Летње вече
| Летње вече Писац: Даница Марковић |
Кад зрикавац у већ зрелој и високој
Трави своју песму започиње давну,
Будећи видика успавани покој
Мелодијом древном по потесу равну;
И с далеких поља почне да се диже
Мирисава влага у магличаст вео:
Ноћ прозирна, плава издалека стиже
Пуна тајне чежње, тамни око̂ цео.
Недозрели јечам свитњаци облећу.
Препелица негде у житу, далеко,
Зачује се кадшто. По ливадском цвећу
Месечева светлост прелива се меко.
Под мистичним знаком српастог месеца
Тајанственом снагом као да оживе
Моје маште будне покопана деца,
Међ звездама горе, небом од кадиве.
Па кад на сеоском усамљеном путу
Дивљи лавеж паса из мисли ме прене,
Моји снови давни у томе тренуту
С етерних висина смеше се на мене.
Извор[уреди]
- Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 213-214.
|