Лов Марков с Турцима (САНУ)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Подиже се Мурате везире
0002 Су његово седам везирова,
0003 Собом води Краљевића Марка.
0004 Кад дођоше у гори зеленој,
0005 Ту језеро воде наодише,
0006 А у води утве златокриле.
0007 А да рече Мурате везире:
0008 ”А Бога ви, седам везирова,
0009 Ву пуштите седам соколова
0010 Да увате утве у језеро!”
0011 Сви су њега послушали били
0012 И пуштише седам соколова –
0013 Не падају ти сиви соколи,
0014 Не падају у води језеро,
0015 Нег’ падају у јели у гранама.
0016 Ма да рече Мурате везире:
0017 ”Од мудрина, Марко, погинуо,
0018 Што не пушташ твојега сокола!”
0019 Ма говори Краљевићу Марко:
0020 ”А Бога ти, Мурате везире,
0021 Ја бих пуштао мојега сокола,
0022 Ма се бојим учиниће кавгу.
0023 Него ако ћеш дати вјеру мене
0024 Да ми ништа учинити нећеш,
0025 А ни мене ни соколу моме!”
0026 Ту му Мурат тврду вјеру дава:
0027 ”Вјера ти је, Краљевићу Марко,
0028 Да ти ништа учинити нећу,
0029 А ни тебе ни соколу твоме!”
0030 Пушта Марко својега сокола –
0031 Он не пада у јели у гранама,
0032 Него пада у води језеро
0033 И увати утве златокриле,
0034 Па је носи Краљевићу Марку.
0035 Жао било седам везирова,
0036 Доватише Маркова сокола –
0037 Оде соков од руке до руке,
0038 Док му брча пера саломише,
0039 Љуто цичи тај сиви соколе,
0040 А ћеши га Краљевићу Марко:
0041 ”А не бој се, мој сиви соколе,
0042 Ја ћу тебе осветити дивно
0043 С добром главом Мурата везира!”
0044 То изрече, сабљу извадио,
0045 Па погуби седам везирова
0046 И онога Мурата везира.