Ja pošeta’ uz livadu,
uz livadu niz livadu,
u livadi kladenac,
nad kladenca devojka.
Tu se vila izvila, 5
ka’no svila predena,
na kolesno vreteno.
Ja ostadoh gledajući,
konja noge zaboleše,
mene dremci oboriše; 10
gledajući malu momu
već me srce zabole.
Pa ja pođo’ gor' u goru,
te ja rekoh gori vodi:
„Stani goro, stani vodo, 15
da isprosim malu momu,
već me srce zabole."
Prosimo je, ne isprosih:
kupovasmo, ne kupih je —
Mene srce prepuče. 20
