Muški plaču trideset hajdukah
u tavnicu paše od Travnika;
cmile jako tri neđelje danah,
doklena se paši dojadilo,
te tavnici na kapiju pođe,5
upituje trideset hajdukah:
„Koja vam je od Boga nevolja
te plačete u tavnici studnoj?
Ali su vas knjige dopanule
od dvorovah i od ljubovacah10
da su vama kule pogorjele
i vaše se ljube preudale?
To razloga plakat ne imate:
nist’ imali kulah ni ljubovcah,
nako goru i pećine studne15
i šarene puške u rukama.
Ol’ ve želja nosi na hajduštvo
da bosanske drume prekidate,
dvore turske hašarom činite?
Dosta ima vlahah u hajduke,20
vi ga nigda u njih poć nećete.
Ako l’ vi je avsa omrznula,
moja avsa i tavnica studna,
drugu sam vi avsu načinio,
u koju vas mislim preturiti,25
ta je pri njoj ka moji saraji;
u nju će vam kosti ostanuti,
zmije će vam oči izvaditi
a gušteri raščupati meso.“
No hajduci paši govorahu:30
„Aman, pašo, Bosni gospodare!
Mi hajduci u tvojoj tamnici
ne plačemo kuće ni ljubovce;
da imasmo kulah i ljubovcah,
u hajduke hodili ne bismo;35
nit’ nas nosi želja na hajduštvo,
dosta smo se nahajdukovali;
hajduštvo je sramotno junaštvo,
tek nevolja hajdukovat može.
Mi o tome sada ne mislimo;40
počinili što smo kadri bili,
dosta Bosni drume zatvarali,
turskih dosta glavah otkinuli
i dvorovah pepelom zasuli.
Avsa tvoja omrzla nam nije;45
ne grade se havse za đevojke,
većen, pašo, Bosni gospodare,
za junake i gorske hajduke.
A što zmije i guštere kažeš
i studenu vodu do koljenah50
i junačke kosti do ramenah,
kako dođe ljeto, ako Bog da,
prepićemo vodu iz tavnice,
podaviti zmije i guštere,
u zimu se na kosti grijati,55
kosti će nam za drva služiti.
I mi za sve ovo ne plačemo,
no plačemo što nam je nevolja –
za sokolom Rakom arambašom;
sinoć ni se Rako prestavio,60
pa ga su čim ukopat nejmamo.
No tako ti hljeba carevoga
i tako ti turske vjere tvrde,
podaj nama kuke i motike
da maloga ukopamo Raka.“65
Paša ćaše, no bula ne daše,
nego paši tako govoraše:
„Ne, za Boga, paša gospodare!
Ti ne kopaj maloga Radoja;
on je tako mloge prevario,70
tri puta se dosad zakopava
i sve triput iz groba bježao;
tri puta se vješa na vješala
i sve triput s vješalah utjeca,
a šesnaest puta iz tamnice,75
iz tavnice prvoga vezira –
junak hajduk prevariće tebe!
Većem uzmi do četiri čavla,
udri mu ih u četiri paca;
ako hajduk bude u životu,80
al’ će gmiznut al’ pomaći brkom.“
Paša kadu za to poslušao
i četiri čavla dofatio,
k hajducima u tamnicu pođe;
nađe Raka nasred poda mrtva,85
pa mu čavle udri u paoce –
junak Rako ne trmiznu sobom!
Tada paša na noge skočio
i dovati kuke i motike,
ćaše dati da ga ukopaju,90
ma kada mu, kučka ne davaše:
„Ne, za Boga, pašo gospodare!
Kopat nemoj maloga Radoja,
junak Rako prevarit te hoće,
već donesi ljuta crnokruga95
iz prisovja, đe ga grije sunce,
hajduku ga metni pod groce,
neka vlaha bije harambašu;
ako hajduk bude u životu,
kopornuće brkom al’ podvatom.“100
Paša brže bulu poslušao,
te naredi – crnokrug mu dođe;
ponese ga Turčin u tamnicu,
pa ga Raku pod grlo metnuo.
Paša bije ljuta crnokruga,105
paša njega, a on Radojicu;
još mu Turčin turski govoraše:
„Podiči se, vlaški harambaša,
sa đerdanom što ti je pod grlo,
jer je ljevši no moje kadune.“110
Junak Rako sobom ne šenuo,
ne šenuo ni gmiznuo brkom!
Turčin misli da je hajduk mrtav,
te na svoje noge ustanuo;
pošetao do kule bijele,115
te im daje kuke i motike
da kopaju svojeg arambašu.
Al’ mu ne da jopet kučka kada:
„Nemoj, pašo, draži od očiju!
Vlah se hajduk muški ulivsio,120
hoće hajduk tebe prevariti,
već ti zovi trinaest Ciganah
da ti skuju gvožđe raonika,
raonika od dvanaest okah,
tur’ ga vruća Raku na prsima;125
ako bude u život hajduče,
trmiznuće i skočit na noge.“
Brže bulu vezir poslušao
i nabavi trinaest Ciganah;
skovaše mu ljemeš, gvožđe ljuto,130
gvožđe ljuto od dvanaest okah.
