Лихварка/8

ЧИН I

ПОЈАВА VIII

ПОЈАВА VIII

САВИЋКА (долазећи): Равних шездесет дуката, г. Јоване; ево вам или (прегледа признаницу и даје му новац). Врло добро, све је у своме реду.
ЈОВАН: Само, госпо, да не зна нико да сам заложио овај прстен.
САВИЋКА: О, Боже сачувај! Збогом господо, збогом! (рукујући се). Та за Бога, ово мало писмена само је форме ради. Ако случајно за два мјесеца не будете могли платити све... ех, ваљда и ја знам за нужду... а ви дођите да промјенимо облигацију и да урачунамо, што буде право (говорећи то испратила их је већ). Ови су сигурни као новац у доброј каси! Тврдица! Интерешчија! То ми веле. Е па добро, кад сам то за што сте ми дошли? Ко вас је звао? Велите да вам је нужда, за то платите, јер ко хоће да нужду с врата скине, треба и да плати. Тако је господо! (Гледа прстен.) Баш бих жељела, да не плате на вријеме, тако ми се овај прстен допао. Ах, ах! Шта радим ја? Није ли ми он у бањи писао да на прозор мараму објесим, ако бих жељела да се с њиме видим. О, мој мили! Како сам краткоумна да то заборавим (вјеша мараму на прозор). Ах, како га волим! (Оде.)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.