Легла је мома, заспала,
на оно поље широко,
под оно дрво маслинку.
Дунуше силни ветрови,
скршише грану маслинку, 5
удари мому през грло,
сћину јој ђердан од бисер.
Девојћа љуто проклиње:
"Проклети да сте ветрови,
што тол'ко силно дунусте, 10
што ми санак разбисте!
На сан ми дошла три млада,
три млада, три нежењена.
Један ми даде јабалку,
други ми даде прстенчек, 15
трећи ме на сан заљуби.
Што но ми даде јабалку,
довека да је јадован,
што но ми даде прстенчек,
кроз њега да се провира, 20
и там' да му је широко,
што но ме на сан заљуби,
на јаве да ме заљуби,
заљуби и мој да буде!"
