Lukrecija ili Trojo/8
| ←Šena sedma | Lukrecija ili Trojo Pisac: Nepoznati autor Šena osma |
Šena prva→ |
Džano: Sluga, majko, što si ovdi sama? Je li otac doma?
Elena: Otac je doma. Ma nuti, počeka’ ovdi er imam s tobom govorit.
Džano: Evo me, reci. (Ova je nješto obaznala!)
Elena: Moj sinko, dragi i mili, tvoj otac hoće tebe da prečipita ako ti ne uzimaš pamet.
Džano: Majko, ja se toliko čudim tijem riječima koliko da viđu oganj gorjet u vodi. Ako mene otac toliko ljubi ko zenicu svoga oka, kako hoćeš da on meni radi prečipicio Moja majko, da Bog da da ne uzimam drugoga zla negoli što mi dođe od oca, bio bi prvi monarka od svijeta.
Antonio: (Hoće malo ma čuje što kjakjara).
Elena: Čuj dobro, ja ne govorim da te otac hoće prečipitat za odio, ma [za] injorancu, dje cijeni da će te akomodat, ruinaće te.
Džano: To bih mogo dubitat kad ne bi bio sikur od ljubavi i prudence moga oca. Ma sam od toga veće nego sikur.
Antonio: (Zaistu benedetto figlio caro!)
Džano: Ma razumimo se u čemu me hoće prečipitat.
Elena: Vjerit te u Troja za ćerom.
Džano: Fala ti! To je to veliko prečicipio od oca?
Elena: Tot nije prečipitat te dat ti za ženu jednu što je za ničesa, koja ne ima matere da je alevava, ni manje oca spametna koji joj drži strah, jednu koja tri milja daleko smrdi superbijom i izvanštinom.
Antonio: (O žene maledette!)
Džano: Majko, ne imaš razloga govorit zlo za jednom djevojčicom koju svijet drži u dobar končet.
Elena: Ne zna bo svak što ja znam! Neka mene pita ko hoće znat nje difete. A što je dobro u nje? Gruba je kako vrag.
Džano: Anci, majko, faljivaš, ona je lijepa koliko je dosta jednoj ženi.
Elena: Najmanje ljepota koja [se gleda. Ma] vidiš li je [skutašnu] da se dobro ne umije ni obuć?
Džano: To je biljeg od poniženja da vele ne vjetri.
Elena: Ma koju fatigu umije? Osvem to makramice na telaru, drugo ništa.
Džano: A jeda je meni od potrebe da me hrani fatigom? Dosta je da je ona prudenta i modesta, i da umije vladat s kućom, kako se vidi da vlada u oca veoma izvrsno.
Antonio: (Vrlo risponde!)
Elena: Vrlo vlada! Povazdan na funjestri piždri tamo i ovamo. Koliko puta u tebe se zgleda, ko da će te izjesti s očima! I tebi para ono lijepa stvar od djevojčica?
Džano: Ako me gleda, trijeba da sam jo’ drag. A ne valja činit džudicije temerarije da čini na zlu svrhu. I neka rečem sinčero ona mi je draga da nigda na svijetu neću negoli nju za vjerenicu.
Elena: Čuješ ovdi! Što sam se nadala čut na onolike hvale! Ah, proklet kad si se rodio!
Antonio: (Maledetta ti, brutta karogna!)
Elena: Što li čuh od moga sina, od koga sam imala vas končet, da će se ovako pomamit?! Čuj me: ako promijenit ne budeš tu miso, prokleti ću u tebi i kost, i mozg, i u zo čas ti je to došlo na pamet.
Džano (klečeći): Molim ti se, moja draga i srčana majko, ne hodi u koloru, zaklinjam te što ti je najdraže i onijem trudom koji si oko mene vidjela, i mlijekom kojijem si me dojila, smiri se i smiri mene, da uzmem Lukreciju za vjerenicu! I to ćeš mi opeta dat drugi život s kijem ću ti duplo bit oblegan.
Elena: Možeš se objesit i zadavit, to neće bit nigda, nigda, nigda.
Antonio: (Nigda, ma quanto sai tu?!)
Džano: Ako nećeš za drugo, almeno za ljubav moga oca koja znam da je velika.
Elena: Ne hajem za te, ni za oca, ni veće nosim ljubav tebi, ni ocu. Svi ste kanalje i neće vam reuškat, ne, ne, ne.
Antonio: (Izlazi i dava zaušnicu Eleni i govori:) Hoće, hoće, uzmi to, kagna arrabbiata!
Elena: Ajmeh, meii! I ovo s tebe, je li, Džano?
Antonio: Dentro, canaglia brutta, che se uzmem jedno štap, činiću ti vidjet [la luna in tel] pozzo.
Džano: Ah, dragi ćaće, što si udrio majku, što je učinila?! Ma nije drugo, nego rekla nje opinion, zašto bo je gospođa sa mnom govorit što hoće, ko i majka sinom. Ah, dragi ćaće, što učini? Ona zaušnica mene je ranila u živo srce! Nemoj, molim te, da ona pati za moj uzrok, ako me ljubiš kako vidim u svemu, pače neka ja za nju patim sve što se može patit na svijetu.
Antonio: Lascia star, ne govor' ništo! Ja ne može da vidi queste žene della diable, che govorilo zlo na drugo. Ja sam tutto ascoltato što oni vrag govorilo. I hoću da uzme Lukrecija a[mar]zio sio dispetto per veće ragioni. Uno, zašto partit jest dobro e grasso, altro, zašto si e data parola. Treće, kako sam razumio da ti si činio amor s Lukrecijom, zato siete tenuto in koscienza. I Trojo može to činit imrjonar, i zato tu la 325 predenterai na svaki način. I sad ja hoće poć za učinit solecitar da što ima bit da bude.
Skapin: Gosparu Džano, govori ti mati da ako je uzmeš i s njom ležeš, da će bit u zo čas za tebe, er će te proklet i na nebu, i na moru, i na zemlji, i u ognju.
Džano: Reci majci da je meni žao u duši dizgust koji je s mene primila. I reci joj da mi prosti ako je ne poslušam, zašto bi opetara inkurio u nemilost i proklestvo očino. I otiću odovlena za da se ne akostam doma.
Reference[uredi]
