Летњи дани

←Тихо пристаниште

Летњи дани Писац: Милета Јакшић

Бесно је сунце васцелог дана
Огњеним пљуском земљу тукло:
Сунце је црне сенке жегло,
Све се у бекству некуд повукло —
Ал’ сад је сунце уморно легло...
Тиња... Огњене ране га тишту —
Ко жеравица на свом згаришту.

Тада лагано са свију страна
Земљу обави копрена су̑ра,
Кад охрабрене сенке измиле
Са дна провала, мрачних гудура,
Где су у страху скривене биле —
И жар се гаси и жега мине,
Од њих, од росе и месечине.

8. VII 1924.

Извор

• Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 74

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 88 година.