Ја пошета’ уз ливаду,
уз ливаду низ ливаду,
у ливади кладенац,
над кладенца девојка.
Ту се вила извила, 5
ка’но свила предена,
на колесно вретено.
Ја остадох гледајући,
коња ноге заболеше,
мене дремци оборише; 10
гледајући малу мому
већ ме срце заболе.
Па ја пођо’ гор' у гору,
те ја рекох гори води:
„Стани горо, стани водо, 15
да испросим малу мому,
већ ме срце заболе."
Просимо је, не испросих:
куповасмо, не купих је —
Мене срце препуче. 20
