Lihvarka/8
| ◄ POJAVA VII | POJAVA VIII | POJAVA IX ► |
POJAVA VIII
SAVIĆKA (dolazeći): Ravnih šezdeset dukata, g. Jovane; evo vam ili (pregleda priznanicu i daje mu novac). Vrlo dobro, sve je u svome redu.
JOVAN: Samo, gospo, da ne zna niko da sam založio ovaj prsten.
SAVIĆKA: O, Bože sačuvaj! Zbogom gospodo, zbogom! (rukujući se). Ta za Boga, ovo malo pismena samo je forme radi. Ako slučajno za dva mjeseca ne budete mogli platiti sve... eh, valjda i ja znam za nuždu... a vi dođite da promjenimo obligaciju i da uračunamo, što bude pravo (govoreći to ispratila ih je već). Ovi su sigurni kao novac u dobroj kasi! Tvrdica! Intereščija! To mi vele. E pa dobro, kad sam to za što ste mi došli? Ko vas je zvao? Velite da vam je nužda, za to platite, jer ko hoće da nuždu s vrata skine, treba i da plati. Tako je gospodo! (Gleda prsten.) Baš bih željela, da ne plate na vrijeme, tako mi se ovaj prsten dopao. Ah, ah! Šta radim ja? Nije li mi on u banji pisao da na prozor maramu objesim, ako bih željela da se s njime vidim. O, moj mili! Kako sam kratkoumna da to zaboravim (vješa maramu na prozor). Ah, kako ga volim! (Ode.)
|