Легнала мома заспала,
На оно поље широко,
Под оно дрво маслинку.
Дунуше силни ветрови,
Сломише грану маслинки, 5
Удари мому през грло,
Скину јој ђердан од бисер.
Девојћа љуто проклиње:
„Проклети да сте ветрови,
Што толко силно дунусте 10
Зашто ми санак разбисте?
На сан ми беху три млада,
Три млада три нежењена.
Један ми даде јаблку,
Други ми даде прстенчек, 15
Трећи ме на сан заљуби.
Што но ми даде јаблку,
Довека да је јадован;
Што но ми даде прстенчек,
Кроз њега да се провира, 20
И там да му је широко;
Што но ме на сан заљуби,
На јаве да ме заљуби,
Заљуби и мој да бидне."
Референце
Извор
Свадбене песме из Пирота, Браство, књига VIII, 1899 год., стр. 254-255.
Новица Живковић, Гора бршљанова, народне песме пиротског краја, Пирот, Музеј Понишавља, 1998., стр. 23-24.
