Мазепа
| Мазепа Писац: Сибе Миличић |
Тежина, мрачна, оловна. А не знах
што то притиште, мучи, пије мене.
У огледалу другог видех на мом телу
прекрасну, лаку, прозирну сен Жене!
Ко луд, ноктима, хтех је скинути с тела.
Ал кидах живе комаде свог меса!
У ме се она упила, ко митски
крвави завој кентаура Неса!
И сав запаљен ко горућа главња,
јурнух по свету (ветар преко степа!)
а, са мном, душа, свезана, Мазепа!..
Мазепа! друже! Мазепа! Мазепа!
Извор[уреди]
1928. Живот и Рад. Година 1, књ. 1, свеска 1, стр. 49.
|