Letnje veče
| Letnje veče Pisac: Danica Marković |
Kad zrikavac u već zreloj i visokoj
Travi svoju pesmu započinje davnu,
Budeći vidika uspavani pokoj
Melodijom drevnom po potesu ravnu;
I s dalekih polja počne da se diže
Mirisava vlaga u magličast veo:
Noć prozirna, plava izdaleka stiže
Puna tajne čežnje, tamni okô ceo.
Nedozreli ječam svitnjaci obleću.
Prepelica negde u žitu, daleko,
Začuje se kadšto. Po livadskom cveću
Mesečeva svetlost preliva se meko.
Pod mističnim znakom srpastog meseca
Tajanstvenom snagom kao da ožive
Moje mašte budne pokopana deca,
Međ zvezdama gore, nebom od kadive.
Pa kad na seoskom usamljenom putu
Divlji lavež pasa iz misli me prene,
Moji snovi davni u tome trenutu
S eternih visina smeše se na mene.
Izvor[uredi]
- Petrović, B. 1971. Srpska književnost u sto knjiga, knjiga 57: Pesnici 1. Novi Sad: Matica srpska, Srpska književna zadruga. str. 213-214.
|