonu božієmъ i svetoй volьi nѣgovoй živimo, i takimъ načinomъ Boga proslavlяmo; a 2) kadъ ovakvimъ dobrimъ primѣromъ našimъ i druge lюde na bogougodanъ životъ i na proslavlяnѣ imena božієgъ privodimo.

O drugoй molbi.

P. Kaži drugu molbu?

Od. „Da prіidetъ carstvіє tvoє.“

P. Za šta molimo Boga u drugoй molbi?

Od. Molimo ga, da nasъ onъ u životu rečima i Duhomъ svoimъ svetimъ nauči, kako bы ovde na zemlьi bogougodno poživiti, i vѣčnogъ blaženstva udostoiti se mogli.

O trećoй molbi.

P. Kaži treću molbu?

Od. „Da budetь volя Tvoя, яko na nebesi i na zemlьi.“

P. Za šta molimo Boga u trećoй molbi?

Od. Molimo ga, da onъ po svoіoй mudrosti sъ nama upravlя, kako bы i mi i svi lюdi volьi nѣgovoй ovde na zemlьi onako pokoravali se, kao щto mu se u svemu Angeli na nebu pokoravaю.

P. Zašto є nuždno, da Boga za to molimo?

Od. Zato, єrъ є razumь našъ pomračenъ, i volя naša pokvarena, pa bы lako mogli odь Boga i ono zamoliti, što є za nasъ škodlьivo.

O četvrtoй molbi.

P. Kaži četvrtu molbu?

Od. „Hlѣbъ našъ nasuщnый daždъ namъ dnesь.“

P. Za šta molimo Boga u četvrtoй molbi?

Od. Molimo ga, da namъ da svakidašnѣ potrebe, koє su za obdržanѣ našegъ života nuždne i da umvoži plodove zemne i blagoslovi dѣla naša.

P. Šta znači to, što se u četvrtoй molbi molimo Bogu, da namъ da hlѣba samo danasъ?

Od. Znači, da se za budućnostь prekomerno ne brinemo, nego da se sъ današnьimъ zadovolяvamo, a za budućnostь da se na Boga oslonimo.

O petoй molbi.

P. Kaži petu molbu?

Od. „I ostavi namъ dolgi naša, яkože i mы ostavlяєm dolžnikomъ našimъ.“

P. Za šta se molimo u petoй molbi?

Od. U petoй molbi molimo Boga, da namъ grѣhe naše oprosti, a moleći to, obećavamo se, da ćemo i mы oprostiti onima, koi su nasъ ma u čemu uvredili.

P. Šta će bыti ako mi drugima ne uzpraštamo?

Od. Ako mi drugima ne uzpraštamo, neće ni Bogъ nama naša sagrešenя oprostiti; єrъ timъ bы pokazali, da imamo pakostno srce, i time bы blagostь i milostь božію odъ sebe udalili.

P. Kakvi treba da smo, kadъ se Bogu molimo?

Od. Treba da nismo ni sъ kimъ u svađi, nego da sa svakimъ u miru i lюbavi živimo.

O šestoй molbi.

P. Kaži šestu molbu?

Od. „I ne vvedi nasъ vo iskušenіє.“

P. Zašta se molimo u šestoй molbi?

Od. U šestoй molbi molimo se Bogu, da nebы dopustіo, da u kakvu bedu i tešku nevolю padnemo; ako li bы nѣgova nepostižna premudrostь hotela, da vѣru našu ispita, to molimo ga, da bы namъ dao moćь i krepostь, da možemo takvo iskušenѣ trpelьivo podneti.

O sedmoй molbi.

P. Kaži sedmu molbu?

Od. „No izbavi nasъ otъ lukavago.“

P. Za šta se molimo u sedmoй molbi?

O. Molimo Boga, da onъ samъ svemogućomъ silomъ svoіomъ progna vraga našegъ, i tako da nasъ izbavi odъ svakogъ grѣha i napasti, kako duševne tako i tѣlesne

O slavoslovію ili svršetku.

P. Kaži svršetakъ molitve Gospodnѣ?

Od. „Яko Tvoє est carstvo, i sila, i slava, vo vѣki. Aminъ.“

P. Šta se iskazuє u svršetku molitve Gospodnѣ?

Od. Iskazuє se vѣra i nadežda naša; єrъ mы tvrdo veruєmo, da otacъ našъ nebesnый, kao svesilanъ, može namъ sve učiniti; i nadamo se, da će onъ, kao preblagъ, sve namъ dati, što godъ odъ nѣga razumno molimo. Ova tvrda vѣra i izvestna nadežda naša potvrđuє se sa rečю aminь, koя znači neka tako bude.