Svrućena ga nosi u tavnicu,
pa zgrija ga dok se zacrvenje;
na hajduku toke rasklopio,
žežak ljemeš na prsi mu tura.135
Zasmrđeše prsi u junaka,
smrde prsi i cvrčež ih stoji,
i dim plamti – hajduk ne trmiže!
Paša toke Raku čestitaše:
„Čestite ti toke od čelika!140
Neka znadeš, Rako harambaša,
na hajduka boljijeh ih nejma.“
Vidi paša što nije vidio,
pa sam s sobom paša govorio:
„Da je mrtav, trmiznut bi mora,145
a neka li da je u životu;
e tako mi vjere najčistije,
u džehenem bit mu teže neće!“
Pa naredi ukopat Radoja,
no mu ne da prehitra Turkinja,150
nego mu se o grlu vješaše:
„Ne, za Boga, dragi gospodare,
junak Rako prevariće tebe!
Već sam čula đe kažuju svuda
da je hajduk lakom na Turkinje,155
a ti imaš Hajkunu đevojku,
nejma druge ni u goru vile.
Ti je pošlji Raku u tavnicu;
ako hajduk bude u životu,
otvoriće oko put đevojke160
al’ crnijem pomaknuti brkom.“
Kada plačem i mehkim riječma
jopet pašu na zlo okrenula,
te opravi Hajku u tavnicu.
Kad Turkinja ugleda vlašića165
đe on leži kano da je mrtav,
poče mlada šetat po tavnici:
do ponoći šetat ne prestaje,
u ponoći pođe nad hajdukom,
te hajduka gleda među oči.170
Više hajduk trpjeti ne moga,
no lijevo oko otvorio.
Viđe Hajka đe je živ Radoje,
pa je njemu tako besjedila:
„Zatvori ih, Rako harambaša,175
zatvor’ oči, izbila t’ ih munja!“
Pa tek svanu i sunce ogranu,
pođe mlada iz tavnice kada
i otide paši u odaju,
te je mlada njemu besjedila:180
„Što se mrtvim griješiš hajdukom,
što ne dadeš mrca ukopati?
A tako mi tvog i mog života
i tako me vlasi ne uzeli,
davno se je Rako prestavio.“185
Kako paša kćercu razumio,
odmah dade kuke i motike
i naredi ukopat hajduka.
Hajduci mu grob kopati staše;
Raka ćahu plitko ukopati,190
ali ne da mlada pašinica,
no u dublje njega ukopaše,
u dubinu dvanaest lakatah.
Tu hajduci brata ukopaše,
ukopaše, pa ga oplakaše;195
otlen oše u studnoj tavnici,
a Hajkuna s majkom u saraja.
No kad mrknu i preminu sunce,
svi pospaše do mlade Hajkune;
Hajkunica spavati ne hoće,200
već dovata kuke i motike,
poče sama otkopavat Raka,
doklen ga je zbilja otkopala.
Kad se hajduk dofati svijeta
i šarena svoga džeferdara,205
on s Hajkunom paši u dvor pođe;
po dvoru mu pokupio blago,
još i dva mu zarobio sina
i oćaše pašu pogubiti.
Ma Hajka mu nikad ne davaše:210
„Ne, za Hrista, oči moje Rako,
već mu vodi dva sina jednaka,
za njih će ti sve puštat ajduke,
tvoju braću a moje đevere,
i daće ti blaga kolik’ drago.“215
Kad to Rako od nje razumio,
uze paši hata iz sindžira,
pak otide junak uz planinu;
sobom vodi Hajkunu đevojku
i dva sina paše mučitelja.220
Zdravo Rako na dvorove dođe –
u najprvu duboku pećinu;
kako dođe i napi se vina,
pak je paši knjigu napisao.
Ovako mu harambaša piše:225
„Novi tastu, pašo od Travnika!
Došao sam na dvorove zdravo
i tvojom se ćercom oženio,
dva ti luda sina zarobio.
No ako ćeš, novi prijatelju,230
da u ljubav posad preživimo,
i ak’ želiš vidjeti sinove,
pušti mene braću iz tavnice,
milu braću trideset hajdukah;
podaj njima tridest džeferdarah,235
tolik’ čivtah malijeh pušakah,
pa im plati ljutu ostojbinu,
a dangubu u tvojoj tavnici;
još hajdukah meni harambaši
pošlji, pašo, tri tovara blaga –240
neka znade, ja do koga dođem,
da je za mnom kada vezirova.“
Što je iska sve mu paša posla,
a on paši dva jednaka sina.
Kad hajduci harambašu nađu245
sa kadunom na svoje dvorove,
svak po jednu sebi dobaviše.
Onđe odma bule pokrstiše,
svaki svojoj po ime nađede,
Radojica njegovojzi Jane:250
tko se rodi od njina poroda,
nek se uči trpjet ka Radoje
i mukama da se ne predaje.
Pa s kadunom porod izrodio,
divan porod, da divnijeg nije –255
porodio starinu Novaka
i njegova brata Radivoja.
Dok su bili, junaštvo činjeli.
