МАЛОМ МИРКУ

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
МАЛОМ МИРКУ
Писац: Мита Поповић


MitaPopović.jpg




     МАЛОМ МИРКУ
    СИНУ ЈОВАНА ЈОВАНОВИЋА
        
На трпези
Окићеној
Крај лаки пехара,
Ремицима
Исплетена
Чутура је стара.

Чутура је
Седи Турчин,
— Истина је права —
Ремик му је
Дуга чалма
Заклопац му глава.

Да се Србин
Са Турчином
Не може да слаже,
Тако мислим,
То не треба
Нико да вам каже.

Па за то је,
Што је побра
Шију му заврн'о,
Испод шије
Лепа крвца
Вино тече црно.

Мрку крвцу
У пехаре
Радосно лијемо,
Па у здравље
Српског рода
Слатко ју пијемо.

Из колевке
Мали Мирко
Очима нас пита:
Шта му ради
Мили бабо
Шта ли браца Мита?

Ништа друго,
Лепи крине,
Само што пијемо!
Црну чету
Наших јада
Да сада разбијемо.

Та у боју
Клетог жића
Стари смо јунаци,
Ове ране
На срдашцу
Борења су знаци.

Још данас си
Зелен листак,
Без икаквих жеља,
Још данас си
Без љубави
И непријатеља.

Преживиш ли
Неколико
Злокобних година,
Знаћеш онда
Да на свету
Мало је милина.

Не ћеш набрат
Од радости
Ни китацу цвећа,
А за тобом
Долазиће
Чета од несрећа.

Ударе ли
На тебека
Невоље и јади —
Не плаши се
Већ гусле си
Од јавора згради.

Мило-љупко
Тек твоја ће
Да запева душа:
Е славуј је
Теби бабо
Мајка ти је ружа!




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 131 година.