Лихварка/10
ПОЈАВА X
(Улази Павле носећи бијело псетанце.)
ПАВЛЕ: А! Та је л’ могуће! Господар Ставре! Ао лијо једна, хоћеш ваљда још неком онако на зелен за три стотине да продаш двије стотине и педесет дуката?
СТАВРЕ (с осмјехом): Баш сте враг. За Бога, па људи смо, треба да се живи; ко вас тјера да купујете мој новац. А шта тражите ви овдје?
ПАВЛЕ: Нећу новаца, вјерујте. Донесох само псетанце гђи Савићки, она га је изгубила, а знам да га јако воли.
СТАВРЕ: О, она га воли као да јој је рођени син. Дајте га само овамо; то ће је јако обрадовати.
ПАВЛЕ: Збиља? Е онда ћу јој га сам предати.
СТАВРЕ: Па добро, ви причекајте, сад ћу јој јавити (оде).
ПАВЛЕ (сам): Тако! Она ме је марама увела у њезине одаје. А три сата су већ како обилазим. Оно су врата од њезине спаваће собе, овде сигурно Јела спава, познајем то по оној малој црвеној папучици (дигне папучу). Ала је то мала ножица, врло лијепа ножица!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.
|