Лукреција или Тројо/1
| ←Насловна | Лукреција или Тројо Писац: Непознати аутор Шена прва |
Шена друга→ |
Тројо: Што је, Ждеро, да не чиниш друго него брунтулаш и роњунаш, све ти је неслано?
Ждеро: Госпару, ја ти сам реко толико путах: или ћер уда’, илип дестрега', или’ ја живјети не могу; друго не чини него призива: „Ждеро, гдје си? Наложи огањ, удри мачку’, истјера’ кокоши!” Да да су сто дјетића, њој не би доста били.
Тројо: Ако није друго него то, то је биљег да је она добра кућница. Тот не знаш да кад ми је жена умрла, у ње је остало владање од куће?
Ждеро: Нека влада, ма управо! Ма која је правда да она све кључеве носи да јој висе на пазуку, тер не раздијели свакому: да ти носиш кључе од динарах, Марица дјевојка кључе од нечесарија, твоја ћи од скрињета дје су белети и направе, а ја од спреме и од кантине?
Тројо: Ах, фрфанте, т[и би хотио свеђ ждера]ти.
Ждеро: Да лијепа мојега живота да за изјестит бокун круа али попит жмуо вина ваља клечат прид твојом ћером три уре на колјени! Ако ли ме види говорит с Марицом, ончас мисли на зло и да она краде у комину и мени дава. А друго не знам од те дјевојке него ако ми кад обреже бокун бранжоле да попурим, зато и ја њој помакнем бокун андракве. Ма вјеруј ми, ако твоју ћер брзо не удаш, она ће се сама удат.
Тројо: (О тужни Тројо, што чујеш?! Ови њешто зна). Ну ми реци делонго што знаш, све ми реци.
Ждеро: Зиам ово да у вечер кад тебе није, буду њеки шампати на фуњестру од медзана, и ја кадгод то спијавам.
Тројо: Да спомењиваш ли се од ријечи што говоре?
Ждеро: Спомењивам лијепо. Узговори један гласак, ко да млади овнић блеји: „Душо... срце... весеље... А кад ће доћи дан... ура... и час... да се наћемо ближе... (Који је beko futtuto учинио ове инферате овако дебеле да се не могу приломити?!) И хоће ли доћ вријеме да ти дам руку ко драгој вјереници?!”
Тројо: То је свака ријеч која ме рања у срцу. Ах, ах, јадни Тројо! Зато од скоро Лукреција свећ се начиња како није од прије ужавала, и праха се и коруна. Да што би она одговарала?
Ждеро: Одговарала би: „Што хоћеш, душо, срце, јетро, плућо?" и остало.
Тројо: Доста веће, не говори, ни дава штилетате! Ма који си ти вјеран дјетић, што нијеси попо карубину и ончас убио [онега] који ради офенџат моју част?
Ждеро: Нијесам узо карубину зашто не знам с које се банде ставља балота. Ма ко твој вјеран дјетић учинио сам лјепшу ствар: отишо сам за врата твоје камаре, пака, да опрости tвој образ, узео сам питар и презенто сам га на фуњестри џусто више онога аманта, и почео сам говорит сам собом, ма полако: „На, пријатељу, кад си намуран, узми ови сибет да боље миришеш!”
Тројо: А, да си блажен, ти си [мој] вјеран дјетић, који браниш моју част!
Ждеро: Почека’! Пака сам промислио у себи: „Ждеро, да ти стојећи на трпезу чиниш љубав с једном кокошицом и да ти ко извраtи питар, би ли ти било драго?” — „Не!” Тад сам опет вратио питар на мјесто.
Тројо: А, фрфанте! То је ацион од џенероза [дјетића]! Сад ћу те по тикви! Тако моју част чуваш?
Ждеро: Фермај се in malora, слушај до сврхе! Дошла ми је опет боља на памет: видио сам да у качулу ври вода за макаруле, замото сам руку у канавац, пака сам понио на фуњестру и почео сам истиха говорит: „Ти си младић који хоћеш бит лијеп, на ти ово воде, уми’ се и обри' се уједно, нећеш платит ни барбијера”...
Тројо: И опарио си га водом врелом ко човјек. Ти си галантомо.
Ждеро: Е, нијесам! За[ш]то сам промислио да докла опета друга вода узаври, доцна ће се врћ макарули и доцна ће бит вечера, и тако сам опета вратио воду на огањ.
Тројо: О бестијо da gniente! Тот нијеси учинио ништа?
Ждеро: Како нијесам? Јесам! Опета сам узо мортар у чему се лој туче и реко сам у себи: „O намураниче, теби ће серен наудити стојећи гологлав, на ти ову барету да ти крепускули не науду!" И у то...
Тројо: О да, јеси ли му га кало на главу? Лијепа ли је та барета?
Ждеро: Не, зашто сам промислио: ако му га натакнем на главу, однијеће га дома, пака нећемо имат у чему тућ лој.
Тројо: Вераменте си галантуомо, гријех је да нијеси пудар од вјешала! Да јеси ли позно ко је био?
Ждеро: Како ћу познат ко је био кад је била ноћ и није се видјело?!
Тројо: Orsù, мучи и не говори ништа никому што знаш. Пођи у кућу и реци Лукрецији да изиде овди.
Референце[уреди]
