Мали Радојица (Његош)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Мали Радојица
Писац: Петар II Петровић Његош




Мушки плачу тридесет хајдуках
у тавницу паше од Травника;
цмиле јако три неђеље данах,
доклена се паши дојадило,
те тавници на капију пође,5
упитује тридесет хајдуках:
„Која вам је од Бога невоља
те плачете у тавници студној?
Али су вас књиге допануле
од дворовах и од љубовацах10
да су вама куле погорјеле
и ваше се љубе преудале?
То разлога плакат не имате:
нист’ имали кулах ни љубовцах,
нако гору и пећине студне15
и шарене пушке у рукама.
Ол’ ве жеља носи на хајдуштво
да босанске друме прекидате,
дворе турске хашаром чините?
Доста има влахах у хајдуке,20
ви га нигда у њих поћ нећете.
Ако л’ ви је авса омрзнула,
моја авса и тавница студна,
другу сам ви авсу начинио,
у коју вас мислим претурити,25
та је при њој ка моји сараји;
у њу ће вам кости останути,
змије ће вам очи извадити
а гуштери рашчупати месо.“
Но хајдуци паши говораху:30
„Аман, пашо, Босни господаре!
Ми хајдуци у твојој тамници
не плачемо куће ни љубовце;
да имасмо кулах и љубовцах,
у хајдуке ходили не бисмо;35
нит’ нас носи жеља на хајдуштво,
доста смо се нахајдуковали;
хајдуштво је срамотно јунаштво,
тек невоља хајдуковат може.
Ми о томе сада не мислимо;40
починили што смо кадри били,
доста Босни друме затварали,
турских доста главах откинули
и дворовах пепелом засули.
Авса твоја омрзла нам није;45
не граде се хавсе за ђевојке,
већен, пашо, Босни господаре,
за јунаке и горске хајдуке.
А што змије и гуштере кажеш
и студену воду до кољенах50
и јуначке кости до раменах,
како дође љето, ако Бог да,
препићемо воду из тавнице,
подавити змије и гуштере,
у зиму се на кости гријати,55
кости ће нам за дрва служити.
И ми за све ово не плачемо,
но плачемо што нам је невоља –
за соколом Раком арамбашом;
синоћ ни се Рако преставио,60
па га су чим укопат нејмамо.
Но тако ти хљеба царевога
и тако ти турске вјере тврде,
подај нама куке и мотике
да малога укопамо Рака.“65
Паша ћаше, но була не даше,
него паши тако говораше:
„Не, за Бога, паша господаре!
Ти не копај малога Радоја;
он је тако млоге преварио,70
три пута се досад закопава
и све трипут из гроба бјежао;
три пута се вјеша на вјешала
и све трипут с вјешалах утјеца,
а шеснаест пута из тамнице,75
из тавнице првога везира –
јунак хајдук превариће тебе!
Већем узми до четири чавла,
удри му их у четири паца;
ако хајдук буде у животу,80
ал’ ће гмизнут ал’ помаћи брком.“
Паша каду за то послушао
и четири чавла дофатио,
к хајдуцима у тамницу пође;
нађе Рака насред пода мртва,85
па му чавле удри у паоце –
јунак Рако не трмизну собом!
Тада паша на ноге скочио
и довати куке и мотике,
ћаше дати да га укопају,90
ма када му, кучка не даваше:
„Не, за Бога, пашо господаре!
Копат немој малога Радоја,
јунак Рако преварит те хоће,
већ донеси љута црнокруга95
из присовја, ђе га грије сунце,
хајдуку га метни под гроце,
нека влаха бије харамбашу;
ако хајдук буде у животу,
копорнуће брком ал’ подватом.“100
Паша брже булу послушао,
те нареди – црнокруг му дође;
понесе га Турчин у тамницу,
па га Раку под грло метнуо.
Паша бије љута црнокруга,105
паша њега, а он Радојицу;
још му Турчин турски говораше:
„Подичи се, влашки харамбаша,
са ђерданом што ти је под грло,
јер је љевши но моје кадуне.“110
Јунак Рако собом не шенуо,
не шенуо ни гмизнуо брком!
Турчин мисли да је хајдук мртав,
те на своје ноге устануо;
пошетао до куле бијеле,115
те им даје куке и мотике
да копају својег арамбашу.
Ал’ му не да јопет кучка када:
„Немој, пашо, дражи од очију!
Влах се хајдук мушки уливсио,120
хоће хајдук тебе преварити,
већ ти зови тринаест Циганах
да ти скују гвожђе раоника,
раоника од дванаест оках,
тур’ га врућа Раку на прсима;125
ако буде у живот хајдуче,
трмизнуће и скочит на ноге.“
Брже булу везир послушао
и набави тринаест Циганах;
сковаше му љемеш, гвожђе љуто,130
гвожђе љуто од дванаест оках.
