Лепота (Милутин Бојић)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милутин Бојић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:



Лепота





Ти гледаш водопад како се пенуши,

Слушаш фијук ветра крај речних обала,

И осећаш маглу што штипа и гуши,

Но не видиш сунце у бари сред кала.

Гледаш како грана за граном се суши

И прелива јесен изнад морских вала

Уморнога сунца хиљадама шара

И мре тисућ боја шумом четинара.


И гледаш кад јутро из ложнице ступа,

И слушаш клептање изгладнеле чапље,

Гледаш како месец млеком брда купа

И сањива роса јутром с ружа капље,

И не видиш ништа и корачаш даље

Плачући што небо само сумор шаље.


О, мислиш ли, можда, постоји Лепота

Далека и чудна, непојамна ником?

Блудећи је тражиш стазама живота,

Очајно је кличеш својом грубом виком,

А вретено своје Парка кад размота,

Смућен ћеш чезнути за слућеном сликом

Незнане Лепоте. Чуј, у теби све је:

Тобом цвет мирише, тобом сунце греје,


Тобом небо плаче, тобом горе цепте,

У царству лепоте жена круну носи,

Тобом поноћ блуди, тобом звезде трепте,

Тобом зло се цери, тобом самрт коси,

Анђео и демон тобом с неба слећу —

Тобом Господ живи, светови се крећу.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.