Legla je moma, zaspala,
na ono polje široko,
pod ono drvo maslinku.
Dunuše silni vetrovi,
skršiše granu maslinku, 5
udari momu prez grlo,
sćinu joj đerdan od biser.
Devojća ljuto proklinje:
"Prokleti da ste vetrovi,
što tol'ko silno dunuste, 10
što mi sanak razbiste!
Na san mi došla tri mlada,
tri mlada, tri neženjena.
Jedan mi dade jabalku,
drugi mi dade prstenček, 15
treći me na san zaljubi.
Što no mi dade jabalku,
doveka da je jadovan,
što no mi dade prstenček,
kroz njega da se provira, 20
i tam' da mu je široko,
što no me na san zaljubi,
na jave da me zaljubi,
zaljubi i moj da bude!"
