Раста' лијер бијели
Усред црне горице;
Кад израста' високо,
И цвијетом цватио;
Нема цуре, момчета,
Да га киту убере,
Да се л'јерком окити ....
Па је лијер тужио,
Црну гору проклиња':
Да листом не листала,
Да јој гране увеле,
Да јој жиле иструле! . . .
То слушала горица,
Па лијерку бесједи:
„Не кун' мене, лијерче,
Свега цв'јећа поносе!
За тебе је перивој,
А не црна горица. —"
Јован Сундечић: Изабране пјесме, Матица хрватска, Загреб, 1889, страна 11-12.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Сундечић, умро 1900, пре 124 године.
