Магдалена (Милета Јакшић)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Магдалена
Писац: Милета Јакшић





        
МАГДАЛЕНА

Сврши се најзад крвава драма...
Свет се разиђе...
Никог не беше:
Онесвешћену Матер однеше—
Крај Распетога оста сама
Од Њему верних људи и жена—
Она, грешница, Магдалена.

Крај његових је ногу клекла—
Румена крв је из њих текла...
Некад је на њих скупоцен лила
Нард,
А сад им грдне ране мила
Очајних суза горком росом,
С њих отирала својом косом
Крв...

Најзад јој стражар приђе ближе...
Опомене је да се диже
И отера је сузну, бледу...

Ал одједном на путу
Докле још беше на доглéду,
Кад су на њену косу жуту
Заходног сунца зраке пале—
Он опази где носи
Црвене руже у златној коси.
Грешница из Магдале.



Извор[уреди]

  • Милета Јакшић: Песме, СКЗ, Београд, 1922, стр. 168


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 84 године.