Лов Марка Краљевића с Турцима

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Лов Марка Краљевића с Турцима

У лов рани до триста Турака,
У лов рани у Пролог планину,
У планину к зеленом језеру,
Да увате утву златокрилу;
Ал не рани Краљевићу Марко. 5
Међу се се спомињали Турци:
”Мили Боже, што би ово било,
Шта га Марко с нами у лов не ће?”
Па питају Краљевића Марка:
”Вај Бога ти, Краљевићу Марко! 10
Штоп ти с нами у лов да идеш не ћеш?
Али си се, Марко, расрдио,
Али си се на нас наљутио?”
Вели њима Краљевићу Марко:
”Нијесам се, Турци, расрдио, 15
Нити сам се на ког наљутио,
Ја не смијем ићи през цестира,
През цестира Мурата везира.”
Питаш’ Турци Мурата везира.
Ал говори Мурате везире: 20
”Цестир Марку, колико му драго!”
Узе Марко шарца, коња свога,
И узимље сивога сокола,
Па он иде у Пролог планину,
У планину к зеленом језеру. 25
Кад су додшли к језеру зеленом,
Сваки пушти сокола сивога:
Марков стоји на десници руци,
Свога Марко ни да пушти не ће.
Ал говоре Турцијањичари: 30
”Вај Бога ти, Краљевићу Марко!
Што не пуштиш сокола сивога?”
Вели њима Краљевићу Марко:
”Ја не смијем пуштати сокола
През цестира Мурата везира.” 35
Питаш’ Турци Мурата везира.
Говори им Мурате везире:
”Цестир Марку, колико му драго!
Пушти Марко сокола сивога.
Соко не иде на јелу зелену, 40
Већ он иде надно од језера,
Па увати утву златокрилу.
Не даје је Мурату везиру,
Већ је даје Краљевићу Марку.
Наљути се Мурате везире, 45
Па он узе сокола Маркова,
Њим удари о јелу зелену.
Соко кликти, а у Марка гледи.
Ал говори Краљевићу Марко:
”О соколе, сива тица моја! 50
Ево ти је тврда вјерамоја,
Да ја хоћу тебе осветити.”
Згледаше се, маом одоше Турци,
За њ’ма иде назорице Марко.
Кад изишли из горе на поље, 55
Поћера их Краљевићу Марко,
Па пристигну Мурата везира;
Трже сабљу, одс’јече му главу.
Сви му туже Краљевића Марка.
У то доба долазио Марко. 60
Пита царе Краљевића Марка:
”Вај Бога ти, Краљевићу Марко!
Зашт’ погуби Мурата везира?”
Вели њему Краљевићу Марко:
”Да си мени, царе, урадио, 65
Што уради Мурате везире,
Ја б’ и твоју одсјекао главу.”
Цар с’ измиче, а Марко примиче.
А кад цару понестало клупе,
Он се вати руком у џепове, 70
Па извади тридесет дуката
И даде их Краљевићу Марку:
”Ето, Марко, тридесет дуката,
Па се напиј на механи вина.
Нек ј’ од тебе моја главам мирна, 75
А ти ради, што је теби драго!”

Марјановић Лука бр. 8

Од Илије Тртице из Црне Власи код
Врховина у Хрватској



Напомена[уреди]

На ту је пјесму налик пјесма у Крсте Марковића бр. 6 (из Луке на Шипану код Дубровника - од Маре Иванковић; ст, 30), али у њој нема ништа особито.

Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. str. 233-235.