Legnala moma zaspala,
Na ono polje široko,
Pod ono drvo maslinku.
Dunuše silni vetrovi,
Slomiše granu maslinki, 5
Udari momu prez grlo,
Skinu joj đerdan od biser.
Devojća ljuto proklinje:
„Prokleti da ste vetrovi,
Što tolko silno dunuste 10
Zašto mi sanak razbiste?
Na san mi behu tri mlada,
Tri mlada tri neženjena.
Jedan mi dade jablku,
Drugi mi dade prstenček, 15
Treći me na san zaljubi.
Što no mi dade jablku,
Doveka da je jadovan;
Što no mi dade prstenček,
Kroz njega da se provira, 20
I tam da mu je široko;
Što no me na san zaljubi,
Na jave da me zaljubi,
Zaljubi i moj da bidne."