Сврућена га носи у тавницу,
па згрија га док се зацрвење;
на хајдуку токе расклопио,
жежак љемеш на прси му тура.135
Засмрђеше прси у јунака,
смрде прси и цврчеж их стоји,
и дим пламти – хајдук не трмиже!
Паша токе Раку честиташе:
„Честите ти токе од челика!140
Нека знадеш, Рако харамбаша,
на хајдука бољијех их нејма.“
Види паша што није видио,
па сам с собом паша говорио:
„Да је мртав, трмизнут би мора,145
а нека ли да је у животу;
е тако ми вјере најчистије,
у џехенем бит му теже неће!“
Па нареди укопат Радоја,
но му не да прехитра Туркиња,150
него му се о грлу вјешаше:
„Не, за Бога, драги господаре,
јунак Рако превариће тебе!
Већ сам чула ђе кажују свуда
да је хајдук лаком на Туркиње,155
а ти имаш Хајкуну ђевојку,
нејма друге ни у гору виле.
Ти је пошљи Раку у тавницу;
ако хајдук буде у животу,
отвориће око пут ђевојке160
ал’ црнијем помакнути брком.“
Када плачем и мехким ријечма
јопет пашу на зло окренула,
те оправи Хајку у тавницу.
Кад Туркиња угледа влашића165
ђе он лежи кано да је мртав,
поче млада шетат по тавници:
до поноћи шетат не престаје,
у поноћи пође над хајдуком,
те хајдука гледа међу очи.170
Више хајдук трпјети не мога,
но лијево око отворио.
Виђе Хајка ђе је жив Радоје,
па је њему тако бесједила:
„Затвори их, Рако харамбаша,175
затвор’ очи, избила т’ их муња!“
Па тек свану и сунце ограну,
пође млада из тавнице када
и отиде паши у одају,
те је млада њему бесједила:180
„Што се мртвим гријешиш хајдуком,
што не дадеш мрца укопати?
А тако ми твог и мог живота
и тако ме власи не узели,
давно се је Рако преставио.“185
Како паша кћерцу разумио,
одмах даде куке и мотике
и нареди укопат хајдука.
Хајдуци му гроб копати сташе;
Рака ћаху плитко укопати,190
али не да млада пашиница,
но у дубље њега укопаше,
у дубину дванаест лакатах.
Ту хајдуци брата укопаше,
укопаше, па га оплакаше;195
отлен оше у студној тавници,
а Хајкуна с мајком у сараја.
Но кад мркну и премину сунце,
сви поспаше до младе Хајкуне;
Хајкуница спавати не хоће,200
већ довата куке и мотике,
поче сама откопават Рака,
доклен га је збиља откопала.
Кад се хајдук дофати свијета
и шарена свога џефердара,205
он с Хајкуном паши у двор пође;
по двору му покупио благо,
још и два му заробио сина
и оћаше пашу погубити.
Ма Хајка му никад не даваше:210
„Не, за Христа, очи моје Рако,
већ му води два сина једнака,
за њих ће ти све пуштат ајдуке,
твоју браћу а моје ђевере,
и даће ти блага колик’ драго.“215
Кад то Рако од ње разумио,
узе паши хата из синџира,
пак отиде јунак уз планину;
собом води Хајкуну ђевојку
и два сина паше мучитеља.220
Здраво Рако на дворове дође –
у најпрву дубоку пећину;
како дође и напи се вина,
пак је паши књигу написао.
Овако му харамбаша пише:225
„Нови тасту, пашо од Травника!
Дошао сам на дворове здраво
и твојом се ћерцом оженио,
два ти луда сина заробио.
Но ако ћеш, нови пријатељу,230
да у љубав посад преживимо,
и ак’ желиш видјети синове,
пушти мене браћу из тавнице,
милу браћу тридесет хајдуках;
подај њима тридест џефердарах,235
толик’ чивтах малијех пушаках,
па им плати љуту остојбину,
а дангубу у твојој тавници;
још хајдуках мени харамбаши
пошљи, пашо, три товара блага –240
нека знаде, ја до кога дођем,
да је за мном када везирова.“
Што је иска све му паша посла,
а он паши два једнака сина.
Кад хајдуци харамбашу нађу245
са кадуном на своје дворове,
свак по једну себи добавише.
Онђе одма буле покрстише,
сваки својој по име нађеде,
Радојица његовојзи Јане:250
тко се роди од њина порода,
нек се учи трпјет ка Радоје
и мукама да се не предаје.
Па с кадуном пород изродио,
диван пород, да дивнијег није –255
породио старину Новака
и његова брата Радивоја.
Док су били, јунаштво чињели.