Лов ловила

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Лов ловила
Писац: Јован Илић


Лов ловила млада мома
По језеру зеленоме,
Ваздан лови, док улови
Једну утву златокрилу,
И та утва проговара:
„Боље б’ било, млада момо,
Да си ђердан утомила
Но што с’ мене уловила!
Ја нијесам утва златна,
Веће драга несуђена.
Превари ме младо момче,
Превари ме, обљуби ме,
Па отиде преко мора,
Преко мора на далеко,
Ја му јадна поручујем:
,Дођи, драги, дођи, злато!
Пред двори ти ружа пупи,
Нема никог да је бере.’
А он мени одговара:
,Не брини се, драга моја,
Скоро ћу је јунак брати,
До године која дође.’
Ја га чеках за годину
И за другу половину,
Па му јадна поручујем:
,Дођи, драги, дођи, злато!
У башти ти зумбул цвјета,
Зумбул цвјета, мирис сипље,
Вр’јеме га је мирисати.’
А он мени одговара:
,Не могу га мирисати,
Драга моја, још годину.’
Ја га чеках и дв’је и три,
Па му јадна поручујем:
,Хоћеш ли ми, драги, доћи?
Ружа ће ти прецвјетати,
Зумбул ће ти увенути!’
А он мени одговара:
,Нека цвјета, нека вене,
Ја имадем гонџе лале,
Не могу ти, драга, доћи!’
Оста драги преко мора,
А ја јадна усред двора,
Тужим, венем и уздишем,
Дневи, ноћи сузе лијем,
И лијући грозне сузе
Језеро сам начинила,
Утвом сам се прометнула
Од жалости превелике!”
Кад то зачу млада мома,
Баци утву у језеро,
Па отиде своме двору.

Извор[уреди]

  • Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 40-41.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Илић, умро 1901, пре 119 година.