Легла је Пенка, заспала,
у това густо браниште,
y шиљегарско пладниште,
под оно дрво маслено,
с белу се крпу прекрила, 5
ситна ђy роса избила,
Дунуше вире, вирушће,
чушнуше дрво маслено.
„Проклете да сте вирушће,
што толко силно дунусте, 10
зашто ми санак разбисте,
на с'н ми дојдоше три млади,
три млади, три нежењени.
Први ми даде прстенчек,
кроз њега да га провиру. 15
Други ми даде јабалку,
за душу да му пронесу.
Трећи ме љуби у лице,
да ми је боље на јаве!"
